Jedno od nestandardnih pitanja iz Upitnika Evropske komisije glasi: Kako će biti otklonjeni nedostaci u nedavnoj reformi pravosuđa? Molimo da izložite vašu strategiju i dalje planove. Ko jeste ili će biti odgovoran za implementaciju, koordinaciju i monitoring narednih koraka?
Nedostaci odavno nisu nikakva enigma. Ukazivali su na njih i strani i domaći eksperti, i Društvo sudija, i Ustavni sud, i pojedine advokatske komore. U izveštaju koji je prethodio Upitniku, sama Evropska komisija izrazila je ozbiljnu zabrinutost zbog nejasne procedure u “reizboru” sudija i tužilaca i odsustva objektivnih kriterijuma. Ocenila je da je u prvom sastavu tela odgovornih za to – Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca – zanemarena odgovarajuća zastupljenost profesije, stvorena velika opasnost od političkih uticaja, a načelo nezavisnosti pravosuđa dovedeno u pitanje.
Iako izrečena na obazriv način, kritika je dovoljno sveobuhvatna. Čak i kada bi ostala samo sumnja da je reformom upravljala nevidljiva ruka političkog mentora, na ceo poduhvat je pala senka. Ako, povrh toga, postoji i uverenje da je tokom opravdanog nastojanja da se pravosuđe učini boljim, narušena njegova nezavisnost, trud je bio sasvim uzaludan. Kao i u većini naših drugih reformi i u ovoj je loše izvođenje potrošilo dobre razloge.
Neće biti lako sročiti odgovor. Pogotovo kada se ima u vidu da on podrazumeva snalaženje u zadacima koji se, u obliku pitanja, zapravo sugerišu. U prvom redu, sugeriše se reforma reforme. Nedostaci se smatraju nepobitnim, a očekivanje daljih planova i mera jasan je zahtev za pripremu izlazne strategije u reformisanju reformatorskih promašaja. Ne pomažu tu više nikakvi zakasneli razgovori sa izabranim i neizabranim, pogotovo ne takvi kakvi bi i onako poljuljano samopouzadnje sudija izložili dodatnom ponižavanju i otvaranju novog kruga neizvesnosti.
Ali nije problem samo u tome! Pitanje sugeriše i “reformu” reformatora. Upitnik nam indirektno daje do znanja da ne bi bilo dobro da reviziju reforme sprovode i nadziru oni koji su reformu odveli na stranputicu, oni isti koji su i prouzrokovali opasnost od političkih uticaja, ili su političke uticaje odomaćili, tako što su im pribegavali, ili tako što su postali njihov dobrovoljni plen. Pitanje ko jeste ili će biti odgovoran za naredne korake, u situaciji kada se zna da odgovorni jesu i mogu biti samo Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, dovoljan je znak da je prvi korak zapravo potpuna promena sastava ovih organa. Naravno, i postojećeg zakonskog okvira.
Ipak, polazeći od naših prilika i navika, ne treba se zavaravati da je vreme tajnog rada, praznog hvalisanja, prozirnih izgovora i idealističkih objašnjenja ostalo nepovratno za nama.
Peščanik.net, 07.12.2010.
