Bio je to vrhunac za nacionaliste dok su histerično slavili oslobađanje Ante Gotovine. Reakcije na hašku presudu pokazuju da se mnogi Hrvati još uvek identifikuju sa bivšim generalom koji je 1995. vodio vojnu operaciju koja je za posledicu imala ubistva i proterivanje Srba iz Krajine. To je zabrinjavajuće.
Reakcija je dokaz suštinskog nerazumevanja presude. Iako mnogi smatraju da je ovom presudom cela hrvatska nacija oprana od odgovornosti, žalbeno veće je u stvari donelo veoma objektivnu, tehničku odluku o zaključcima njihovih kolega u prvom postupku. Prema žalbenom veću odluka u prvom stepenu je bila pogrešna – ništa više.
Verovatno bi bilo bolje da se optužnica odnosila na konkretne zločine umesto što se Gotovini stavio na teret „udruženi zločinački poduhvat“. Sada će operacija „Oluja“ ostati pravno i društveno neobrađena. To je loše za Hrvatsku, za njene odnose sa Srbijom, za celi region i ostavlja gorak ukus kod proteranih Srba. Tanka je linija između uspeha i neuspeha, laži i istine, pravde i nepravde, rekao je hrvatski premijer Zoran Milanović. Verovatno je mislio da je Gotovina isto tako mogao biti osuđen. Usred sveopšteg nacionalnog zanosa ova izjava barem zvuči umirujuće evropski.
Adelheid Wölfl, Der Standard, 17.11.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 18.112012.
Srodni link: TEMA – SLUČAJ GOTOVINA
