Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Drvo za vešanje je sve teže naći u zemlji posečenih stabala. Mada se omča može okačiti na mnogo zgodnih mesta, a zategnuti samo na jednom. U opasnosti su srpska država, njen privredni sistem, srećan život, sloboda govora, sigurnost građana. A pre svih predsednik i njegova porodica, saradnici, ortaci, kumovi i prijatelji. Opšta se propast nadvila nad nama, iz razloga koji nisu poznati.

Tajna operacija ima naziv Omča, i ne sluti na dobro. Pokazalo se da neprijatelj nikada ne spava i radi bez prestanka. Opasnu zaveru protiv svega što Srbiju čini stabilnom, koja bi bila okončana finalnom operacijom njenog sloma, organizuje neprijateljska grupacija država.

Čitav zapadni svet je tu umešan, a i komšijske države. Ali pre svih, opozicija u Srbiji, tajkuni, špijuni, plaćenici, mrzioci, svaka protuva koja poseduje ili nosi uže, ili štranjgu, o konopcu da ne govorimo. Sve od čega se pravi omča, taj zastrašujući dželatski instument divljeg istoka. U ovom slučaju protiv države, naroda i jedinog vođe.

Kako bi to simboličko vešanje Srbije, po zamisli trusta Gašićevih ćurećih mozgova bilo obavljeno? Ima tu više koraka, neki od njih su već učinjeni, a sada sledi poslednji. Ali su počinioci, koji su još nepoznati, otkriveni pre nego što su stigli da okončaju svoj mračni posao.

Rušioci svega što čini naše živote, počeli bi sa udarom na ugled predsednika i njegove porodice, a i drugih važnih porodica. Slede montirana ubistva, pri čemu se sve češća nemontirana ignorišu. Neko će vrbovati odane generale vojske i policije, naročito one koji su počeli da sumnjaju u pravce razvoja stabilnog sistema histerične autokratije. Ta će stvar i biti srušena zbog svoje nerazrušivosti. Biće izazvani sukobi demonstranata i organa reda na protestima koji tek slede, što je projektovano razorno nedelo tobožnjih građana, inače sila haosa i bezumlja. Tako im počivši Sloba beše tepao u finalnoj epizodi svoje varijante omče.

No, da vidimo o čemu se ovde radi. Ko i zbog čega bi planirao slom jedne uzorne države? Strah od gubitka vlasti veći je od smrtnog straha. Taj strah je amalgam za učvršćivanje moći, ali samo ako bude posejan svuda gde se može primiti. Šta će biti sa nama ako nas slome, digla se i ala i vrana na Srbiju samo zbog toga što je takva kakva jeste. Smeta im predsednik, borac za sve što nas čini ponosnim narodom. Jedino je takav narod, kome je predsednik obezbedio poštovanje čitavog sveta, na meti tog istog sveta, koji želi da mu sruši temelje postojanja, pre svega predsednika koji jedva nosi toliki ugled.

Šta u ovom paničarskom mehanizmu odbrane vlasti po svaku cenu ne stoji na dobrom mestu? Ne stoji baš ništa. Jedino je postojana laž, koja je labavi, ali dugotrajni temelj režima. Laž je da smo ugledni i stabilni, laž je da živimo u blagostanju ali ga još ne osećamo. Laž je da će napasti predsednika; njegovi napadi su svakodnevna ludačka igra. I čitava zavera je smišljena kao priglupi zbir opštih mesta. Zašto nismo upozoreni ranije, da se spremimo kao ljudi, a ne tek kad je pred nama završna faza sloma.

Ništa što je stabilno ne pada pod zavereničkom rukom. Ovo ovde je trulež i samo ga čudo drži da ne padne samo od sebe.

Kad počinje finalna faza omče?

To ne znaju ni oni koji su sve izmislili.

Zašto tobožnji predsednik svoj strah od pada nije izneo Makronu, koga je na Kalemegdanu zavoleo kao što on voli nas. Tajni agent Bata Gašić nije izuzeo Francusku iz zapadne zavere; mogao je ovaj da ga pita o čemu se radi: Emanuele, burazeru, vidi tamo, spremaju mi omču. Baš me iznenadio Tramp, radovali smo se kad je izabran, iako sam dao pare Hilari. Pa i moja drugarica, ona što se trese, Angela. Tereza Mej kako-tako, ionako je gotova, tamo je došao moj prijatelj Džonson. Sa svima sam na jebi si mater, a oni mi ispredali masni konopac, i to iza leđa. Ali, zar i ti brate Emanuele, posle tako vatrene razmene ljubavi…

Služba želi da kaže kako je njihov predsednik ostao sirotan koga je pritisla paranoja, pa ga leče uzbunom u kojoj nema optimizma. Daju ideje policiji i generalima vojske kako da se otresu takvog balasta od šefa države, gadno ga je i gledati i slušati.

Među crnorukašima iznutra verovatno ima i atentatora iz Jajinaca. Tada je ministar Neša oplakao svog šefa, posle svega, tronuvši nas strepnjom za plemenitu porodicu Vučić: „Aleksandar ima samo jednu slabost, a to je njegov brat Andrej. Andrej ima samo jednu slabost, a to je Aleksandar“.

Moguće je da režim ima ideju da učvrsti stvar. Da pojača represiju, širi spisak neprijatelja, objavljuje izmišljene prljave tajne, uvede kineski model kontrole u društvene mreže.

Dakle, neka verzija politike čvrste ruke. Sve nekako podseća na zastarele oblike izmišljenih zavera, ali i na konačni obračun.

Režim bi se rado obračunao sa svojim protivnicima. Ali osim uhranjenih batinaša u svojim redovima, nema snage ni hrabrosti za tako nešto. Kukavica na čelu države neće stradati od omče.

Pre će umreti od straha.

Peščanik.net, 26.07.2019.