Kardiolog Žan-Sebastijan Ilo, istraživač u okviru jednog francusko-američkog bolničkog projekta u Njujorku, kaže da je “zaprepašćen“… Obamin plan oporavka privrede usvojen je u Kongresu 13. februara. Za medicinska istraživanja njime je predviđeno nekoliko milijardi dolara. Poziv za podnošenje zahteva za dodelu sredstava stigao je u laboratorije 4. marta. Do 27. aprila valjalo je dostaviti obrazložene zahteve. Odgovor će dobiti krajem juna, a novac će im biti na raspolaganju u julu ili avgustu. Predato je hiljade projekata. Laboratorija g. Iloa nada se da će dobiti pet do šest miliona dolara u naredne dve godine, a time i mogućnost novih zaposlenja.
“Čitav proces sproveden za sedam meseci, to je nečuveno“, kaže ovaj istraživač. “U Evropi bi bilo potrebno najmanje dve godine. Osim toga, prednost imaju inovatorski projekti.” U suočavanju sa krizom, demokratska administracija deluje brzo: takav je prvi utisak o prvih 100 dana Obaminog mandata. Iako se po mnogim pitanjima njegova odlučnost može meriti samo sa njegovom opreznošću. Nikakva konačna odluka još nije doneta o gorućem pitanju General Motorsa, koji je na rubu propasti.
Budući da je svođenje bilansa prvih 100 dana uobičajena stvar, nameću se poređenja sa četvoricom Obaminih prethodnika: demokratom Frenklinom Ruzveltom (1933–1945) i republikancem Ronaldom Reganom (1981–1989), koji su pokrenuli nove faze u savremenoj američkoj istoriji; Lindonom Džonsonom (1963–1969), koji je bio najaktivniji u zakonodavnom smislu; i najzad, sa meteorskim Džonom Kenedijem (1961–1963), koji je postao prepoznatljiva američka ikona u međunarodnim okvirima.
Ova poređenja uglavnom idu u korist Baraka Obame, koji i dalje ima snažnu podršku javnog mnjenja. Po istraživanju koje su sproveliWashington Post i NBC, objavljenom u nedelju 26. aprila, 69 odsto Amerikanaca odobrava ono što on radi, a 54 odsto procenjuje da je “prevazišao njihova očekivanja“.
U ovim bilansima dominiraju ekonomska i diplomatska pitanja, ali se uzima u obzir i činjenica da je g. Obama uradio nešto i na terenu pravne države, odlukom da u roku od godinu dana zatvori logor u Gvantanamu (Kuba) i da objavi memorandume u kojima se potvrđuje sistematska upotreba mučenja u tajnim zatvorima CIA-e. Na ostalim poljima, američki predsednik je odobrio eksperimente sa matičnim ćelijama i ponovo uspostavio sistem državnog finansiranja planiranja porodice.
Opšta ekonomija. U radikalnom raskidu sa nemešanjem države u privredni život koje su sprovodili njegovi prethodnici, većina prepoznaje dominantno svojstvo ekonomske politike g. Obame. Neki, međutim, procenjuju da je upravo davanje prednost stabilizaciji finansijskog tržišta obezbedilo kontinuitet sa prethodnim politikama.
Nial Ferguson, istoričar sa Harvarda, autor knjige Uspon novca, finasijska istorija sveta (novembar 2008), rekao je da ne vidi “nikakvu razliku između politike (Henrija) Paulsona i politike (Timotija) Gajtnera“, to jest poslednjeg ministra finansija Džordža Buša i Obaminog ministra finansija.
Ipak, američki predsednik je uspeo da obezbedi brzo izglasavanje u Kongresu plana stimulativnih mera za oporavak privrede vrednog 787 milijardi dolara (oko 610 milijardi evra) za tri godine. U njemu su fiskalni odbici veći, a dugoročne državne investicije manje nego što se očekivalo. Budžet, o kojem se raspravljalo u Kongresu (3.550 milijardi dolara za tekuću fiskalnu godnu koja se završava u oktobru), obuhvata monumentalni i veoma sporni deficit od 1.750 milijardi. U tri dugoročna domena – zdravstvo, obrazovanje i obnovljivi izvori energije – rasprava o uvođenju opšteg zdravstvenog osiguranja pokazaće da li je g. Obama u stanju da sprovede u delo svoju viziju privredne obnove.
