Foto: Ivana Tutunović Karić
Foto: Ivana Tutunović Karić

Za deset godina suverenog vladanja, ako je istinski angažovan na tom polju, vođa može postići zaista mnogo na izgradnji sopstvenog kulta. Tu se uvek možemo vratiti na primer iz sovjetske Rusije koji je paradigmatičan i poučan: Josif Visarionovič Džugašvili je došao na vlast 1924. i u roku od deset godina napravio je ogromna postignuća na tom poslu. Najpre je preuzeo vlast nad partijom, onda je marginalizovao svoje konkurente, potom je potamanio opoziciju, nametnuo se zatim kao Otac nacije i uspostavio posebnu relaciju sa decom, koja su mu večno ostala zahvalna za „srećno detinjstvo“. Ipak, iako je voleo inženjerske metafore, dozvoljavao je struci da u oblasti tehnike uradi svoj deo posla. On je kao teolog i oboženi vladar znao da se do statusa Oca nacije stiže u fazama; zato je u medijima najpre bio Mudri, pa Hrabri, onda Veliki i Voljeni, da bi konačno stigao do statusa Genija. Bilo je to pre sto godina, kada se još nije znalo za pravljenje smartplanova, kojima mnogo lakše može da se manipuliše javnošću, saradnicima i strukom.

Kada bi univerziteti u Srbiji danas bili slobodni i kada bi se u institutima razvijali projekti koji zaista imaju veze sa stvarnošću, protekla decenija bi predstavljala zlatnu dekadu naučnog rada, čiji bi rezultati mogli da dobace daleko. Iznimku danas čini samo jedan fakultet koji je smogao snage da se zaista stručno i odgovorno pozabavi onom oblasti koja spada u njegov resor. U pitanju je Građevinski fakultet u Beogradu, koji je hrabro istupio na nedavnoj sednici Komisije za planove Skupštine grada Beograda, ukazujući da nešto ozbiljno nije u redu sa Nacrtom plana generalne regulacije šinskih sistema u glavnom gradu, a posebno metroa. Dekan Vladan Kuzmanović je tom prilikom izrekao jednu rečenicu koja bi se mogla primeniti na čitavu kompoziciju Vučićeve desetogodišnje vladavine: „Ako sednete u pogrešno projektovan metro, sve linije i stanice biće pogrešne“. Takođe, posredno je objasnio i načine funkcionisanja naprednjačkog algoritma, po kome se dobijaju rezultati koji odgovaraju jedino planovima aktuelne vlasti i investitorima. Naime, šta nije u redu sa smartplanom.

„Ključ problema nastao je još prilikom definisanja projektnog zadatka, odnosno ulaznih podataka za Smartplan“, rekao je dekan Kuzmanović, „projektni zadatak je dokument koji sastavlja investitor – u ovom slučaju taj posao je vodio Grad Beograd – u kome se definiše posao projektanata i planera“. Takođe, na kraju je objasnio i to da čitav projekat vode institucije i ljudi koji nisu nadležni da se bave projektom izgradnje metroa. Međutim, predstavnici Urbanističkog zavoda grada Beograda odbili su bez argumenata sve primedbe Građevinskog fakulteta. Bio je ovo jedinstveni primer angažovanja struke protiv bahatosti politike i investitorskog planiranja grada. Zato treba pratiti šta će se u narednim mesecima i godinama događati sa dekanom ovog fakulteta, kao i njegovim bliskim saradnicima, koji su zajedno s njim istupili na zatvorenoj sednici Komisije za planove Skupštine grada Beograda.

