Skoro devet godina otkad je počela, američka intervencija u Iraku okončana je ove nedelje. Taj rat je bio katastrofalan.
Otišli su poslednji vojnici, 500 ljudi iz Prve konjičke divizije Treće brigade. Za sobom su ostavili zemlju u jadnom stanju, i biće potrebno mnogo godina da se Irak vrati na put stabilnosti. Najverovatnije će još više vremena biti potrebno da SAD povrate svoj ugled u regionu.
Niko ne žali za Sadamom Huseinom, jednim od najkrvoločnijih bliskoistočnih tiranina. Taj čovek, koji je najuren s vlasti američkom intervencijom 2003, odgovoran je za smrt stotina hiljada Iračana koji su – zahvaljujući njemu – gurnuti u ratove u svojoj i susednim zemljama. Svuda po Iraku leže masovne grobnice sa desetinama hiljada leševa – iz mračnih vremena Sadamove vladavine.
Ali Iračani se nisu sami oslobodili Huseinove tiranije. Amerika ih nije uključila u svoju intervenciju. Nije bilo brigada slobodnih Iračana da aprila 2003, rame uz rame sa američkim vojnicima, umarširaju u Bagdad. To je bila invazija strane sile, koja je Iraku nametnula američke prokonzule za vladare.
Iraku je taj deo istorije uskraćen.
Od samog početka ove tragedije, sve je bilo pogrešno – pre svega razlozi koje je Džordž Buš naveo za otpočinjanje te avanture. Irak nije imao nikakve veze ni sa Al Kaidom ni sa septembarskim napadima 2001. Irački režim, iscrpljen dugogodišnjim sankcijama, nije imao arsenal oružja za masovno uništenje. Ludačko je bilo prometejsko uverenje da će Amerika vojnim džipovima dovesti džefersonovsku demokratiju na obale Tigra.
Veza sa krahom 2008.
Bušov rat koštao je života nekih 100.000 Iračana i 4.500 američkih vojnika. Irak je postao malo demokratskija i malo slobodnija zemlja. Državom upravlja proiranska partija, sastavljena od većinskih arapskih šiita, koja marginalizuje sunitsku manjinu, dok Kurdi žive u kvazi-nezavisnosti. Nasilje je sveprisutno. Svaki četvrti Iračanin živi u bedi. Srednja klasa je pobegla u inostranstvo. Status žena je nazadovao. Proizvodnja nafte još nije dostigla predratni nivo.
Rat je Ameriku koštao 750 milijardi dolara. G. Buš nije želeo da ga finansira specijalnim porezom, pa je umesto toga povećao nacionalni dug. Kao rezultat, destabilizacija američkih javnih finansija bila je jedan od uzroka krize 2008.
Konačno: rat u Iraku odneo je resurse neophodne za operaciju u Avganistanu. Zato je u velikoj meri zaslužan za bezizlazno stanje tog drugog konflikta.
Kakav stravičan promašaj.
Le Monde, 21.12.2011.
Peščanik.net, 24.12.2011.
