Centar za evroatlantske studije iz Beograda (CEAS) izražava svoje najdublje saučešće porodicama i prijateljima nastradalih kadeta Vojske Srbije a ranjenima želimo brz oporavak.
Nažalost, ovo je samo jedna u nizu nesreća sa fatalnim ishodom koja se od petooktobarskih promena naovamo dogodila u vojsci. Skoro ni jedna od njih nema adekvatan komandno – profesionalni i pravosudni epilog. Strahujemo da će to i ovog puta biti slučaj.
Podsećamo na nerazjašnjene nasilne smrti tri vojnika na redovnom služenju vojnog roka u kasaranama u Leskovcu tokom 2004. i 2005. godine kao i ubistva dva vojnika u Topčideru 2004. U ovim slučajevima nije čak došlo ni do suspendovanja prvonadređenih starešina, što se bar učinilo u slučaju najnovije tragedije.
Očito je da je zaštita ljudskih prava pripadnika oružanih snaga, pre svega onaj korpus koji se odnosi na pravo na fer i brzu istragu u slučaju nasilne smrti, na alarmantno lošem nivou u Srbiji. Domen delovanja Zaštitnika građana u ovom sektoru i normativno ali i faktički, usled zatvorenosti sistema koji ne poštuje ni zakonom predviđene mere i ne dopušta njihovu realizaciju, limitiran je i potrebno ga je hitno proširiti i garantovati njegovo sprovođenje. Indikativno je da se i korpus nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava skoro uopšte na bavi ovim aspektom.
Smatramo da je, dok se situacija u ovoj oblasti drastično ne popravi, svako reklamiranje vojske kroz konkurse i TV serije direktno opasno varanje potencijalnih kandidata.
Pozivamo sve profesionalne vojnike Vojske Srbije da se i sami energičnije založe za rasvetljavanje svih okolnosti ove tragedije, ali i prethodnih, što etika solidarnosti i kolegijalnosti nalaže. Oni na to, kao i na načelno zalaganje za bolju zaštitu svojih ljudskih prava, imaju pravo. U protivnom, jednom će i sami možda biti žrtve nemara, neprofesionalnosti ili zločina koji će se i dalje zataškavati. Neka im, u ostalom, opomena bude i sudbina njihovih kolega, navodno građevinskih radnika, u libijskim zatvorima.
Sa žaljenjem konstantujemo trend koji dolazi od saradnika vojne bezbednosti koji radi kao kolumnista u dnevnom listu Politika, Miroslava Lazanskog, koji se manifestuje zataškavanjem i ove tragedije, preusmeravanjem odgovornosti sa celog komandnog lanca u vojsci na same žrtve. Isti metod primenjen je i u slučajevima Topčider i Leskovc. Lazanski je, inače, zadužen i za defamaciju svedoka Lakića Đorovića, bivšeg vojnog tužioca, u slučajevima ratne prošlosti načelnika Generalštaba VS Ljubiše Dikovića i pogibije šesnaest radnika RTS.
Centar za evroatlantske studije, 21.06.2012.
Peščanik.net, 21.06.2012.
