U petak, molitveni dan muslimana, ministar za ljudska i manjinska prava Srbije Svetozar Čiplić sazvao je predstavnike tri sandžačke bošnjačke grupacije da ih ubedi kako je Bošnjački nacionalni savjet (BNS) koji su izabrali, optička varka. Nakon sastanka sa Bošnjacima, Marko Karadžić, ministrov saradnik je Čipliću predao ostavku jer je “svojom bahatošću napravio problem u Sandžaku, a sada pokušava da miri one koje je zavadio”.
Učesnici sastanka pod pokroviteljstvom OEBS-a u Palati Srbija sa pogledom na Beogradski pašaluk, nekada Palati federacije, pre toga zdanju Balkanske federacije, razišli su se posle 90 minuta neobavljena posla. Većinu u BNS-u imaju pristalice Muamera Zukorlića, vođe Islamske zajednice u Srbiji, koji je neposredno posle izbora tužio beogradski list Blic zbog karikature na kojoj je u pravoslavnoj odori sa krstom na glavi. Traži odštetu od 100 miliona eura.
Sa konstitutivne sednice BNS kao po komandi su izostale pristalice ministara Sulejmana Ugljanina i Rasima Ljajića, pa je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava proglasilo BNS nelegitimnim, uvelo prinudnu upravu Bošnjacima i naredilo nove izbore za BNS, objašnjavajući da nije bilo dvotrećinske većine za verifikovanje mandata većnika. Za verifikaciju saveta ostalih 17 nacionalnih zajednica je bila potrebna natpolovična većina. To je primetio i izaslanik Evropskog parlamenta za Balkan Jelko Kacin koji će zbog toga u neradnu nedelju u Beogradu razgovarati o hijerarhiji nacionalnosti u Srbiji. Sandžak je smešten i u kritičko poglavlje u izveštaju Evropske komisije koja će 10. novembra izvestiti o ovogodišnjem napretku Srbije.
Za predsednika BNS je izabran prvi Zukorlićev čovek – Mevlud Dudić, rektor Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru. Dudića , koji predaje kiraet – učenje o Kuranu – Vlada Srbije je smesta isterala iz Komisije za veronauku. Zamenio ga je Adem Zilkić, reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije. On će birati veroučitelje, te uhu vlasti podobne dove.
Uleme Islamske zajednice u Srbiji su 2007. objavile da je „po nalogu dijela državne vlasti i lokalnog diktatora Ugljanina, nekoliko imama, koji su saradnici obavještajnih službi 2. oktobra u kafani u Novom Pazaru smijenilo legitimne organe Islamske zajednice u Srbiji i formiralo Islamsku zajednicu Srbije. Plaćene imame predvodi Zilkić”.
,,U napadu i pokušaju rušenja legalnih i legitimnih institucija i čelnika IZ u Srbiji učestvovali su premijer Vojislav Koštunica, ministri vjera Radomir Naumov i Milan Radulović, načelnik Bezbjednosno-informativne agencije Rade Bulatović, ministar policije Dragan Jočić, a uz pomoć Ugljanina”, nabraja Samir Tandir, funkcioner BNS-a.
Pošto je Zukorliću tada pripisivano da je „čovek Borisa Tadića”, Koštunica je sebi pribavio Zilkića. IZ su bile moneta za potkusurivanje koalicionih partnera Tadića i Koštunice. U vladajućoj koaliciji više nema Koštunice, ali Zilkić, a ne Đinđićev prijatelj Zukorlić, postaje ljubimac Tadićeve vlasti. Naročito shvaćenim ekumenizmom, za njega ima mesta i na sajtu Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Dok su bile rivali, i dve najveće sandžačke partije su imale svaka svoju IZ: Ljajić IZ u Srbiji, a Ugljanin IZ Srbije koje su godinama vatrenim oružjem objašnjavale jedna drugoj Kuran i partijske programe. Sada obe stranke imaju samo Zilkićevu IZ, jer je Tadić u istoj vladi pripitomio političke rivale.
Novopazarac Ljajić, pedijatar, je 1990. godine izabran za generalnog sekretara Stranke demokratske akcije Sandžaka (SDA). Kasnije je bio predsednik Sandžačke demokratske partije preimenovane u Socijaldemokratsku partiju Srbije. Ministar je rada, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom.
