Prohtelo se Putinu da provede prijatno veče s holivudskim zvezdama i da s njima i za njih nešto otpeva, a pri ruci su mu se odmah našli prijatelji raspoloženi da mu to zadovoljstvo i plate. Po mom skromnom mišljenju, to je i bio jedini cilj „dobrotvornog koncerta“ priređenog u organizaciji tajanstvenog fonda, s maštovito smišljenim imenom – Federacija.
Poslednji put je slična priredba bila organizovana uz učešće malog muzičkog kolektiva Björn Again (kopija grupe ABBA). Ti isti muzikanti su se kasnije negde izlajali o tome kako su pevali pred samo devetoro ljudi, a takođe i o tome da je među gostima bio i Vladimir Putin. Sedeo je, kažu, iza zavese, s nekom devojkom „u predivnoj dugoj haljini krem boje“. Zato su se, po svoj prilici, organizatori ovoga puta postarali da sve izgleda nešto drugačije.
Obrni okreni, no meni lično obe ove veselice ostavljaju prilično gorak ukus u ustima. To vam je kao kada bi Gadafijev sin posle žurke na kojoj mu je pevala Maraja Keri, i kojoj je za četiri pesme platio milion dolara, izjavio kako ona nije pevala radi njega već radi dece pogođene zlom sudbinom zbog koje moraju da leže u dečijim bolnicama.
No hajde da ipak proverimo šta zapravo znamo o ovom poslednjem „dobrotvornom kulturnom događaju“, to jest koncertu, oko kojeg se u jednom delu opoziciono nastrojene javnosti ovih dana digla prilična prašina.
Mi tačno znamo da je 10. decembra 2010. u Sankt Peterburgu bio održan dobrotvorni koncert za pomoć deci bolesnoj od raka. Takođe znamo da se ovaj događaj po svom bogatom i paradnom razmahu ni sa jednim do sada sličnim događajem ne da uporediti. Na koncertu su pored ostalih učestvovale i mega zvezde Šeron Stoun, Miki Rork, Kevin Kostner, Monika Beluči, Alen Delon i Žerar Depardje. Kako tvrdi dobro obavešteni insajder iz sveta ruske estrade Bari Alibasov, njihovo je učešće organizatore koštalo najmanje 25 miliona dolara. Koncert je organizovao do sada potpuno nepoznati fond sa imenom Federacija, tajanstvena asocijacija koja deset dana do zakazanog koncerta zvanično nigde nije bila registrovana, i koja do dana današnjeg nije uvedena u spisak dobrotvornih organizacija koji se redovno objavljuje na sajtu Ministarstva pravde Ruske Federacije. Pomenuti fond nema otvoren žiro-račun, a sam koncert je bio pripreman u neverovatno velikoj žurbi. Cela organizacija je trajala tri nedelje, mada je, po rečima znalaca, za posao ovakve vrste potrebno najmanje šest.
Glavni organizator koncerta je bio Vladimir Kiseljov, bivši producent grupe „Zemljani“, zatim bivši poslodavac Aleksandra Maljiševa i na kraju bivši rukovodilac Državnog unitarnog preduzeća „Kremlj“ (ГУП „Кремль“), firme koja je od države zadužena za ovakve vrste koncerata. Za nedovoljno upućene, pomenuti Aleksandar Maljišev je znameniti petrogradski bandit s početka 90-ih, a koji se inače nalazio na spisku zaposlenih u firmi Kiseljova kao radnik na istovaru i utovaru robe. Tokom pretraživanja podataka vezanih za ime Kiseljova, saznali smo i to da ga je vokalno-instrumentalni ansambl „Zemljani“ tužio za otetu imovinu i da je suđenje još uvek u toku. U jednom od svojih članaka, zamenik rukovodioca Agencije za novinarska istraživanja (АЖУР) Jevgenij Višenjkov, opisao je jednu veoma živopisnu epizodu iz burnih „maljiševskih godina“ Kiseljova, koju je sredinom 90-ih doživeo u Petrogradu. Dok su se jednim kolima zajedno vozili po ulicama Petrograda, neki od vozača je prestigao njihov automobil na način koji se Kiseljovu nikako nije dopao. „Broj zapisati, kola spaliti, a majmuna za volanom spakovati, zakopati u Zelenogorsk!“ – glasilo je, prema rečima Višenjkova, oštro naređenje koje je Kiseljov izdao svojim gorilama.
Kada sam to pročitala, priznajem, nisam mogla da se uzdržim a da ne pozovem telefonom Višenjkova: „Nije valjda da je Kiseljov obični bandit?“ „Ma kakvi“ – nasmejao se u slušalicu Višenjkov. – „Nije on bandit, ali bi strašno voleo da jeste“.
