Klupe poslanika i tribine za publiku u nemačkom Bundestagu su bile popunjene, a visoki crkveni velikodostojnici iz Jermenije sedeli su u prvom redu. Klupe predviđene za članove vlade su bile prazne. Nedostajali su kancelarka Merkel, ministar inostranih poslova Steinmeier i ministar ekonomije i vicekancelar Gabriel. Da li je to bio pokušaj da se Turska, koja nam je sada preko potrebna, umiri i zadrži izbeglice daleko od Evrope? Ako je to bio plan, on je svakako propao, jer je odmah po donošenju rezolucije o genocidu nad Jermenima zaškripalo na svim diplomatskim kanalima. Turska je svima jasno stavila do znanja koliko je nezadovoljna ovom odlukom.
Turski ambasador je opozvan iz Berlina, a predstavnik nemačke ambasade u Turskoj je pozvan na konsultacije u tursko ministarstvo spoljnih poslova. Turski predsednik Recep Tayyip Erdoğan je tokom posete Najrobiju besno izjavio da će odluka Bundestaga “ozbiljno uticati” na odnose Nemačke i Turske. Turski premijer Binali Yıldırım nazvao je odluku “pogrešnom”, dok je ministar spoljnih poslova Mevlüt Çavuşoğlu preko tvitera optužio Nemačku da “neodgovornom i neprimerenom” rezolucijom želi da zamaskira “mračne strane svoje istorije”.
Oni u Bundestagu čija mesta tokom rasprave u četvrtak nisu bila prazna verovatno su očekivali oštre reakcije iz Ankare. Predsednik Bundestaga Norbert Lammert je pred početak glasanja naglasio: “Dozvoljeno je demonstrirati protiv rezolucije o Jermenima, ali je isto tako dozvoljeno da Bundestag donese svoje zaključke posle ove rasprave”.
Franz-Josef Jung, zamenik predsednika poslaničkog kluba CSU/CDU, objašnjava zašto je Bundestag uopšte trebalo da zaseda o ovoj temi: “Proces pomirenja između Turske i Jermenije je zaustavljen i želimo da mu damo novi podstrek. Treba da učinimo sve kako više nijedan narod ne bi bio žrtva mržnje i progona”.
Gregor Gysi iz Die Linkea je apelovao na turske i nemačke građane poreklom iz Turske koji su u Berlinu protestovali protiv rezolucije: “Suočavanje sa prošlošću je put ka pomirenju”. Kritičari iz Ankare ignorišu činjenicu da se Bundestag u ovoj rezoluciji bavi i “sopstvenom mračnom prošlošću”. U rezoluciji se govori o nemačkoj krivici. U Nemačkoj je još pre 100 godina bilo dobro poznato šta se dešava u Turskoj, ali ništa nije učinjeno kako bi se to sprečilo. “Nemačka je pomagala Turskoj i zato i mi treba da doprinesemo rasvetljavanju ovih događaja”, kaže Gysi.
Šef Zelenih Cem Özdemir, jedan od predlagača rezolucije, citirao je tadašnjeg nemačkog kancelara Theobalda von Bethmanna Hollwega, koji je na pismo nemačkog ambasadora u Otomanskom carstvu grofa Paula Wolff-Metternicha zur Grachta u kome ovaj u decembru 1915. zahteva da se nešto preduzme zbog masakra nad Jermenima, odgovorio: “Naš jedini cilj je da do kraja rata Tursku zadržimo na našoj strani, bez obzira na to da li će Jermeni nestati. Ukoliko se rat oduži, Turska će nam biti preko potrebna”.
Pred Bundestagom se okupila grupa ljudi koji su podržavali donošenje rezolucija. Pažljivo su slušali dok je govorio Özdemir. Njihove zastave – jermenske, grčke i prokurdskog HDP – lepršale su na vetru. Sve je bilo mirno do dolaska turske televizijske ekipe. Reporter je nešto dobacio demonstrantima na turskom, na šta je jedna žena povikala da ju je “nazvao kurvom, kurdskom kurvom”. Demonstranti su počeli da viču na turskog reportera, situacija je eskalirala i došlo je do intervencije policije. Žena je podnela prijavu zbog vređanja, a turski reporter je nastavio da izveštava.