Ugljanin, rođen u Kosovskoj Mitrovici, bio je gradonačelnik Novog Pazara, a sada je ovaj dečji stomatolog, ministar bez portfelja. Predsednik je SDA Sandžaka od 1990. godine. Oba dečja iscelitelja su diplomirala u Sarajevu. Obojica Bošnjaci, habitusom humanisti, podržali su deklaraciju o Srebrenici, koja prećutkuje genocid Bošnjaka. Sandžak je tamni vilajet Srbije – jedna od najsiromašnijih oblasti u kojoj 63,3 odsto stanovnika čine Bošnjaci po nacionalnosti. Dohodak po glavi stanovnika zaostaje za republičkim za 30 odsto, prosečni lični dohodak za 60 odsto kasni za republičkim, nezaposlenost je oko 55 odsto. Polovina privredne aktivnosti je u nelegalnim kanalima. Ali, Novi Pazar, grad sa 55.000 stanovnika ima dva univerziteta – državni od 2006. i vakufski od 2002.
U policiji u Novom Pazaru, gde Bošnjaci čine 84,86 odsto stanovništava, ima 30 odsto Bošnjaka. U Domu kulture u Prijepolju među 20 zaposlenih jedan je Bošnjak, a u Gradskom muzeju nijedan. Ugljanin je ovako ili onako 20 godina vlast u Sandžaku, a Ljajić deset godina ministruje.
Lani je Ministarstvo vera za SPC izdvojilo više od 88 odsto, a za islamske zajednice 3,19 odsto budžeta. Glasu islama su ukinute dotacije. Država je crkvama i verskim zajednicama od oko 83.000 vratila 28.315 hektara. Od toga je 28.023 hektara vratila SPC. Preostali ari su razdeljeni na četiri crkve, ali ne i na islamske zajednice. Država aukcijom prodaje banju koju potražuje Zukorlićeva IZ.
Zukorlić je početkom septembra, a u mesecu – Ramazanu – mesecu posta svakojakoga, u Novom Pazaru organizovao protest zbog toga što je, kako tvrdi Mešihat, gradska uprava uzurpirala vakufsko zemljište za izgradnju obdaništa. Policajaca je bilo koliko i protestanata. Po hiljadu. Među žandarmima moralo je biti pravoslavnih veterana sa krstaških pohoda po Bosni i Kosovu. Nakon desetak uhapšenih i desetina povređenih BNS je zatražilo dolazak posmatrača Evropske unije u Sandžak. Dobili su posredništvo dvostruko brojnijeg i transkontinentalnog OEBS-a, čija je dimenzija i sprečavanje sukoba.
BNS bi da Bošnjaci budu konstitutivan narod u Srbiji. Čiplić kaže da u Srbiji nema konstitutivnih naroda. Ministar se zakleo na Ustav u kome piše da je ,,Srbija država srpskog naroda”. Ministar je dodao i da je ideja BNS o autonomiji Sandžaka ,,protivna ustavnom poretku”. Vlada Srbije je ove godine zakonom pripojila Sandžak, kao Raški okrug, Šumadiji.
Zukorlić je ocenio da će autonomija Sandžaka biti „neminovan društveni proces”. Jedinstveni Sandžak je bio federalna jedinica od jeseni 1943. do proleća 1945. Sreten Vukosavljević, njen predsednik, nije pristao na njeno ukidanje.
U sedmici kojom je u Beogradu počela sudska rehabilitacija Draže Mihailovića, trojica beogradskih veletrgovaca su 21. septembra u novovaroškom selu Štitkovo otkrila spomenik Vuku Kalaitoviću, komandantu Mileševskog četničkog korpusa. Kalaitović je 1943. učestvovao u masakru sandžačkih Bošnjaka. Za tri dana, prema izveštaju četničkog komandanta Pavla Đurišića, ubijeno je 8.000 muškaraca, dece i staraca, a stotine žena su silovane. U Srebrenici je za isti zločin posle 52 godine trebalo devet dana. Nakon rata Kalaitović je ubio jednog odbornika, seljaka i njegovu ćerku na spavanju, a onda je nagazio na antifašističku minu. Bistu koja gleda na Bosnu je svetom vodicom poškropio episkop SPC Filaret, rukama prljavim od mitraljeza od septembra 1991.
Spomenik je razotkriven na Svetski dan mira.
Monitor, 01.10.2010.
Peščanik.net, 02.10.2010.
