Izjave naših političara i crkvenih velikodostojnika nije lako komentarisati jer to su sibilinski glasovi – ovoga puta otišlo se daleko.

Ima u Dačićevim izjavama nečeg neobičnog i katkad i zaumnog, jer su reference i paradigme gotovo neshvatljive. Ako ćemo pravo nije jedini. Nakon rekonstrukcije Vlade – stručnjaci kažu da se to zove dedinkizacija – Dačić ide dalje. Izjava glasi – „Pozivam vas da budete apostoli koji će širiti novu veru po Srbiji. Veru nije širio samo Hrist, nego su mu zato bili potrebni i apostoli“. Tu smo ostali zbunjeni. Pisac ovih redaka ima i neko skromno znanje iz istorije i istorije religije, ali to ne pomaže jer ovde je sve čudno. Najmanji problem je onaj Hrist jer mi pravoslavni izgovaramo Hristos. Premijer je sada na apostolskom putu ali bez blagoslova SPC a to već nije šala. I još u godini srpsko-milanskog edikta cara Konstantina. I to možda nije hitno. Pre nego što je Gospodar Vučić  otkrio Webera mi smo ovog naučnika pažljivo studirali, i ne samo njega. O apostolima znamo više nego o samom Hristu, o kome se skoro ništa ne zna. Znamo mu istina ime zvao se Isus iz Nazareta, „sin Marijin“ a ime oca je apsolutno nepoznato. Bio je Jevrejin a majka mu je bila Aramejka, i njen jezik je govorio – znamo podosta i o Majci ali to ovde nećemo – a mladić iz Nazareta je bio čudo. Savremenici pa i najbliže komšije su se rugali i Njemu i gradiću u kojem se rodio – „Može li što dobro moj komšija iz Nazareta izaći“. To piše u jevanđeljima. Veliki Volter kaže da je bio „iz taloga društvenoga“ ali učenje Njegovo je bilo revolucija, o tome više znamo, a mladić iz Nazareta nije bio pripadnik hrišćanske vere, niti koje crkve, sve mu je to kasnije pripisano. Nikada u životu nije ni čuo za reč hrišćanin, sve to nauka zna i crkveno predanje čak ne skriva. Nećemo o tome jer ovde nije mesto za to.

Problem je u tome što o učenju Isusovom sve znamo ali premijer Dačić ne zna ništa ni o Isusu ni o apostolima.

Premijer Dačić na planu približavanja EU vodi dobru politiku i stoga nije ovde važna ni vera ni Isus iz Nazareta koga on zove Hrist. Međutim, premijer čini dve greške koje ga mogu skupo koštati. Prvo, on ne pominje Gospodara Vučića – neki ga s pravom zovu Aleksandar Weber Vučić – ni među apostolima na ovom apostolskom putu. To nije dobro. Nije isključeno da premijer Dačić bude rekonstruisan od Gospodara Vučića, a stručnjaci to zovu dedačićizacija. Na Balkanu u politici vera malo pomaže naročito ako nisi neki tamo episkop Grigorije ili njemu slična bratija. Nikada se na Balkanu ne zna šta nosi dan, a posebno noć pred zoru. Stoga ova Dačićeva priča o – iz izjave – Hristu i novoj veri ne znači mnogo. To je obična floskula i zabava. Uostalom, Isus iz Nazareta nije propovedao novu veru već je govorio „zabludelim ovcama izrailjskim“ – on je propovedao istinu i duboko je verovao da nas samo istina može osloboditi. Nije pominjao ni političare ni ideologe ni nacije i partije, a bilo ih je i u njegovo vreme mnogo i sve su mu radile o glavi. Zvali su se fariseji, sadukeji i toliki drugi uz Rimljane koji su ga razapeli. Ova rekonstrukcija je zabava za prost svet jer ne rekonstruiše se ono što nije dobro ni konstruisano, što je plod igre i dogovora, a to se zovu balkanske koalicije koje traju koliko i mački muž – stoga nas je ova premijerova izjava začudila i zbunila veoma.

Gospodar Vučić bolje radi, i na planu EU i na planu rekonstrukcije a to je ono ko je kriminalac a ko nije. Zna Gospodar Vučić sve o svima pa i famoznom „koferčetu“ premijera Dačića. Inače i to „koferče“ nije izmislio I. Dačić to je genijalni izum koji je knez Miloš skupo platio. To je „koferče“ doakalo knezu Milošu a nadigrao ga je vođa Ilirskog pokreta Ljudevit Gaj. U dogovoru sa bečkom tajnom policijom.

Bude li zainteresovanih i to ćemo ispričati jednom uz dokumenta koja to potvrđuju. Naše političke priče su večne i ponavljaju se vekovima ili decenijama. Vera nije politika ali ni politika nije vera i zato bi premijer Dačić valjalo da razmisli. Premijer Dačić zna dosta, ali ne mnogo o najvažnijem. On ne vidi da Gospodar Vučić rekonstruiše sve pa je sebe samog rekonstruisao – zadržavši sve funkcije on je sebe smenio s položaja ministra Vojske i mornarice. Tako se to radi. Vladu ne rekonstruiše Dačić nego Gospodar Vučić, kao i vascelu Srbiju. A da ničija do zore nije gorela o tome ćemo u sledećoj prilici. Pravo na rekonstrukciju uostalom ima onaj ko ume sebe da rekonstruiše, a Gospodar Vučić je sebe rekonstruisao i od Šešeljevog skutonoše postao je apostol evropske vere. A da su i apostoli jednom zaspali u Getsemanskom vrtu to znamo iz jevanđelja, i to sinptičkih i kanonskih kao i iz „apokrifnih“. Da se sve može rešiti palanačkom političkom igrom, ne bi jevanđelja bila ni potrebna. A premijeru Dačiću se usuđujemo poručiti da pročita i „Marijino jevanđelje“ koje je bilo doskora apokrifno što će reći skriveno.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 07.08.2013.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)