Osmeh još uvek mora da vežba, posebno kada mu se kamere unesu u lice, jer tada ustukne i napravi dva koraka u nazad. Možda razlog za ovo treba tražiti u težini tereta koji pritiska šefa Nove Demokratije (ND) Antonisa Samarasa. Možda je i zatečen svojom novom ulogom. Kao najverovatniji novi premijer, Samaras će održati Grčku na kursu štednje i sprečiti dalju eskalaciju evro krize. Baš on.
„Držaćemo se preuzetih obaveza“, rekao je Samaras na početku svog kratkog obraćanja medijima. To se moglo očekivati. Ali do samo pre nekoliko meseci odlučno se protivio programima štednje, od čega ga nije mogao odvratiti ni žestoki protest konzervativnih stranaka iz drugih zemalja EU. Kada je konačno promenio mišljenje, ljutnja na otpadnika bila je velika.
Ali tako je to u grčkoj krizi koja besni već dve i po godine: kratak je put od sile zla do nosioca nade. Politički manevarski prostor u Grčkoj je sužen, nešto što ni Samaras ne može promeniti.
Izbori su pokazali da je zemlja duboko politički podeljena. Kada su u 19 časova biračka mesta zatvorena i neposredno nakon toga objavljene prve prognoze, niko nije bio siguran u ishod. Čak je i CNN-ov jurišnik Ričard Kvest izgledao zbunjen pokušavajući da izgovori prezime Pasok-ovog šefa Venizelosa.
Borba između Nove Demokratije i Sirize bila je tako izjednačena da je sve izgledalo moguće: koalicija spremnih na štednju pod vođstvom Nove Demokratije, koalicija protiv štednje pod Sirizom ili čak novi izbori.
Kada je tokom sledećih par sati postalo jasno da je Samaras dobio dovoljno glasova da formira vladu mogao se čuti uzdah olakšanja među vladama širom Evrope. Nemačka pre svih je želela da u svakom slučaju spreči pobedu Sirize, što je i pokazala nimalo diplomatskim izjavama pre izbora. Kancelarka Markel zagrmela je u subotu, „Ne može biti da će grčki protivnici štednje sve druge vući za nos“. Gvido Vestervele izjavio je dok su se glasovi još uvek brojali, „Ne možemo zadržati one koji žele da odu.“
Samaras kao pouzdani a Cipras kao opasni protivnik evra – interpretacija je sa kojom se mnogi Grci ne bi složili. Mladi levičar Aleksis Cipras za mnoge Grke predstavlja raskid sa korumpiranim političkim dinastijama. A da Cipras ne spada u ovu grupu pokazao je ponovo prilikom glasanja ovog jutra. Dok na primer porodica bivšeg premijera Papandreua poseduje imanje na jednom brdu kraj Atine, Cipras živi u imigrantskoj četvrti Kipseli. Grčka reč za košnicu – a kada pogledate strme ulice Kipselija sve vam je jasno – Kipseli je jednom bio čak naseljeniji nego Tokio.
Dok je Cipras u jednoj školi u Kipseliju uz ogromnu medijsku pažnju davao svoj glas, zaorilo se iz grla njegovih pristalica,“Grci ispisuju istoriju, ništa neće biti kao pre“.
A sada Smaras mora da dokaže da će se nešto promeniti. Za mnoge on je simbol starog sistema. Vangelisu Samagasu, koji je glasao u radničkoj četvrti Egaleo, više ništa nije jasno. „Svi su mislili da Grci žele korumpiranu državu“, smatra ovaj 49-ogodišnjak, „a sada nakon što smo 19. maja glasali protiv korupcije treba da glasamo za Samarasa?“
Tokom svog prvog petnaestominutnog nastupa na grčkom i na engleskom Samaras je obećao promenu. Čini se kao da Samaras želi da što pre prione na posao – zaista je izjavio: „Nemamo vrememena za gubljenje i nemamo vremena za stranačku politiku.“
Čini se da se Samaras protivio programima štednje samo da bi uzeo što više glasova Pasok-u. Pasok je pokušao odmah nakon izbora da bes naroda prebaci na Sirizu izjavom da će ući u koaliciju sa ND i Sirizom, ali su to već nakon nekoliko sati demantovali predstavnici Pasok-a. Cipras se zahvalio biračima na „zanimljivom putovanju“ poslednjih meseci i ubrzo objasnio: „Ako nam ND preda mandat za sastav vlade, odmah ćemo ga odbiti.“
Siriza odlazi u opziciju. ND čeka ono što je Pasok već prošao: kazna za privrženost kursu štednje. Doduše, Samaras je najavio nove pregovore o kursu štednje ali u prvom obraćanju javnosti nakon pobede o tome nije bilo ni reči.
Dakle, ko će ne kraju ući u koaliciju sa ND? Ako Pasok odbije to bi mogli biti desničarski Nezavisni Grci ili umerena Demokratska levica. A ako obe odbiju, teoretski je moguće još jedno kršenje tabua: koalicija sa neofašističkom Zlatnom Zorom.
Napad predstavnika za medije Zlatne Zore Ilasa Kasidarisa na predstavnicu levice pred TV kamerama bio je najniža tačka kampanje. I nakon izbora Zlatana Zora je dospela u novinske naslove: Tokom večeri u Pireju su se sukobili pristalice Zlatne Zore i Sirize. Sve veći animozitet između levice i desnice neki pokušavaju da objasne kroz humor, tako je @redDuckling preko Twittera prokomentarisao da bi propise o atinskom saobraćaju trebalo primeniti na poltiku: Parnim danima premijer je Samaras a neparnim Cipras, a u petak na fudbalsku utakmicu četvrtfinala evropskog prvenstva između Nemačke i Grčke šaljemo Kasidarisa da se susretne sa Angelom Merkel.“
David Böcking i Lampirini Thoma, Spiegel, 18.06.2012.
Predah u Atini
Rezultati izbora: Nova Demokratija 29,7%, Siriza 26,9%, Pasok 12,3%, Nezavisni Grci 7,5%, Zlatna Zora 6,9%, Demokratska Levica 6,2%, Komunistička partija 4,5%.
Herman van Rompuj i Žoze Manuel Barozo: „Nadamo se da će se vlada brzo formirati”.
Angela Merkel je pozdravila uspeh sestrinske partije Nove Demokratije i ponovila da očekuje da će se nova vlada pridržavati preuzetih obaveza.
Zamenik ministra finansija Kine Žu Guangžao: „Uvereni smo da će Grčka ostati u evro zoni kako bi očuvala njenu stabilnost i integritet“.
Ministri finansija evro zone od Grčke očekuju nastavak dogovorenog programa štednje i reformi. „Reforme i kurs štednje su najbolji put kako bi se prevazišli trenutni ekonomski i socijalni izazovi“, saopštio je šef evro grupe Žan-Klod Junker.
Gvido Vestervele, ministar spoljnih poslova Nemačke: „Reforme se ne mogu izbeći.“
Za ministra finansija Volfganga Šojblea programi reformi imaju svrhu da Grčku vrate na put ekonomskog prosperiteta i reformi: „Put nije nimalo kratak ni lak, ali je neizbežan.“
TAZ, 18.06.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 18.06.2012.