Šta smo naučili iz ovog događaja koji se odvijao daleko od očiju javnosti, jer da nije bilo saopštenja sa Građevinskog fakulteta, niko ne bi ni saznao da se neko uopšte usprotivio vlasti kada je u pitanju izgradnja ovakvog metroa? Najpre, pokazao se bitan aspekt u načinu funkcionisanja jednog Genija, koji upravlja svim sistemima u državi, bilo da iscrtava trase autoputa, pronalazi rešenja za uklanjanje brda, planira fabrike, projektuje naselja, bori se sa kriminalom, vozi avione, isporučuje respiratore, spasava decu iz mećave i poznaje bolje ekonomiju od Tomasa Piketija. Takođe, moglo bi se razmišljati i o mehanizmu kojim je napravljen smartplan za izbornu kampanju, jer će većina birača naposletku zaokružiti ime Genija na listi, kao i njegovu stranku. U pitanju su, dakle, ulazni podaci koji će na kraju dati jedan jedini rezultat: najbolja linija metroa je ona koja vodi od Makiškog polja do Beograda na vodi, odnosno najbolji izbor je Aleksandar Vučić jer nema drugih kandidata.

Ovo shvataju i svi njegovi bliski saradnici, jer i oni prate ono što vođin smartplan izbacuje kao rezultate, a to su putokazi kojih se oni moraju držati čak iako padnu u nemilost, kao što je to slučaj sa Dijanom Hrkalović poslednjih nedelja, koja se pokazala kao najbolji vojnik partije. Njen advokat Sead Spahović je obavestio javnost da „ona i u nemogućim uslovima podržava partiju i njenog vođu, kao i da nema te sile koja će je naterati da kaže nešto protiv vlasti“. Bivša državna sekretarka MUP-a zapravo smatra da je „Vučić Genije“. I ona u tome nije usamljena. Slično je izjavljivao i Karić nedavno, kao i Vulin, i većina partijskih funkcionera i koalicionih partnera. Uostalom, o Vučićevom ekspozeu se svojevremeno raspravljalo u Skupštini kao o Marksovom Kapitalu, jedinom i prvom takvom ekspozeu u istoriji Srbije.

Ulazni podaci za Vučićev smartplan kada su naredni izbori u pitanju, slično su podešeni kao i oni koje je koristio za projektovanje metroa, a oni glase otprilike ovako: nema izbora, opozicija ne postoji, Đilas je lopov, Marinika menja stranke kao čarape, Jovanjica ne postoji, Ne davimo Beograd je filijala, koga je briga ko je rušio u Savamali. Nakon ovakvog planiranja i potonje izborne kampanje, glasači ulaze u pogrešnu kompoziciju i sve stanice koje se na toj trasi nižu podjednako su pogrešne. A onda, kada se dugo vozite ovom kompozicijom u loše projektovanom pravcu, kako je svojevremeno u autobusu-metrou demonstriralo rukovodstvo Grada Beograda, polako počinjete da „shvatate“ da to i nije tako loše i kuda god Vučić da protera svoj metro, imate utisak da se ipak krećete i da vas aktuelna politika ne dotiče dok živite u svojoj društvenoj kapsuli. Tako se dobija biračka masa, koja više ne razume jezik kojim govori dekan Građevinskog fakulteta Vladan Kuzmanović, a najveće krivce za eventualno pogrešne stanice vidi isključivo u onima koji taj jezik još uvek razumeju.

Peščanik.net, 30.10.2021.

Srodni linkovi:

Aleksandar Pavlović: Privid javnog uvida – posmrtni govor beogradskom metrou

Ljubodrag Stojadinović – Prokopavanje


The following two tabs change content below.
Saša Ilić, rođen 1972. u Jagodini, diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio 3 knjige priča: Predosećanje građanskog rata (2000), Dušanovac. Pošta (2015), Lov na ježeve (2015) i 3 romana: Berlinsko okno (2005), Pad Kolumbije (2010) i Pas i kontrabas (2019) za koji je dobio NIN-ovu nagradu. Jedan je od pokretača i urednik književnog podlistka Beton u dnevnom listu Danas od osnivanja 2006. do oktobra 2013. U decembru iste godine osnovao je sa Alidom Bremer list Beton International, koji periodično izlazi na nemačkom jeziku kao podlistak Tageszeitunga i Frankfurtera Rundschaua. Jedan je od urednika Međunarodnog književnog festivala POLIP u Prištini. Njegova proza dostupna je u prevodu na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik.

Latest posts by Saša Ilić (see all)