Aktuelna rasprava o načelniku policijske uprave u Kragujevcu i njegovom mogućem učešću u koruptivnim radnjama se vodi preko medija, umesto u zakonskim okvirima. Glavni akteri su „prijatelji službe“. Deset godina nakon demokratskih promena u MUP-u, potrebno je jasno razgraničiti ko je odgovoran za realizaciju praktične politike, a ko za nadzor i kontrolu policije.
Kragujevac je početkom 2011. godine proglašen najbezbednijim gradom u Srbiji od agencije Ujedinjenih nacija Habitat. Jedan od razloga za to je bio značajan pad broja izvršenih krivičnih dela, čak za 50 odsto, kao i rad na sprovođenju koncepta policija u zajednici. Situacija je danas u potpunosti promenjena, jer je u toku stvaranje stranačke policije koja će navodno braniti građane Kragujevca od „bahate“ policije. To je jedan od dokaza da depolitizacija policije u Srbiji nije završena. Ostali dokazi su: rad direktora policije nakon isteka njegovog mandata i višegodišnje nepostojanje načelnika policijskih uprava u Nišu i Novom Sadu.
Pre dve sedmice, započet je sukob između gradske vlasti i policijske uprave u Kragujevcu, zbog sumnje da postoji korupcija u vrhu kragujevačke policije. Član Gradskog veća je na konferenciji za novinare obavestio javnost da je podneta krivična prijava protiv načelnika Policijske uprave Kragujevac i inspektora za privredni kriminal. Razlozi su iznuda (sankcije su od jedne do petnaest godina zatvora) i lažno prijavljivanje (kazne su od tri meseca do pet godina zatvora) u slučaju transfera fudbalera Radničkog Filipa Kostića u holandski Groningen. Štaviše, član gradskog veća Nebojša Vasiljević optužio je policijsku upravu da ugrožava nove investicije u gradu, dok su troje poslanika iz „Zajedno za Šumadiju“ ukazali da je načelnik policijske uprave u Kragujevcu umešan u sumnjive prodaje stanova na Kosovu. Priča je „začinjena“ porukom načelnika policijske uprave u Kragujevcu koja podseća na devedesete: „Ljudi koje juriš su moji prijatelji i prijatelji službe“. Ono što je nejasno je razlog zbog čega krivična prijava protiv načelnika policijske uprave u Kragujevcu nije podneta mnogo ranije, iako su postojale sumnje da je učestvovao u koruptivnim radnjama.
Načelnik policijske uprave u Kragujevcu negirao je optužbe koje su iznete u četiri krivične prijave. Vlast u Kragujevcu je nastavila pritisak preko medija idejom o stvaranju „gradske straže“, u čijem sastavu se nalaze članovi političke stranke „Zajedno za Šumadiju“. Trenutno, zakonska mogućnost za realizaciju takve ideje u Srbiji ne postoji. U nekim državama (kao što je Mađarska na primer) postoji takva mogućnost, ali su prethodno načinjeni preventivni koraci da udružena grupa građana ne preraste u novi bezbednosni izazov.
Za rešavanje slučajeva korupcije u Srbiji nadležni su policija, tužilaštvo i sudstvo. Zbog toga bi trebalo kragujevačku „policijsku hajku“ razrešiti odmah nakon završetka istrage i analize prikupljenih podataka koju je započeo poseban specijalni tim u MUP-u. Sektor unutrašnje kontrole policije bi trebalo da započne sopstvenu istragu. Istovremeno, nadležni skupštinski odbori na nacionalnom i lokalnom nivou bi trebalo da pokrenu procedure iz svoje nadležnosti radi utvrđivanja činjeničnog stanja i nezavisnog mišljenja, jer je reč o javnoj bezbednosti koja posledično može da ugrozi bezbednost građana. Cilj je prikupiti odgovorajuće dokaze za podizanje optužnice i utvrditi odgovorne. Stvaranje „vanrednih“ mehanizama za borbu protiv korupcije, koji istovremeno služe u političke svrhe, ne doprinose smanjenju koruptivnih radnji.
Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Peščanik.net, 28.10.2012.
