Iran je peti po veličini proizvođač nafte na svetu.
Embargo Evropske unije na iransku naftu stupiće na snagu tek za šest meseci, ali rukovodstvo u Teheranu načiniće prvi korak: izvoz u Evropu biće smesta zaustavljen. Taj potez bi mogao dodatno da oteža stanje u južnoevropskim državama.
Ova odluka je očigledno donesena po principu „milo za drago“, ali bi mogla da ima ozbiljne posledice: iranska vlada želi da preko vikenda dostavi parlamentu predlog zakona kojim bi izvoz nafte u Evropu bio smesta obustavljen. Taj potez, koji prenosi iranska novinska aencija Mehr, predstavlja odgovor na sporazum EU o uvođenju sankcija Iranu, koji je objavljen početkom nedelje.
Sankcije zabranjuju sklapanje bilo kakvih novih ugovora o kupovini nafte sa Iranom, ali dozvoljavaju da se postojeći ugovori izvršavaju do jula, kako bi države pronašle druge izvore. Ali taj proces je sada doveden u pitanje, nakon poslednjeg poteza Teherana, kojim je iranska vlada i ranije pretila.
„Ako se ovaj zakon usvoji, država će biti primorana da obustavi prodaju nafte Evropi, čak i pre njenog uvođenja sankcija“, kaže Emad Huseini, predstavnik za štampu Energetske komisije iranskog parlamenta. O zakonu će se glasati u nedelju.
Sankcije Evropske unije dopuštaju uvoz nafte iz Irana do 1. jula. Bilo kakvo odstupanje od tog roka od strane Teherana moglo bi da bude problematično za države poput Italije, Grčke i Španije, koje bi hitno morale da pronađu nove dobavljače.
Kina je, kao veliki uzvoznik iranske nafte, takođe kritikovala sankcije EU. Novinska agencija Sinhua prenela je u utorak izjavu kineskog ministra spoljnih poslova: „Slepo pritiskanje i nametanje sankcija Iranu nije konstruktivan pristup.“
Mnoge članice EU u velikoj meri se oslanjaju na iransku naftu. Oko 500.000 barela dnevno stiže u Evropu iz Irana, a najveći uvoznici su južnoevropske države. Grčka je naizloženija, jer trećinu svog ukupnog naftnog uvoza dobija iz Irana, ali i Italija zavisi od Irana, budući da iz te zemlje uvozi 13% svoje nafte. Ako ovaj izvor iznenada presuši, ekonomske prilike u obe krizom pogođene zemlje mogle bi se dodatno pogoršati.
Već u sredu, Međunarodni monetarni fond upozorio je na ekonomske posledice planiranog embarga EU. Zaustavljanje isporuka petog po veličini proizvođača moglo bi da podigne cene nafte za 20 do 30 posto.
A cene drugih vrsta nafte porasle su u četvrtak, doduše vrlo malo. Ujutru je barel nafte „brent“ koštao 110,73 dolara, što je 92 centa više nego u sredu. Barel nafte WTI iz Amerike poskupeo je 81 cent, na 100,21 dolara.
Spiegel, 26.01.2012.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 28.01.2012.
