Pritisci da se zadrži fiksni kurs dinara su očekivani. Ukazuje se na to da fleksibilni kurs stvara probleme u bilansima preduzeća, domaćinstva i banaka. Zašto ih stvara? Odgovor na to pitanje omogućava i razumevanje nekih ređe uočenih karakteristika fiksnog kursa.

Preduzeća ukazuju na činjenicu da im svaka promena kursa, posebno depresijacija, stvara dodatne troškove, pa umesto da ostvare profit moraju da iskažu gubitak. Fiksni kurs im, tako gledano, više odgovara. Pretpostavimo, međutim, da se računa sa tim da je kurs fleksibilan i da, prema tome, može i da depresira. Šta bi trebalo da rade preduzeća, i uostalom svi koji su izloženi riziku promene kursa? Trebalo bi da se obezbede od promene očekivanih promena kursa, na primer veäim rezervama ili kupovinom osiguranja.

To je, naravno, trošak. Može li on da se izbegne tako što će se kurs fiksirati? Fiksni kurs je isto kao nacionalizacija rizika od promena na tržištu stranim novcem. Umesto da se, recimo, preduzeća osiguraju od promena kursa, to za njih čini centralna banka gomilajući devizne rezerve. Dakle, troškovi fiksnog kursa su sadržani u potrebi da se drže značajne devizne rezerve. Visina rezervi u skladu je sa rizicima kojima je izložen kurs: visoke devizne rezerve su znak visokog rizika na tržištu stranim novcem.

Najveći rizik je da bi moglo da dođe do naglog i masovnog otkupa deviza, što bi pretstavljalo udar na devizne rezerve centralne banke, ako bi htela da štiti fiksni kurs. Takav se udar dogodio krajem prošle godine. Centralna je banka dopustila da dinar devalvira, kako ne bi morala da se suoči sa velikim odlivom deviznih rezervi.

Ono što gube iz vida zagovornici fiksnog kursa jeste da njegovo održavanje ne košta samo poreskog obveznika, mada njega svakako košta. Ovo zato što trošak držanja deviznih rezervi pada na teret budžeta. Preduzeća i banke, koji se bune zbog fluktuacija kursa, zapravo traže da rizik promena kursa snose samo poreski obveznici. No, postoje i drugi troškovi. Naime, ako je kurs fiksiran, rizik nije. Što znači da će se on iskazati negde drugde. A pre svega na kamatama.

Ovde može biti zanimljivo ukazati na ono što se upravo događa u Grčkoj. Ona koristi evro, dakle veoma fiksiran kurs, da se tako izrazim. Doskora je za rizičnost poslovanja sa Grčkom bila nadležna Evropska centralna banka. No, to ima granice. U ovom času, kamate na grčke državne obveznice su daleko veće nego one koje, recimo, nose nemačke državne obveznice. Isto važi i za sve druge grčke obaveze, bilo da je reč o domaćinstvima ili preduzećima ili bankama. Tako da nepostojeći rizik devalvacije sada jeste veoma stvaran dužnički rizik.

Isto je i sa dinarom. Privredni subjekti u Srbiji bi i ne samo da ih centralna banka zaštiti od rizika devalvacije, već i da budžet subvencioniše kamate, koje moraju da budu visoke upravo da bi se stabilnost kursa održala. Ukoliko poreski obveznici u nekom času ipak uoče da su to troškovi koje oni ne stvaraju, ali ih plaćaju, privrednici će morati da biraju između fiksnog kursa sa visokim kamatama i fleksibilnijeg sa nižim. Ukoliko, naravno, vlada i centralna banka ne nastave da ih subvenicionišu.

 
Blic, 12.12.2009.

Peščanik.net, 12.12.2009.


The following two tabs change content below.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija