Potezi premijera Ukrajine Aresnija Jacenjuka trebalo bi da deluju pomirujuće. On se prošle nedelje na ruskom jeziku obratio stanovnicima juga i istoka zemlje.
„Moja žena stalno govori ruski“, rekao je Jacenjuk obećavši da će zakon o ruskom jeziku, nedavno poništen od strane parlamenta, ipak ostati na snazi. Premijer je ponudio nejasnu „decentralizaciju vlasti“ uz izbore za gradonačelnike i gradske savete „sledeće godine“.
Međutim, apel nije imao željeni učinak. Na istoku i jugu Ukrajine se tokom vikenda ponovo protestovalo protiv vlade u Kijevu i za referendum o statusu tih regiona. Većina stanovnika na istoku Ukrajine prosto ne veruje premijerovim obećanjima.
Vlada je nedavno imenovala Jacenjukovog zamenika za „zaštitnika nacionalnih manjina“. Problem je samo u tome što je vicepremijer Aleksandar Sič član partije Svoboda. Istoj ekstremnoj partiji pripada i parlamentarac Igor Mirošničenko koji je prošle nedelje batinama primorao direktora državne televizije da podnese ostavku.
Sa takvim personalom je pomirenje između nacionalno ukrajinskog zapada i proruskog istoka praktično nemoguće. Međutim, to Jacenjuk ne shvata, on ostaje pri koaliciji sa nacionalistima i celokupnu situaciju ocenjuje prilično nerealistično. On u poruci namenjenoj istoku Ukrajine kaže da postoje samo „veštački koflikti“ koje raspiruju „spoljni činioci“, pri čemu misli na Rusiju.
Rusija preko svoje državne televizije zaista ohrabruje ruske snage. Međutim, Ukrajinci su ti koji u hiljadama izlaze na ulice demonstrirajući protiv vlade u Kijevu.
Sve glasnije zahteve sa istoka Ukrajine za novo federalno uređenje zemlje Jacenjuk odbacuje kao šahovske poteze Moskve: „Više federalizma je samo prvi korak ka potpunom uništenju naše zemlje.“
Premijerov problem je u tome što bi uvođenje federalizma prema nemačkom modelu, čak i kada bi on to želeo, bilo teško izvodivo uz koalicionog partnera iz ekstremne desničarske partije Svoboda. Nova „nacionalna garda“, nedavno osnovana vojna jedinica u koju Jacenjuk poziva Ukrajince, dodatno je podelila naciju. Garda je postala mesto okupljanja nacionalista, pre svega sa zapada zemlje. Ona je u proruskoj Odesi dočekana uz povike „izdajnici“.
Kijevska vlada na taj način zemlju gura u građanski rat. U nemačkom ministarstvu spoljnih poslova su svesni kakve rizike nosi politika ukrajinske vlade. Tamo već kruži osmostrani izveštaj fondacije Nauka i politika (SWP) pod naslovom „Ukrajina u središtu krize“. Analiza potvrđuje da je istok Ukrajine sasvim izgubio poverenje u Kijev i upozorava da „u vladi nema predstavnika sa kojim bi se mogla identifikovati većina stanovnika iz istočnih i južnih regiona. Vlada je poslala pogrešne poruke stanovnicima istoka Ukrajine. Posledica toga je bio potpuni gubitak uticaja u ovim oblastima. Imenovanje oligarha na funkcije guvernera na istoku zemlje dodatno je potkopalo vladinu kredibilnost“.
Autori studije sumnjaju da će se uopšte održati predsednički izbori najavljeni za 25. maj. Postavlja se takođe pitanje da li će vlada uspeti da „stvori određeni stepen stabilnosti, neophodan da bi se izbori legalno sproveli“.
Izveštaj je diplomatski formulisan, ali on prikazuje rezultat jednog fijaska. U njemu se ispravno primećuje da „Putin po svaku cenu pokušava da spreči konsolidaciju ukrajinske vlade“, samo što autori uskraćuju svojim čitaocima logičan zaključak da je vlada u Kijevu konglomerat pragmatičnih diletanata, sumnjivih oligarha i nesputanih ultranacionalista, koji Ukrajinu ne mogu da stabilizuju i zbog toga su osuđeni na nesupeh.
Uwe Klußmann, Spiegel, 25.03.2014.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 27.03.2014.