U prvom redu od oko 100 ljudi koji su se okupili pred parlamentom bio je i Dimitri Guloglu. On je grčkog i jermenskog porekla i radi kao mašinski inženjer u Zalcgiteru. Na transparentu ovog mladog čoveka piše: “Recite istinu – to jeste bio genocid”. Zadovoljan je odlukom Bundestaga i dodaje: “Nemačka nas je konačno primetila. To je veoma važno, jer i nemački rajh snosi deo krivice za genocid. Rezolucija je usvojena, iako se to ne sviđa mnogima u Turskoj”.
Poslanici su tokom svojih izlaganja insistirali na tome da rezolucija nije optužba. Franz-Josef Jung rekao je da ovde nije reč o pripisivanju krivice današnjoj turskoj državi: “Mi znamo koliko je bolno pomirenje sa susedima. Ono što se dogodilo pre 100 godina nije krivica turske vlade, niti je Turska sada na optuženičkoj klupi, ali ona snosi odgovornost za sadašnjost i budućnost”. “Mi nismo krivi, ali snosimo odgovornost. I nemačka istorija je obeležena genocidom”, rekao je Özdemir.
Mnogi turski i nemački građani poreklom iz Turske nezadovoljni su rezolucijom Bundestaga jer u Turskoj, za razliku od Nemačke posle Drugog svetskog rata, nikada nije došlo do suočavanja sa prošlošću. Mnogi govornici su naglašavali da je ovaj proces i u Nemačkoj bio veoma bolan. Gregor Gysi je ukazao da je tek predsednik Richard von Weizsäcker svojim govorom od 8. maja 1985, u kome je kraj Drugog svetskog rata označio kao “dan oslobođenja”, uveo kulturu sećanja. To je bilo 40 godina posle završetka rata. Gysi se pita: “Zašto je turskoj vladi 100 godina kasnije tako teško da se iskreno suoči sa tim događajima?”
Razlike u načinima suočavanja sa prošlošću su ogromne, što su pokazale i rasprave u poslednjih nekoliko nedelja. U njima je bilo reči o Turskoj i Nemačkoj, o sporazumu o izbeglicama, o povredama ljudskih prava u Turskoj, pritiscima na tamošnje medije, oduzimanjima imuniteta poslanicima prokurdskog HDP.
Mnogi učesnici u jučerašnjoj raspravi u Bundestagu su pokušali da smire strasti. Nekoliko dana ranije, turski predsednik Erdoğan je upozorio da će rezolucija ugroziti odnose između Turske i Nemačke. Sa svoje strane, nemački poslanici su pohvalili odnos Turske prema sirijskim izbeglicama. “Uvažavamo sve što je Turska uradila za izbeglice”, kaže Lammert. “Tema rasprave je genocid na Jermenima, a ne osuda politike predsednika Erdoğana”, objašnjava zamenik predsednika poslaničkog kluba SPD Rolf Mützenich.
Mogao se steći utisak da se ovde uopšte ne radi o Jermenima. U stvari, rasprava u Bundestagu i nije bila prava rasprava, jer su svi učesnici bili složni da je ono što se pre 100 godina dogodilo u Otomanskom carstvu bilo genocid. Jedino je Gregor Gysi počeo svoj govor optuživši CDU/CSU, jer nisu želeli da zajedno sa Die Linkeom podnesu predlog rezolucije o genocide nad Jermenima i kritikujući odluku Angele Merkel, Gabriela i Steinmeiera da propuste raspravu: “To je bilo kukavički sa njihove strane”.
Bundestag je po završetku rasprave usvojio rezoluciju sa jednim uzdržanim i jednim glasom protiv.
Benedikt Peters, Deniz Aykanat, Süddeutsche Zeitung, 02.06.2016.
Preveo Miroslav Marković
Peščanik.net, 04.06.2016.
GENOCID NAD JERMENIMA