Prošle nedelje su svi Jevreji dočekali Novu Godinu, a ruskim Jevrejima (kao uostalom i pripadnicima svih ostalih narodnosti) se posrećilo da dočekaju i novu eru. Jer kako stvari stoje, nije nemoguće da će se počev od nedelje koja je ostala za nama, započeti sa odbrojavanjem vremena nove epohe koja će se zvati – Drugi dolazak Vladimira Putina. Zato – Jevrejima čestitam, a ostalima – po svemu sudeći, nema na čemu…

Istina, mi smo i do sada govorili kako Vladimir Vladimirovič nikuda nije ni odlazio… On se samo privremeno bio sklonio, samo na kratko sakrio iza varljive prozračne zavese. Onako, tek šale radi. Tako je dobro bio skriven, da smo svi mogli da ga vidimo. I tako, da je i on nas svake sekunde mogao da vidi… A na mestu predsednika, četiri godine je svečano i važno sedela senka, ili tačnije oblačić koji je oko sebe širio laki i bezopasni miris modernizacije. Mada, ako se uzme u obzir to koliko je mudrih glava, sklonih liberalnim idejama taj oblačić pomutio, onda on možda baš i nije tako bezopasan kako nam se to učinilo. No, dovoljno je bilo da nacinoalni lider poželi da izađe na svetlo dana, i oblačić je kao vetrom razvejan jednostavno nestao. Kao da ga nikada nije ni bilo. Povukao je on za sobom doduše i ministra finansija Kudrina, ali nešto mi govori da lukavi manevar Alekseja Leonidoviča da napusti brod, ipak neće biti ovenčan uspehom. Meni naivnom se neko vreme činilo da je Kudrin stvarno izgubio živce i planuo, ali bih sada pre rekao da je mnogo verovatnije da je njegov demarš već ranije bio pripremljen i pažljivo proračunat na to da izazove baš takvu reakciju Medvedeva. Mislim da je onaj drugi, zapravo glavni šef ministra Kudrina, pozitivno ocenio glumačke sposobnosti svog finansijskog direktora, možda čak i nagradio aplauzom, a onda mu napomenuo da slučajno ne pomisli da on nije prozreo njegovu lukavu igru. Nego ti do proleća (blago meni) prošetaj malo i odmori, a onda nazad na galiju. Tamo će te čekati posao kojim si se svih ovih godina bavio, a to je da podsetimo, zbrajanje flibusterskog (gusarskog) plena, njegovo brižljivo skladištenje u potpalublje i agilna zaštita od dalje krađe i prekrađe.

I dok je Kudrin odlazio od Medvedeva, pisci su dalazili k Putinu. Od onih „lakih“ (kako je tačno zapazio sam premijer) kao što su Doncova, Marinina, Ustinova i drugi, do teškaša, kao što je na primer Prilepin. Zašto su nacionalnom lideru u goste dolazile gore pomenute literarne dame, manje više je jasno. A zašto i ne bi? Pozvali su ih, i oni (i one) su, onako u stadu, došli(e). Čak su mu oprezno i tiho nešto prožuborili o milionima poklonika „lake“ literature. To jest, tipa uvredili su se. Ali to, zašto mu je u goste došao Zahar Prilepin, za mene je bila i ostala zagonetka. Možda zato da bi mu zadavao „neprijatna“ pitanja? I zadao mu ih je… Pitao ga je za Transneft. Kao, a gde su se denule četiri milijarde? Putin mu je odgovorio, pa negde su se već denule. No Transneft je, veli on, komercijalna kompanija, pa zato Računska komora RF tim problemom ne može da se bavi. A onda ga je Prilepin pitao kako to da je njegov drug Timčenko tako brzo postao milijarder? Putin mu je odgovorio da mu on lično nikada nijednu rublju nije dao. A milijarde? Pa on je biznismen, i sasvim je normalno da ima milijarde. Rečju, odgovori su mu bili veoma ubedljivi. I Prilepina su izgleda zadovoljili. On je valjda očekivao da će Putin, kad čuje njegova pitanja, odmah pucati u njega. No Putin nije pucao. Izneverio je piščeva očekivanja i pokazao da za njega, od sada pa nadalje, „neprijatna“ pitanja ne postoje. Baš kao ni prijatna. Jer, šta god ga pitali, njemu je sve svejedno.

Uzgred, Bikova ipak nisu pozvali. Mislim da je to recidiv bliske prošlosti, jer prošli put su ga zvali, a on nije došao. Verovatno će ga sledeći put pozvati, no nadam se da im on opet neće doći. Hoću da verujem da ni Prilepin više neće otići. Neka im u goste idu one „lake“ spisateljice… s milionima svojih poklonika.

Ежедневный Журнал, 30.09.2011.

Prevod s ruskog Haim Moreno

Peščanik.net, 02.10.2011.