Ako bi se smanjila javna potrošnja i povećali porezi, to bi svakako smanjilo ukupnu tražnju, a ne bi delovalo podsticajno na ulaganja. Ovo drugo zbog onog prvog, dakle zbog smanjenja potrošnje, kada je reč o domaćoj tražnji, dok bi strana ulaganja mogla da budu podstaknuta kada je reč o proizvodnji za izvoz. No, dosta značajna devalvacija dinara za sada nije primetno podstakla ulaganja usmerena na izvoz, a kako bi smanjenje potrošnje dovelo do produbljivanja recesije, nije izvesno koliko bi to bilo podsticajno za ulaganja uopšte. Uz to, javni dug bi porastao, kao procenat od BDP, jer bi BDP bio manji.

Potrebna je, znači, promena fiskalne politike koja istovremeno obezbeđuje održivost javnih finansija, što svakako podrazumeva smanjenje potrošnje, ali podstiče privredni rast, za šta su potrebna veća ulaganja. Kako je zaduživanje države veoma skupo, smanjenje javne potrošnje je neophodno, ali su potrebne i mere kojima se umanjuju recesioni efekti, a i dodatno podstiču ulaganja. U okolnostima kada su javni prihodi na visokom nivou, a to je svakako slučaj, smanjenje poreskog i tereta doprinosa bi pomogli.

To, imajući u vidu strukturu javnih finansija, znači da je potrebno smanjiti izdatke na subvencije, na kupovinu robe i usluga, i na plate u javnom sektoru (pretežno smanjenje broja zaposlenih), jer bi te mere obezbedile ne samo uštede na javnoj potrošnji, nego bi vodile povećanju efikasnosti, političke i privredne. Na drugoj strani bi trebalo smanjiti teret doprinosa, a i takozvanih sopstvenih prihoda (takse i svi ostali nameti), što bi, uz već izvršenu korekciju kursa, trebalo da podstakne ulaganja. Uz to bi trebalo odmah usvojiti program reforme sistema socijalnog staranja i javnog sektora i povećati ulaganja u javna dobra (gde ne spada samo infrastruktura) i u ljudski kapital, u znanje i stručnost. I obezbediti da MMF i EU to podrže finansijskim sredstvima.

 
Blic, 07.06.2012.

Peščanik.net, 06.06.2012.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija