Marine Le Pen je najsrećnija žena na svetu. Liderka Nacionalnog Fronta pored toga što uživa ogromnu podršku u redovima sopstvene partije, sada može da se osloni i na svoje političke protivnike.
Vladajući socijalisti deprimiraju građane Francuske, predsednik se neuspešno bori protiv nezaposlenosti, dok građansko-degolistička opozicija tone u sve snažnijem vrtlogu afera. U utorak je prvi put u istoriji Republike uhapšen bivši predsednik. Nicolas Sarkozy iza rešetaka – ovome se ni Marin Le Pen nije nadala.
„Tous pouriss“, „sve je trulo“, ovim sloganom madam Le Pen juriša na sistem umerenih partija u Parizu. A izgleda da one čine sve da potkrepe ovu opasnu tvrdnju: socijalistička zvezda Dominique Strauss-Kahn pao je zbog skandala sa silovanjem; za socijalističkog ministra za budžet Jérôme Cahuzaca se pokazalo da je lažov i utajivač poreza; degolistički bivši predsednik Jacques Chirac osuđen je na dve godine uslovno zbog korupcije. To je samo par izvoda iz knjige grehova Pete Republike.
Sada bi i Sarkozy mogao da nastrada zbog još jedne od brojnih afera u koju je upleten. I to baš Sarkozy. Turbo-men degolista obećao je da će stvoriti „besprekornu Republiku“. Bolje bi bilo da je ćutao. Sarkozy je odavno predmet raznih istraga, tako da ostaje velika nepoznanica kako zaustaviti Marin Le Pen na izborima 2017. i pridobiti poverenje birača.
Građani Francuske imaju utisak da je moral u Republici na najnižem mogućem nivou. To možda i nije tačno, jer su u prošlosti afere ostajale zaključane u podrumima pariskih palata. Danas pravosuđe osvetljava ove zamračene prostore, pokazujući jasnu nameru da ih očisti. U vremenima Charles de Gaullea i François Mitterranda vlast je još uvek bila nedodirljiva, dok se sada sve češće poziva na odgovornost. To je veliki napredak, koji sa sobom nosi i određenu opasnost.
Sva prljavština, koja sada izlazi na svetlo dana, do te mere je uznemirila građane Francuske da oni sada posežu za radikalnim rešenjima. Marin Le Pen se predstavlja kao idealna alternativa i nada se da čišćenje Republike neće sa sobom odneti čitav partijski sistem.
Italija je već prošla kroz nešto slično. Tamo su sudske istrage, nazvane „čiste ruke“, sprovođene početkom 90-ih za posledicu imale propast Democrazia Christiana i njenih manjih partnera. Došlo je do vakuuma u koji je uskočio veliki manipulator Silvio Berlusconi. A svi znamo kakve je posledice ostavila njegova vladavina.
Francuska bi iz toga trebalo da izvuče važne pouke i da se odupre Marin Le Pen. Pretpostavka za to je oporavak etabliranih partija. Socijalisti će izbeći potpunu katastrofu na sledećim izborima ako francuska ekonomija počne da se oporavlja i da stvara nova radna mesta.
Sa druge strane umerena desnica mora da se pročisti kako bi pružila otpor krajnjoj desnici. Sarkozy je suviše kompromitovan da bi označio novi početak. Čak i sumnja da je korumpiran umanjuje njegove šanse na predsedničkim izborima, dok njegova senka i nije najbolje mesto za razvoj novih kandidata. Svemu tome se raduje jedna osoba – Marin Le Pen, koja je trenutno na sedmom nebu.
Stefan Ulrich, Süddeutsche Zeitung, 02.07.2014.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 02.07.2014.
