Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Ugašen je još jedan centar otpora državnoj samovolji i bezakonju. Ugašena je TV stanica „Velika Kikinda“. Počela je pre gotovo dve decenije kao protivnik Miloševićevog režima, ali i, što je važnije, protiv svakog nacionalizma, populizma, etatizma. I primitivizma. Koji su nastavili da žive i posle njegove smrti, a danas su, čini se, življi no ikad. Miloševićev režim nije uspeo da je ugasi, ali ovaj današnji jeste. Pritisnut pritiscima, pretnjama i ucenama, finansijskim i svakim drugim, vlasnik Zoran Malešević je pre neki dan Regulatornom telu za elektronske medije (REM) vratio dozvolu za emitovanje programa (koja važi do 2024. godine). U propratnom pismu naveo je i sve, ovde samo ukratko pobrojane, tamo detaljno obrazložene, razloge za takav postupak. Očekuje li iko da REM reaguje tim povodom, a kamoli da utvrdi ko i zašto uništava medijsku scenu Srbije.

Nije Kikinda izuzetak. Nedavno je, tek što je proslavio dvadesetpetogodišnjicu, zatvoren još jedan izvor kritičke i slobodne misli. Zrenjaninsko „Zeleno zvono“. Davili su ga, kao i u prethodnom slučaju, polako i uporno, presecajući jedan po jedan kanal finansiranja.

Na udaru nisu samo kolektivi, nego i pojedinci; i ne samo u provinciji, nego i u „prestonicama kulture“. „Poništavanje“ doktorata advokata Slobodana Beljanskog, što je nedavno uradio novosadski Pravni fakultet, primer je ne samo elementarnog pravnog neznanja, nego i ljudskog beščašća i podlosti. Kada se to dešava u „srpskoj Atini“, šta očekivati u Novom Pazaru. Ali, nema reakcije akademske zajednice. A peticija protiv svih koji su u toj bednoj ujdurmi učestvovali bila bi najmanje što se može očekivati; demonstracije pred zgradom PF bile bi normalna stvar; gde su advokati; neki vanredan sastanak u Srpskoj akademiji nauka ne bi trebalo isključiti, Matica srpska bi mogla da održi i vanrednu skupštinu. Nije ovo nikakvo preterivanje, to je minimalna reakcija na proterivanje, ne pravne logike, nego zdravog razuma sa srpskih univerziteta.

Nisu na meti samo živi, nego i mrtvi. Na listu za odstrel stavljen je i Radoje Domanović. I to ne u Gornjim Pržogrncima, nego u Beogradu. Centar za kulturu zabranio je predstavu „Vođa“ u izvođenju pozorišne grupe „Cug“ iz Vranja. Desilo se to, doduše, u predgrađu, u „radničkoj“ Rakovici, ali nema sumnje da je odluka pala u „krugu dvojke“, u Nemanjinoj.

A u „carskom gradu“ Kruševcu, kojim vlada familija Gašić, izgrađen je – geto. Romsko naselje opasano je debelim i visokim zidom, tako lepo i temeljito da bi im i pavelićevci pozavideli. Gadili smo se Mađara što podižu ograde protiv Sirijaca, zgražavali na samu Trampovu priču da će podići zid prema Meksikancima, a evo šta uradismo Romima. Oni u Paraćinu samo su proslavili Trampovu pobedu, a ovi u Kruševcu, valjda da bi pokazali da su još napredniji, odmah podigli i zid – da se Srbi ograde od svojih komšija, a Srbija od svojih građana. Kosovo je Srbija, ali bez „šiptara“.

Mrak pada na Beograd, i sva srpska sela.

Peščanik.net, 13.11.2016.

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.