Aktuelni skandal izazvan vešću o postojanju spiskova „verbalnih delinkvenata“ podsetio me pored ostalog i na nedavno u medijima objavljen „konkurs“ za posao u BIA. Zapravo reč je samo o pozivu zainteresovanim da se jave agenciji jer bez roka za podnošenje prijava i odlučivanje o njima, bez obaveze da se učesnici obaveste o tome ko je primljen, bez prava učesnika na žalbu i sl. to nije bio pravi konkurs već samo pokušaj da se zapošljavanje u BIA predstavi kao nešto koliko toliko dostupno javnosti, mada to suštinski nije.
Nije nimalo izvesno da će ma ko od onih koji su se prijavili biti primljen a vrlo verovatno je da će u BIA biti primljeni neki kojima je ta mogućnost ponuđena na sasvim drugi način.
To je posledica posljednjih izmena Zakona o BIA (u vreme donošenja sa pravom, iz mnogo razloga, oštro kritikovanih) kojim je uz ostalo utvrđeno da „za popunjavanje radnih mesta u BIA nije obavezan konkurs“. To „nije obavezan“ je postalo pravilo, što neizbežno podseća na značaj kriterijuma a pogotovo na značaj tzv. „bezbednosnih smetnji“ za zapošljavanje . Među njima je „najinteresantnija“ ona koja isključuje mogućnost zapošljavanja ako je kandidat „lice koje svojim navikama, ponašanjem i sklonostima ukazuje da neće biti dostojno za rad u BIA“, jer fluidna i rastegljiva u odsustvu kontrole omogućava da, po subjektivnim kriterijumima, direktor BIA diskvalifikuje koga god hoće.
A to, opet neizbežno, perpetuira sumnje da se kadrovi regrutuju po pripadnosti, odnosno opredeljenju za političke stranke. Mada zakon izričito zabranjuje da pripadnici agencije budu članovi političkih stranaka, imajući u vidu da su u nizu direktora BIA svi bili visoki partijski funkcioneri vladajuće koalicije (uz formalističko objašnjenje da „direktor nije pripadnik BIA“), više je nego sporno kako se i da li se uopšte ova zabrana ostvaruje u praksi.
I u vezi sa svim drugim stvarima BIA izmiče kontroli. Nepostojanje kontrole procesa zapošljavanja samo je deo problema odsustva kontrole rada BIA uopšte, i to ne samo od strane javnosti već od strane bilo koga.
U Zakonu o BIA kontrola je redukovana samo na izveštaje koje agencija podnosi Vladi i Skupštini. Nikakva druga kontrola se i ne pominje iako po više osnova i drugi, nezavisni kontrolni organi imaju ovlašćenja da sa različitih aspekata vrše tu kontrolu. Svojevremeno sam je kao Poverenik za informacije i zaštitu podataka o ličnosti vršio, a činio je to i Saša Janković kao Zaštitnik građana. Ne znam da li ima podataka da to nezavisne institucije i sada rade.
U svakom slučaju, najslabija tačka sistema kontrole je ona koja bi trebalo da bude najjača, parlamentarna kontrola. Skupštinskim odborom za kontrolu službi bezbednosti predsedava i u njemu su većina pripadnici vladajuće stranke. Takav odbor i ne pomišlja da ozbiljno kontroliše agenciju kojom rukovodi visoki funkcioner njihove stranke. Nije u stanju čak ni da stvori kakav-takav privid kontrole.
Skandal sa spiskovima verbalnih delinkvenata i maltretiranjem ljudi primenom u zakonu nepostojećih „mera zadržavanja i pojačane kontrole“ i to zbog, u zakonu nepostojećih, „verbalnih delikata“ je nedvosmisleno potvrdio nepostojanje bilo kakve kontrole. I dodatno osnažio sumnje da se važna državna bezbednosna organizacija pretvara u „partijsku tajnu policiju“.
Postojanje spiskova „verbalnih delinkvenata“ je samo po sebi skandal, velika sramota za zemlju. Valjda baš zbog svesti o tome sa samog „vrha“, od predsednika Republike i ministra unutrašnjih poslova, hitno su stigla uveravanja da je reč o nekakvim „starim“ spiskovima na kojima je samo „nekoliko“ ljudi, kao i da će ti spiskovi nestati za „nekoliko dana“.
Ali i predsednika i ministra demantovao je nekadašnji direktor BIA izjavom da na spiskovima ima ne nekoliko već više ljudi i da nije reč o starim već novim spiskovima koje je on lično pravio, dodavši čak i da je na to ponosan!
Činjenica da bivši direktor „hrabro“ demantuje sam državni „vrh“, uz to što niko i ne pominje bilo kakvu i bilo čiju odgovornost kao i neka naknadna maltretiranja, već su demantovali obećanja da će sramni spiskovi nestati „za par dana“. A po svoj prilici i najavili da će se, „kad se prašina malo slegne“, nastaviti praksa u kojoj će ljudi nepoćudni režimu, čak samo „jakim“ pojedincima „elite“ i kad se koriste ustavom zajamčenim pravima biti predmet famozne „pojačane kontrole“, a oni koji im ta prava uskraćuju i krše neće biti predmet nikakve.
Prakse kojom bi vlast definitivno potvrdila i ružne sklonosti i navike i diletantsku nesposobnost da razume koliko je to što radi štetno i opasno za bezbednost i građana i države.
Peščanik.net, 03.09.2024.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Glasno ćutanje ministra pravde - 18/07/2025
- The Antithesis of a Normal Society - 16/07/2025
- Antipod normalnog društva - 12/07/2025
