Infografik: Fond za humanitarno pravo
Infografik: Fond za humanitarno pravo

Danas se navršava 26. godišnjica od vojno-policijske operacije hrvatskih oružanih snaga kojim je okončan četvorogodišnji sukob na teritoriji Hrvatske. Tokom i nakon ove operacije počinjeni su rasprostranjeni i sistematski zločini prema civilnom stanovništvu srpske nacionalnosti i njegovoj imovini, što je dovelo do raseljavanja oko 200.000 Srba, uništavanja i pljačke imovine, dok je oko400 Srba koji su odlučili da ostanu u svojim kućama ubijeno. Prema podacima Komesarijata za izbeglice i raseljena lica iz  2021. godine, u Srbiji se nalazi još 25.330 osoba iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske koje imaju status izbeglica.

Kao jedan od problema sa kojima se suočavaju žrtve „Oluje“ jeste činjenica da ih institucije Srbije ne prepoznaju kao civilne žrtve rata. Naime, i u ranijem i u sadašnjem zakonskom rešenju ova kategorija žrtava ne može dobiti taj status jer njihove povrede nisu nastale na teritoriji Srbije već Hrvatske. Ovo zakonsko rešenje govori u prilog stavu da se predstavnici državnog vrha Srbije žrtava „Oluje“ sećaju samo početkom avgusta kada se obeležava godišnjica ove operacije, dok konkretna pomoć i podrška izostaje već 26 godine bez naznake da će se to u skorijoj budućnosti promeniti.

Državne institucije Srbije počele su zvanično da obeležavaju godišnjice „Oluje“ 2015. godine, zajedno sa Republikom Srpskom. Te godine uspostavljen je i Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe, koji se obeležava 5. avgusta kao dan žalosti. Iste godine održana je i prva zvanična komemoracija velikih razmera koja je počela simboličnim susretom Milorada Dodika i Aleksandra Vučića na sredini mosta na Rači. Na ovom mestu je 2020. godine otkrivena spomen ploča, a u planu je i razvijanje memorijalnog parka kod Sremske Rače.

Viktimološki diskurs koji prati državna obeležavanja „Oluje“ politički zloupotrebljava žrtve i izvučen je iz šireg konteksta rata u Hrvatskoj. Pored toga što su žrtve i njihove porodice nevidljive za institucije Srbije, na obeležavanjima se ignorišu činjenice o prisilnoj mobilizaciji izbeglica po njihovom dolasku u Srbiju kao i o tome da izbeglice iz Krajine nisu bile dobrodošle u Srbiji. Osim toga, predstavnici Srbije i Republike Srpske ne spominju kontekst koji je prethodio „Oluji“ i etničko čišćenje nesrpskog stanovništva koje je usledilo nakon zauzimanja velikih delova Hrvatske od strane različitih srpskih snaga.

Iako je od operacije „Oluja“ prošlo 26 godina žrtve se i danas suočavaju sa svakodnevnim životnim problemima i nedaćama na koje institucije Srbije, koje bi o njima trebale da vode računa, ostaju neme bez preduzimanja konkretnih akcija usmerenih na rešavanje problema i sticanja statusa koji im pripada.

FHP je 2019. godine javnosti predstavio Dosije „Prisilna mobilizacija izbeglica“ u kojem je naveo dokaze o prisilnoj mobilizaciji izbeglica koju je sprovodila policija Srbije nakon što su izbeglice stigle na teritoriju Srbije nakon operacija „Bljesak“ i „Oluja“ u leto 1995. godine.

Svedočenje svedoka pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju o događajima tokom operacije „Oluja“ možete pogledati na sledećem linku, a svedočenje Marije Vučerina na III Regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, održanom u Beogradu u februaru 2008. godine ovde.

Na koji način se obeležava godišnjica operacija „Oluje“ u Srbiji, a kako u Hrvatskoj možete pročitati ovde.

U znak sećanja na civilne žrtve stradale tokom i nakon operacije „Oluja“ u leto 1995. godine SENSE Centar za tranzicijsku pravdu, Srpsko narodno vijeće, Documenta – Centar za suočavanje sa prošlošću i FHP će 4. avgusta 2021. godine pokrenuti kampanju na društvenim mrežama zasnovanu na video segmentima interaktivnog narativa „Oluja u Haagu“. Kampanju možete pratiti na zvaničnom TW i FB nalogu FHP-a.

FHP, 05.08.2021.

Peščanik.net, 05.08.2021.

Srodni linkovi:

Dragan Markovina – Tuđmanistički konsenzus o Oluji

Nikola Puharić – Oluja: nova faza suočavanja s prošlošću