Žestok momak taj Kiseljov, nema šta. Kod njega to Maljišev istovaruje kamione, to Putin peva na koncertima. Uzgred, pored inostranih zvezda su osim Putina, od domaćih nastupali još samo „Zemljani“. Nisu to bili pravi „Zemljani“, oni koje vodi nezamenljivi solista Sergej Skačkov. Bio je to neki novi, sasvim nepoznati sastav. Takoreći Šeron Stoun i Veliki Brat.
30. novembra, odnosno deset dana do zakazanog koncerta, Vladimir Kiseljov je održao konferenciju za štampu i, onako usput, razmazao po podu ostale fondove koji deci stvarno spašavaju živote. „Mi ćemo, za razliku od ostalih fondova, i pre nego što koncert bude održan, sav prikupljeni novac predati centrima za onkologiju“ – rekao je on. To jest, gospodin Kiseljov je tada javno potvrdio da se njegov fond bavi prikupljanjem novca, odnosno priloga u dobrotvorne svrhe.
A nakon izbijanja skandala, prvo što su rukovodioci fonda izjavili, bilo je da oni nikakav novac nisu prikupljali. „Nikakvi se prilozi nisu prikupljali“ – kategorično je izjavila za Novaju Gazetu Larisa Serebrjanikova, uzgred, dama za kojom je 1997 Litvanija raspisala međunarodni poternicu za prevare koje su činjene prilikom kreiranja neke finansijske piramide. Istovremeno na sajtu Fontanka.ru, Kiseljov nam saopštava kako nema tog čoveka u zemlji koji bi makar jednu kopejku poslao fondu.
I na kraju, posle svega što smo čuli, Dmitrij Peskov, pres-sekretar premijera Putina u svojoj izjavi za štampu nas obaveštava o sledećem: „To što smo saznali, bilo je dovoljno da nas umiri“.
I sad, kako to razumeti? Jedni te isti ljudi obećavaju da će i pre održanog dobrotvornog koncerta sav prikupljeni novac bolesnoj deci biti predat, a kasnije, nakon uspešno održanog koncerta, izjavljuju da nikada o nikakvom novcu nije išla reči. A što je najinteresantnije, sve izrečeno je Putinovog pres-sekretara samo – „umirilo“.
No to još nije sve. Dalje, novinarka sa sajta Fontanka.ru poziva Kiseljova na intervju. Kako je intervju vođen po klasičnoj banditskoj šemi, njega je bolje slušati nego čitati. Jer ako bandita na primer pitate nije li on možda taj koji je ukrao milijardu, njegov će odgovor biti otprilike ovakav: „A ti? Odakle ti te zelene cipele? Došao u zelenim cipelama i mene našao da nešto propituje! Da mi je samo da znam, koga li si to izuo!“ I još je bolje ako čovek kome je upućen ovaj odgovor pitanjem, na nogama ima recimo bele patike. Suočen s takvom vrstom razgovora, bilo ko iole pristojan će se u tom slučaju još više zbuniti.
I da skratim, Kiseljov je od novinarke prvo tražio da vidi „pečat na memorandumu“ („otkud ja mogu da znam da vi niste špijun“), a onda je nasrnuo na Fontanku.ru s rečima kako ove internet-novine upšte nisu izveštavale javnost o njegovoj blagorodnoj dobrotvornoj delatnosti. „Kada smo ja i gospodin Depardje dovezli na kliniku gomilu opreme i lekova vrednih preko dva miliona rubalja, niko se od vas nije setio da o tome nešto napiše!“ Dalje Kiseljov pojašnjava da je 10. februara 2011. oprema vredna „dva i po miliona rubalja“ poklonjena Prvoj gradskoj bolnici u Sankt Peterburgu i da je sve to što je bolnici predao Žerar Depardje, lično on (Kiseljov) platio svojim novcem.
U najmanju ruku, dve su stari ovde veoma čudne. Prvo, upravnik bolnice Anatolij Kogan govori nešto drugo. „Koliko ja znam, sve što nam je poklonjeno plaćeno je novcem iz priloga koji je lično predao gospodin Depardje“ – rekao nam je on. I drugo, kako to da gospodin Peskov, pres-sekretar premijera Putina, nije obavešten o ovom tako izdašnom dobročinstvu gospodina Kiseljova. Peskov nije znao da je bilo šta kupljeno ili da je bilo kome bilo šta isporučeno. Jedino što smo od njega mogli da saznamo je da se „na tome radi“. „Nismo upoznati sa detaljima o tome šta je dosada urađeno i šta je u planu da se uradi“ – rekao je Peskov.
Ali ni to još uvek nije sve. Ostalo je otvoreno i pitanje oko novca prikupljenog od prodaje karata za koncerte u petrogradskom Ledenom dvorcu i klubu „XXXX“. Na reklamnim panoima, kao i na kartama, između ostalog je bilo napisano sledeće: „Cilj priredbe – prikupljanje novca za bolesne bebe. Sav novac od prodaje karata će u vidu pomoći biti upućen dečijim onkološkim i oftalmološkim centrima“.
