Hapšenje Gorana Hadžića je veoma važan čin kojim je država Srbija omogućila da se makar delimično i sa zakašnjenjem rasvetle zločini za koje ga Haški sud tereti i time zadovolji pravda za žrtve i njihove bližnje.
Podsećamo da je Goran Hadžić bio predvodnik mreže masovne pljačke i zloupotrebe resursa Slavonije, koja svoje krakove ima i u Srbiji. Hadžić bi se morao ispitati o tim okolnostima, a država bi na osnovu njih morala preduzeti adekvatne nepristrasne mere. To bi doprinelo daljem poboljšanju odnosa sa Republikom Hrvatskom, zemljom koja će uskoro postati članica EU. Podrška Hrvatske nastavku EU integracija Srbije je od velikog značaja.
Nažalost, prošle su tri godine od kako je uhapšen Radovan Karadžić, a javnost Srbije nije saznala ni da li postoji istraga o tome kako je Karadžić uspeo tako dugo da se krije. I nedavno hapšenje Ratka Mladića je već postalo stvar prošlosti, jer se skoro uopšte ne otvara pitanje ko je njega i kako tako dugo uspevao da održi na slobodi. Nadamo se da će u sva tri slučaja država Srbija smoći snage da na ova pitanja da potpune odgovore. Bez njih nema suštinske reforme sektora bezbednosti.
Ministar policije, Ivica Dačić, je samo pre nekoliko dana priznao da okolnosti pod kojima je Hadžić pobegao organima Srbije 2004, nikad nisu istražene jer to niko nije naredio.
Smatramo da je kratka interna istraga koju su navodno sproveli Ministarstvo odbrane i Vojno bezbednosna agencija, posle Mladićevog hapšenja, i navodni rezultati koji pokazuju da vojska nije krila Mladića od 2002. godine samozavaravajući pokušaj da se jedno veliko pitanje, bez koga nema suštinske demokratizacije Srbije i iskrene regionalne stabilizacije i saradnje, sakrije pod tepih.
Vlada Republike Srbije je u odgovorima na Upitnik evropske komisije priznala da u Srbiji nije uspostavljenja puna demokratska kontrola nad vojnim službama. Glavni tužilac Haškog tribunala, Serž Bramerc, ponovio je nedavno da ima saznanja da je Mladić od delova srpskih službi primao podršku sve do 2006. godine.
Podsećamo na niz falsifikata u prvobitnim zapisnicima o prirodi nasilnih smrti pet vojnika Vojske Srbije u periodu 2004-2005, niz neupitnih proceduralnih propusta u sudskim istragama koje su tim povodima vođene, i na okolnost da za te smrti, kao i za veliki broj propusta, niko nikad nije odgovorao. U Slučaju Topčider je i nadležno tužilštvo posle godina namernog otezanja konačno priznalo da se radi o dva ubistva, ali se ništa dalje ne preduzima.
CEAS, 20.07.2011.
Peščanik.net, 20.07.2011.