Američka predsednička trka, koja traje više od godinu dana, konačno se bliži kraju. Sva je prilika da će presuditi foto finiš. Dvojica kandidata trče rame uz rame u nacionalnim anketama, a prema istraživanjima u većini presudnih država, rezultat je statistički izjednačen. Čak i dok njihovi timovi bombarduju presudne birače neobuzdanim TV reklamama koje protivkandidata napadaju lično, većina stručnjaka se slaže da nije ostalo mnogo neopredeljenih.
Tako da u ovim izborima neće presuditi „pitanja“ o kojima se toliko raspravljalo na predsedničkim debatama, nego to koja će strana dovesti više pristalica na birališta. U ovom trenutku, ovo je više borba mobilizacije nego ubeđivanja. Koja će strana biti motivisanija?
Komplikujući poslednje dane, majka priroda je odlučila da se umeša u predsedničko nadmetanje. Iznenadni udar jednog od najdestruktivnijih uragana u američkoj istoriji nije pogodio samo nekoliko ključnih država – Ohajo, Virdžiniju i Nju Hempšir – nego je i prizemljio preko 12.000 aviona, ostavio bez struje milione ljudi i sprečio oba izborna tabora da motivišu pristalice za konačni napad.
Motodi ove mobilizacije su fizički naporni i – kao i sve što ima veze sa izborima u Americi – skupi. U njih spadaju masovne operacije na terenu, sa hiljadama volontera i plaćenih profesionalaca koji idu od vrata do vrata i zovu telefonom svoje susede (iako veliki deo volontera dolazi iz različitih delova zemlje, pa ove operacije nisu uvek tako „lokalne“ kako se u prvi mah čini). Mnogi dobrovoljci već su nekoliko meseci aktivni, upisuju birače u spiskove i identifikuju simpatizere. Sada ih čeka poslednji zadatak: da se pobrinu da ti simpatizeri izađu na glasanje.
Kao jedan od metoda da se simpatizeri izmame na birališta, oba izborna tima ističu značaj „ranog glasanja“. To jest glasanja pre izbornog dana, koje se poslednjih godina omogućava u sve više država. Ako vaše pristalice glasaju ranije, to ne samo što vam daje „glasove u džepu“ nego vas i štiti od bilo kakvih iznenađenja na izborni dan (poput strahovite oluje, ili radnika koji ne mogu da izađu s posla). Takođe vam oslobađa resurse, koji se mogu upotrebiti za druge birače.
Obama je ovu taktiku uspešno sproveo 2008, i prema procenama od petka 26. oktobra, u presudnim državama poput Ohaja glasalo je već skoro 20% birača. Ankete pokazuju da među ovim biračima Obama ima znatnu prednost. Stručnjaci procenjuju da će rekordnih 35 do 40 posto svih američkih birača glasati pre 6. novembra, a u nekim presudnim državama ovaj procenat će možda biti još viši. Države poput Ajove i Ohaja – koje se u ovim izborima smatraju ključnim – pokazale su brži tempo ranog glasanja nego 2008.
Obe kampanje trude se da dopru do birača na susedskoj ili prijateljskoj osnovi, preko ljudi koji ih znaju ili koji dolaze iz sličnog okruženja, koji su sličnog porekla ili iz iste etničke zajednice. Društvene mreže poput Fejsbuka vrlo su značajne. Ali izgleda da Obamin tim na terenu postiže malo bolje rezultate. U Obaminom timu ima dvostruko više plaćenih radnika nego u Romnijevom. U Ohaju, Obamina kampanja otvorila je 120 kancelarija, 45 više nego što ih je u ovoj državi bilo 2008. Romni ima samo 40. Jedno novo istraživanje pokazuje da je 36% birača u Ohaju kontaktirano direktno od strane Obamine kampanje, u poređenju sa 29% od strane Romnijevog tima.
Romnijev tim tvrdi da je kontaktirao isti broj birača kao i demokrati. Nakon Romnijevog uspeha u prvoj debati, njegov tim tvrdi da se radno vreme volontera povećalo za 63%, što u Ohaju znači da su volonteri posetili 237.000 domaćinstava u debatnoj nedelji, za razliku od 162.000 tokom prethodne sedmice. Ali i pored samog broja, Romnijeva kampanja tvrdi da ima prednost u kvalitetu svojih kontakata.
Međutim, ovo je možda više nagađanje nego nauka, i obe kampanje su vešte u spinovanju činjenica. Obamina kampanja izgleda ima blagu prednost u dve ključne oblasti – upisivanju birača u spiskove i njihovom ranom glasanju. Ali prethodne republikanske kampanje – poput onih Bušovih iz 2000. i 2004, pod rukovodstvom Karla Rouva – na kraju su za dlaku pobedile jer su uspele da izmame glasače na birališta.
Jedna stvar je sigurna: budući da su Obama i Romni statistički izjednačeni u mnogim anketama u ključnim državama, nevidljiva mehanika identifikovanja simpatizera, njihovog upisivanja u spiskove i dovođenja na birališta napraviće ključnu razliku između pobede i poraza.
Steven Hill, Social Europe Journal, 01.11.2012.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 02.11.2012.
