Obično rejting agencije ne menjaju ocene rizičnosti javnih obveznica neke zemlje odmah posle izbora nove vlade. Ovo iz dva razloga. Prvo, obično je program partije ili koalicije koja dolazi na vlast poznat pre izbora, pa je taj rizik, pozitivan ili negativan, već uračunat još pre nego što su poznati rezultati izbora. Tako da nema šta da se menja u već postojećem rejtingu. Drugo, novoj se vladi daje vreme da počne da primenjuje program i tek se po tome ceni da li njena privredna politika povećava ili smanjuje rizičnost njenih obaveza. U slučaju nove srpske vlasti, jedna rejting agencija je neuobičajeno brzo negativno ocenila novu vladu. Zašto?

Kod odgovora je potrebno poći od pretpostavke da je transparentnost važna rejting agencijama, pogotovo posle niza ozbiljnih grešaka koje su napravile pre izbijanja finansijske krize. Transparentnost znači da je razloge za odluku potrebno i dovoljno potražiti u obrazloženju odluke. Običaj koji postoji u Srbiji da se nagađa o motivima i da se traže nenavedeni razlozi nema i inače smisla, ali je potpuno promašeno primeniti ga u slučajevima kada postoje sasvim jasna i detaljna objašnjenja od čije verodostojnosti zavisi renome rejting agencije. Dakle, koji se razlozi navode i kako ceniti njihov značaj?

Osnovni razlog je neizvesnost zbog privredne politike nove vlade. Ona zabrinjava dodatno usled značajnog pogoršanja makroekonomske slike. Kod toga, Standard i Purs posebno ističe negativne posledice promena u zakonu o centralnoj banci i nejasnoće oko monetarne politike koja će se slediti. Povećan je rizik da se neće brzo doći do stendbaj programa sa MMF, koji se smatra ključnim za održanje platnobilansne ravnoteže. Uz to, povećava se i neizvesnost oko odnosa sa Evropskom unijom, iz istog razloga.

Dakle, do smanjenja rejtinga je došlo usled rizika da je smanjena nezavisnost centralne banke i usled nepostojećeg vladinog programa za obezbeđivanje makroekonomske ravnoteže u pogoršanim uslovima kako kada je reč o spoljašnjoj, tako i fiskalnoj ravnoteži. Što će reći usled povećanog deficita na tekućem računu, smanjenja priliva stranih ulaganja, odliva sredstava iz zemlje u inostranstvo, pritiska na rezerve centralne banke i, uz sve to, rastući fiskalni deficit. To su problemi, no smanjenje rejtinga nije ocena problema, već spremnosti i sposobnosti vlade i centralne banke da u tim okolnostima obezbede makroekonomsku stabilnost. Rejting je pogoršan odmah posle prvih akcija i izjava vlade i ocena je došla brže nego što je uobičajeno, jer su te prve političke odluke i saopštenja razočaravajući. Ne samo zato što ne ukazuju na to da vlada zna kako da se nosi sa tim problemima, već i zato što se povećava neizvesnost oko toga hoće li moći da obezbedi potrebnu finansijsku i političku podršku kod međunarodnih finansijskih ustanova i u Evropskoj uniji. Ova dodatna neizvesnost je razlog za nagoveštaj da bi nova smanjenja rejtinga državnih obveznica mogla da uslede u skoroj budućnosti.

Posebno ukoliko se ne obezbedi odgovarajući sporazum sa MMF. Ovo nije zbog toga što je potrebna neka posebna potvrda ove međunarodne organizacije da je makroekonomska situacija održiva, već zato što je ključni problem u održivosti platnog bilansa. Ključni problem srpske privrede, ne samo po ovoj rejting agenciji, jeste veliki deficit u razmeni sa inostranstvom. Uz smanjenje priliva stranih sredstava i uz, čak, odliv domaćih finansijskih sredstava, održivost kursa, kao što se vidi, postaje nerešivo pitanje, jer se trošenjem deviznih rezervi ne može obezbediti.

Usled toga, preostaje smanjenje privatne i javne potrošnje kako bi se smanjio uvoz, uz dalju depresijaciju dinara kako bi se podstakao izvoz. Smanjenje potrošnje će delovati dodatno recesiono, a centralna banka će imati nezahvalan zadatak da obuzda inflaciju u okolnostima pada kursa dinara. Uz sve to potrebno je imati jasan i konzistentan program ekonomske politike kako kada je reč o spoljnoj razmeni i fiskalnoj konsolidaciji, tako i kod programa strukturnih reformi koji bi trebalo da obezbede uslove za privredni oporavak.

U ovom času su veliki rizici da takve strategije ne samo da nema nego da je neće ni biti, pogotovo ukoliko se ne obezbedi relativno brzo da se MMF obaveže na stendbaj program i na programsku i finansijsku podršku. Prvi koraci, kaže Standard i Purs, ne obećavaju, tako da bi ovo pogoršanje rejtinga moglo da bude prvo u nizu.

 
Blic, 11.08.2012.

Peščanik.net, 11.08.2012.