Razgovor vodila Renate Flottau
Strogo pravno gledano, diktator Slobodan Milošević je umro kao nevin čovek. Optuženi ratni zločinci Radovan Karadžić i Ratko Mladić i dalje su na slobodi. Da li se može reći da je Tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji zakazao? Da li vi hvatate samo male ribe, a dopuštate da vam velike pobegnu?
Mogu vam reći da sam 80 odsto sigurna da će Mladić biti uhapšen pre kraja godine, možda već i narednih nedelja. Srbija je odlučna da uđe u EU. Glavni preduslov za ulazak je saradnja sa Tribunalom.
Zašto bi Srbi sada učinili ono što obećavaju, ako su već toliko puta do sada kršili obećanja?
Tek sredinom 2006. godine sam shvatila da Srbi uopše nemaju nameru da uhapse Mladića. Ideja je bila da se Mladić nagovori da se sam preda. Taj pristup je zaista imao uspeha kod velikog broja drugih ratnih zločinaca. Početkom 2007, napravljen je ozbiljan plan da se on uhapsi u svom skrovištu u Beogradu. Morali smo da savladamo mnogo teškoća, ali na kraju je srpski premijer Vojislav Koštunica ipak pristao da podrži taj plan. Međutim, nije bilo saradnje između vojnih i civilnih obaveštajnih službi.
Tribunal bi trebalo da okonča sve slučajeve do kraja 2008. godine. Šta će se dogoditi ukoliko Mladić ili Karadžić ne budu uhapšeni do tada?
Onda ćemo imati problem. Savet bezbednosti bi onda morao da produži mandat Tribunalu i da mu omogući da radi, sa smanjenim brojem službenika, sve dok oni ne budu privedeni. Dokazi protiv njih dvojice toliko su čvrsti da suđenje ne bi moralo dugo da traje…
… ukoliko međunarodna zajednica zaista želi da se njih dvojica nađu pred licem pravde. Vaš bivši portparol Florens Artman tvrdi u novoj knjizi da je Tribunal osnovan zato da ne bi funkcionisao i da su mu SAD, Velika Britanija i Francuska neprestano stavljale klipove u točkove. Ona kaže da su Vam američke diplomate pretile i da je EU na nekoliko meseci prekinula svaku komunikaciju sa Vama.
To je njeno tumačenje, ne moje. Ja ću svoje viđenje objasniti u knjizi koja će biti objavljena sledeće godine. Ali – to ni ne moram reči – politika se jeste mešala u naš posao. U više navrata sam se žalila Savetu bezbednosti da ne dobijam dovoljno podrške od međunarodne zajednice.
Niko ne poriče da je jedan broj zemalja onemogućio da se uhapsi Karadžić. Otkud toliko podrške jednom ubici?
Karadžić je lako mogao biti uhapšen pre 1998, ali niko tada nije bio zainteresovan da ga stavi iza rešetaka. Obrazloženje je glasilo da se plaše kako bi to ponovo potpalilo sukobe, a onda bi bili ugroženi njihovi vojnici na terenu. Oni su tvrdili da je njihov prioritet da uspostave mir.
Vi ste 2005. godine rekli da možda postoji nekakav dogovor između Ričarda Holbruka, tadašnjeg američkog pregovarača, i Karadžića, dogovor na osnovu koga je Karadžić siguran od Tribunala.
Imala sam podatke koji su govorili upravo to. Ali ja sam javni tužilac i zavisim od dokaza koji se mogu održati na sudu. Dokaze za to što ste rekli ja još nisam našla. Sada tu stvar istražuju sami Srbi.
Karadžićeva ćerka Sonja kaže da je on hteo da se preda još 1999. godine i da je tada Tribunalu poslao 3 000 stranica dokaznog materijala o svojoj nevinosti. Zauzvrat, kaže ona, Tribunal mu je garantovao da će slučaj biti zatvoren ubrzo pošto bude pokrenut.
Tačno je da je Karadžić 1999. jednom od naših istražitelja poslao poruku u kojoj kaže da će se dobrovoljno predati. A onda se iznenada predomislio. Sve ostale tvrdnje su potpune besmislice.
Šta ste nameravali da kažete u svojoj završnoj reči na suđenju Miloševiću? Da li je on zaista bio neko ko je upravljao celokupnom situacijom? Šta su bili njegovi ciljevi?
Naravno, bila sam gnevna zbog toga što je umro. Za mene je to značilo da su u ništa otišle četiri godine napornog rada, sve je ostalo bez pravnog zadovoljenja. Milošević je bio umešan u sve što se događalo. On je, koristeći kriminalne metode, sprovodio politiku gole agresije. Nikada se nije radilo o odbrani Srba. Mladić i Karadžić su dva do tri puta nedeljno dolazili u Beograd da se sretnu sa Miloševićem. To vam dovoljno govori!