U međuvremenu, u Americi se broj nezaposlenih za tri meseca uvećao za dva miliona. Bez znatnog poboljšanja na tom polju u narednih godinu dana, slažu se analitičari, dobro mišljenje iz prvih 100 dana biće zaboravljeno.
Finansijska tržišta. I na ovom polju preduzete mere imaju dosad neviđenu širinu. Plan ozdravljenja banaka, koji je usvojen u vreme Džordža Buša, uvećan je na gotovo 1.000 milijardi dolara. Suma od 70 milijardi trebalo bi da spreči izbacivanje iz kuća onih koji ne mogu da vraćaju kredite. Ali time će biti obuhvaćeno samo 20 odsto od četiri miliona ugroženih porodica. Javno mnjenje najviše osporava logiku ovog plana. Uprkos svom didaktičkom talentu, g. Obama sa teškom mukom ubeđuje poreske obveznike kako oni moraju da spasavaju bankare.
Spoljna politika. Oporavak kredibiliteta Amerike gotovo je jednoglasno pozdravljen u javnom mnjenju, kao i otvaranje prema zemljama koje su do sada de facto bojkotovane (Iran, Sirija, Kuba, Venecuela…). Ugledni republikanac Henri Kisindžer je nedavno izjavio da obimni diplomatski program g. Obame pruža mogućnosti rešenja konflikata bez presedana. Kao što je i obećao, SAD su počele da ostvaruju plan o povlačenju glavnine svojih trupa iz Iraka do kraja 2010. Ali problemi u toj zemlji mogli bi da navedu Vašington da tamo zadrži više snaga, dok je američko prisustvo u Avganistanu uvećano za 21.000 vojnika.
Velika diplomatska polja – Bliski i Srednji istok, Avganistan, razoružanje, Kina – ostala su u prethodnom stanju. I sve je prisutnija briga, koju je magazin Time nedavno sveo na nekoliko sirovih reči: Kako ne izgubiti u Avganistanu? Propratno pitanje glasi: kako navesti Pakistan da se uključi u strategiju borbe protiv Talibana i Al Kaide? Na ta pitanja prvih 100 dana još nisu dali nikakav odgovor. A ni na još dva, o kojima ova administracija ne voli da se izjašnjava.
Izraelsko-palestinsko pitanje: u Vašingtonu je sve prisutnija ideja da g. Obama, ako ima ambiciju da dođe do rešenja, neće moći da izbegne sukob sa ultranacionalističkom izraelskom vladom.
I Kina: ona je ključni garant američkog ekonomskog oporavka i nezaobilazni partner u rešavanju problema nuklearnih programa Severne Koreje i Irana. Ali Kina zahteva protivusluge. Ti bi pregovori mogli da budu najteži. Dokaz: Peking je bio najvažnija etapa na prvom putovanju šefice američke diplomatije Hilari Klinton.
Bilans
22. januar
Dva dana nakon inauguracije Barak Obama objavljuje zatvaranje Gvantanama u roku od godinu dana i izjašnjava se u korist prava na abortus.
13. februar
Plan privrednog oporavka od 787 milijardi dolara.
27. februar
Najvaljivanje povlačenja glavnine američkih vojnika iz Iraka do kraja avgusta 2010.
20. mart
U obraćanju Irancima g. Obama pruža ruku Teheranu.
27. mart
Objava nove strategije u Avganistanu.
5. april
Nakon što je učestvovao na skupu G20 i na samitu NATO-a, govor u Pragu o nuklearnom razoružanju.
7. april
Nenajavljena poseta Iraku.
13. april
Ukidanje ograničenja putovanja Amerikanaca kubanskog porekla na Kubu.
16. april
Bela kuća skida oznaku tajnosti sa memoranduma o praksama CIA-e, koje se mogu poistovetiti sa mučenjem.
Silven Sipel, Le Monde, 27.04.2009.
Prevela Olja Petronić
Peščanik.net, 03.05.2009.
