Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Biti za vlast je kvalifikacija, ne biti za vlast je – diskvalifikacija. Ako si javno za vlast to ti se automatski računa kao da si kvalifikovan za sve i svašta – da analiziraš, osuđuješ, rukovodiš… I ne samo da ti ne treba ni diploma ni radna biografija nego će i podaci o tvom formalnom obrazovanju biti proglašeni državnom tajnom, naročito ako upravljaš državnom imovinom.

Sa druge strane, šta god da si po zanimanju i koliko god da si dobar u svom poslu, ako nisi javno za vlast, ti ćeš biti diskvalifikovan ili kao čovek ili kao profesionalac ili – kao oba. Prilježni diskvalifikatori će ti već nešto naći u biografiji, u porodici, u ljubavi, u krvi… Ili u mokraći, ako ništa drugo. Ali, najsigurnije mesto za nalaženje neoprostivih mana je – politička pripadnost, stvarna ili ona koju ti pripišu.

I ove sezone, kao i nekoliko prethodnih, najkomercijalnija, samim tim i najisplativija etiketa, ”brend” takoreći, jeste – žuta. Naročito popularna za novinare i novinarke. Žuti direktor, žuta novinarka, žuti medij… etikete su koje se začas prilepe svakome ko se nije iskazao u obožavanju vlasti. Osim žute, popularne su i etikete: drugosrbijanac (reč već zaboravljena i od svojih promotera), zatim: strani plaćenik (takođe zaboravljena još od devedesetih, rehabilitovana tek nedavno) i autošovinista (najmlađa po stažu, ali brzo ušla u modu). Ove četiri etikete se najviše nose, mada ljude možete pljunuti i nekim od onih starinskih, poput: narkomanka ili one druge: F dijagnoza, ali to i nije neka teška diskvalifikacija u državi u kojoj smo skoro svi na bensedinima (osim premijera koji kao da je na steroidima) i gde smo svi zreli za F odeljenje.

Osim što je lepljenje etiketa dobra vežba za predizborno lepljenje plakata, ono je izgleda i zarazno. Evo, sada se prominentnim lepiocima etiketa pridružuju i zabrinuti građani koji mole ”Politiku” da ne objavljuje Petričićeve karikature jer one ne podržavaju vlast pa time vređaju građane. Stoga osoba, koja ”spontano” uspeva da poimence i doslovce pobroji sve nevladine organizacije koje su više puta pominjane u tekstovima nagrađenim za borbenu gotovost – zahteva da ”Politika” objavi koliki honorar plaća Petričiću za njegove sramne karikature kao i koliko ga plaćaju navedene NVO i njihovi donatori da bi blatio vlast.

Da stvar bude još bolja, ova lepa vest da se briga (čuj mene: borba) za nedodirljivost ove vlasti ”spustila u narod”, stiže baš za Dan zaljubljenih, koji se kod nas proslavlja i kao Sveti Trifun, a koji je zaštitnik vinogradara i vina (u koje premijer voli da se razume) čime se dvostruko ispunjava narodno verovanje da ko tog dana nije iskazao zaljubljenost u imaoce vlasti – ima da ga bije maler cele godine. Možda ne baš maler nego neko jači i možda ne baš cele godine nego pred izbore, ali narodno verovanje je narodno verovanje. I ne treba ga ignorisati.

Peščanik.net, 15.02.2016.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)