Da li je on znao za masakr u Srebrenici?
On je za to delimično odgovoran. Sigurno da Mladić nije ustao jednog jutra i odlučio da počini genocid. Takve stvari se planiraju unapred. Nije moguće za četiri dana ubiti 8 000 ljudi bez prethodnog planiranja.
SAD navodno imaju snimke svih Miloševićevih razgovora, pa i one koji se tiču Srebrenice. Do Vas je stigao samo mali deo tih materijala – i to posle mnogo godina. Zatim, postoje izveštaji o tome kako su neki video snimci “doterivani” pre nego što su predati Tribunalu.
Imamo neke trake. Od svih zemalja sam tražila da mi pošalju snimke koji se tiču ovog slučaja. Ali odgovora nije bilo.
Mnogi posmatrači kažu da suđenje Miloševiću nije završeno pre svega zato što ste ga Vi preopteretili s mnoštvom optužbi. Neki čak veruju da bi Milošević na kraju bio i oslobođen.
Potpuno sam sigurna da bi bio osuđen. Da je Savet bezbednosti od mene tražio da smanjim broj optužbi kako bi se brže stiglo do presude, ja bih to učinila. Onda bismo Miloševiću sudili samo za Srebrenicu ili snajperiste oko Sarajeva. Ali činjenica je da sam ja tužilac koji predstavlja sve žrtve. Tribunal može da doprinese uspostavljanju mira samo ako se iznesu sve činjenice.
Srbija i dalje tvrdi da se vodi jednostrana kampanja, da se radi o političkoj pravdi čija je ona žrtva. Srbija nema praktično nikakav osećaj krivice.
Pitanje krivice drugih optuženih rešiće se na drugim suđenjima. Na primer, trenutno se sudi Rasimu Deliću, bivšem komandantu bosanske vojske. U tom slučaju se radi o nasilnim jedinicama mudžahedina. Možemo da dokažemo da je predsednik muslimanskih Bošnjaka u to vreme, Alija Izetbegović, čak platio tim mudžahedinima da dođu. Trebali su mu vojnici i oružje.
Ubijeni srpski premijer Zoran Đinđić je bio vaš jedini saveznik. Ne mnogo pre smrti on je obećao da će Vam u kratkom roku predati Mladića. Da li je zato morao da umre?
Moguće – ali suđenje njegovim ubicama nije uspelo da razreši to pitanje. Đinđić je želeo da reorganizuje vojsku, policiju i obaveštajne službe. Dakle, isti oni ljudi koji su se plašili da ne izgube svoju moć bili su ti koji su štitili Mladića.
Ukoliko se ne produži mandat Tribunala, srpski sudovi bi trebalo da sude Mladiću i Karadžiću. Da li je moguće da se to dogodi?
Za boga miloga, ne. To bi dovelo do strašnih političkih previranja. Njima se i dalje više od polovine Srba divi kao herojima.
A optužnice koje je izneo Tribunal nisu tu mogle ništa da izmene?
Nažalost, ne.
Tokom poslednjih nekoliko meseci na Kosovu je ubijen veliki broj svedoka koji je trebalo da svedoče protiv Ramuša Haradinaja, bivšeg kosovskog premijera optuženog za ratne zločine.
Na sve strane gubimo svedoke u slučaju protiv Haradinaja. Svedocima se ozbiljno preti. U tom pogledu su Albanci gori od Srba. Imamo program za zaštitu svedoka i on tim ljudima omogućava da dobiju novi identitet i žive u drugoj zemlji, ali većina Albanaca ne želi da napusti Kosovo.
A Haradinaj iz svoje ćelije u Sheveningenu čak vodi izbornu kampanju…
… što mene potpuno izluđuje.
Ali za to je kriv sam Tribunal – on ga je pustio na slobodu do početka suđenja i dozvolio mu da bude politički aktivan.
To je bila odluka sudija. Čemu sam se ja najoštrije protivila.
Sve može da ispadne još i gore. Može da bude oslobođen zbog nedostatka dokaza.
Nadam se da to nije moguće. Nema nikakve sumnje da je kriv. Imam dokaze za to.
Mogu li međunarodni sudovi da budu faktor koji će odvraćati od zločina ako SAD odbijaju da svoje ljude prepuste takvim sudovima? Da im se sudi, recimo, za zločine počinjene u Iraku?
Međunarodni sud pravde ima mandat da interveniše samo ukoliko zemlja o kojoj se radi ništa sama ne preduzima. Po mom mišljenju, to je pogrešan pristup. Najpre zemlju optužite da ne izvodi ratne zločince pred lice pravde, a onda od nje tražite da sarađuje. To proizvodi teškoće.
Spiegel, 18.10.2007.
Peščanik.net, 18.10.2007.