Fond i ovu činjenicu danas poriče. „Nikakva se mesta, ili karte, za ovu priredbu nisu prodavale“ – izjavila je za Novaju Gazetu Larisa Serebrjanikova. A Dmitrij Grizlov, sin predsenika Dume Borisa Grizlova, u istim tim novinama je ispričao kako su za mesto za stolom od njega prvo tražili milion rubalja (oko 25 hiljada evra), a onda ga potom pozvali telefonom „i rekli kako su mu našli mesto s popustom i da ako hoće, može da ga dobije za 50 hiljada rubalja“.
Ali ni ovo nije kraj. Takođe je ostalo nejasno šta se desilo sa kovertama „dečije želje“ koje su, po rečima Vladimira Kiseljova, trebale da stoje pored svakog stola. „Jarka sećanja će kititi ovaj 10. decembar s ovaploćenim dečijim snovima“ – rekao je Kiseljov na konferenciji za štampu. Ako je barem jedan od gostiju spustio u taj koverat makar jednu rublju, moj bi ovaploćeni san bio da saznam gde je ta rublja sada?
Sve ovo je navelo publiku na misao o organizovanoj prevari. Namamili mangupi darodavce na Putinovo ime, pokupili im pare i zbrisali. No ja u to ne verujem. Ako su holivudskim zvezdama stvarno platili 25 miliona dolara (kako tvrdi Alibasov) ili možda milion po glavi (kako je pretpostavila Božena Rinska u svojoj rubrici), nikakvih 50 hiljada bilo čega za jedno mesto, ne može da pokrije toliki trošak. A glasina o tome da je Kiseljov „sedeo u istoj školskoj klupi s Putinom“ (autor je po svoj prilici sam Kiseljov), koliko god da je efektna, smatram da je verovatnoća da će se državni priređivač kremaljskih koncerata, koristeći ime Putina usuditi da prevari najbliže Putinove drugove, u bilo kom slučaju ravna nulu. Jer sve troškove su uglavnom pokrili Sovgas i Ruske železnice.
Kao što sam na samom početku rekla, najverovatnije je da se samom Putinu prosto prohtelo da u društvu mega zvezda nešto otpeva.
U svakom sličaju, ova verzija objašnjava i to zašto fond Federacija do samog koncerta nije bio registrovan, zašto je tako na-vrat na-nos koncert bio pripreman i zašto velika većina karata nije bila prodata. U tom smislu nam je Grizlov mlađi, od koga su prvo tražili milion rubalja a potom samo 50 hiljada, zapravo pružio dragoceni podatak. Koncert je bio namenjen samo „svojima“, a „svoji“ nisu ovce koje treba šišati.
Postoji još jedna potvrda ove moje hipoteze. Postalo je očigledno da lekari više ne žele da imaju bilo kakve veze s fondom Federacija. Onaj isti Anatolij Kogan, lekar koji je u početku izjavio da je Depardje već dovezao opremu, sada bi radije da ćuti. Na pitanje gde je oprema, kratko nam je odgovorio sledeće: „Ne bih da komentarišem. Oprema je obećana i ja sam uveren da će biti isporučena“.
Razmislite malo o rečima koje je šef bolnice izgovorio. Kako će se ta njegova uverenost obistiniti, kada fond koji je obećao opremu nije ni registrovan, niti ima otvoren žiro-račun?
Postoje dve varijante za realizaciju ove, vrlo konkretne uverenosti našeg šefa bolnice, te zato, hajde da malo uposlimo svoju maštu i proverimo, koja je od njih realnija.
Zamislite sebe u ulozi darodavca. Platili ste za mesto pored Kevina Kostnera milion rubalja, stavili u koverat „dečiji snovi“ još hiljadu i po, dve hiljade dolara, a onda saznali da se predsednik fonda kune bogom kako nikada nije ni bilo reči o nekom novcu. Istovremeno saznajete i to da je za njegovom najbližom saradnicom raspisana poternica zbog finansijskih malverzacija. Kakve su šanse da ćete nakom toga pomisliti: „Jadni ljudi! Treba ih što pre potražiti i dati im još novca kako bi ispunili svoja obećanja i ovaplotili „dečije snove“. Možda će im ovoga puta uspeti“?
A sada, zamislite da ste vi bliski drug Putina, recimo Kovaljčuk, ili Jakunjin. Zvoni vam telefon, a iz slušalice se čuje sledeće: „Slušaj, tu nedavno je Papa pevao neke pesmice… da…, sećaš se?… da… da. E pa puko je skandal, pa sad oni novinarčići, razumeš, naleću ko muve na g..no… da… Ma da!… Nego hitno baci ovamo neku kintu da naši momci što pre kupe nešto tim faličnim žutokljuncima…“
Šta mislite? Koji od ova dva zamišljena scenarija izgleda istinitije?
Ежедневный Журнал, 14.03.2011.
Preveo s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 18.03.2011.