Uz komentare “čega se pametan stidi, budala se ponosi” i “Srbija je skočila sebi u trbuh”, u Sarajevu i Zagrebu dočekali su vesti da “drugačija Srbija” deli medalje i spomenice vojnicima koji su vojevali po Hrvatskoj, BiH i Kosovu.
Posle mesec i po dana ćutanja Vojska Srbije (VS) je saopštila da je 15. februara, na sjedinjene praznike – Dan državnosti, Dan VS i Sretenje – podelila 416 bedževa za rodoljublje. Da bi se domogli odlikovanja, častohlepci moraju da dokažu da su, kada je grmelo, bili gde nije trebalo da budu. Mnogi u Crnoj Gori i Srbiji mole se da ih ova čaša meda zaobiđe.
Predsednik SCG Svetozar Marović podelio je oko 1.800 odlikovanja, među kojima i bivšem načelniku MUP-a Srbije Sretenu Lukiću, koji otaljava 22 godine kao “učesnik zajedničkog zločinačkog poduhvata” na Kosovu.
Nakon poraza od NATO-a Slobodan Milošević, rezervni kapetan JNA, dodelio je rekordnih 14.000 odlikovanja. Na 10. godišnjicu petooktobarskih promena, njegov naslednik Boris Tadić oduzeo je Miloradu Ulemeku, koji je osuđen na 160 godina zbog ubistava i ostalih zločina Orden jugoslovenske zastave drugog stepena, koji je dobio lično od Miloševića.
Ulemeku i na robiji ostaje Medalja Obilića za ratne zasluge, jer iz tehničkih razloga niko ne može da mu oduzme čast. Zvezdan Jovanović, ubica premijera Zorana Đinđića dobitnik je ordena za zasluge u “odbrani SRJ”.
Ordenje imaju Milošević i Nebojša Pavković, osuđen u Haškom tribunalu na 22 godine zbog ratnih zločina nad kosovskim Albancima. Pavkovića su istim žarom odlikovali Milošević i Vojislav Koštunica.
Ordenje za ubijanje dobili su Vladimir Lazarević, Dragoljub Ojdanić i Vlastimir Đorđević, osuđeni na 57 godina za zločine nad albanskim narodom u jednoj polovini 1999. godine.
Lista odlikovanih poklopila se s listom osuđenih. Gotovo tehnikom copy/paste.
Za bivšeg načelnika Generalštaba VJ Momčila Perišića, jednog od najodličnijih u nomenklaturi ancien regimea, tužilac traži doživotni zatvor zbog agresije na teritorije koje konkurišu za orden Ministarstva odbrane Srbije.
U novosadskoj Galeriji Matice srpske, najraskošnijem muzeju novije umetnosti Srbije, posle igraonice Čarobno životinjsko carstvo u kojoj bela golubica, simbol mira, uči decu da prepoznaju sretne i tužne životinje, odlikovan je zastavnik Goran Drobnjak februara 2011. Prethodno je odlikovan ratne 1999. godine. Član 9. Ustava poraženog Japana iz 1947. kazuje: “Narod Japana se zauvek odriče suverenog prava na rat”.
Niko od stoosamdesetorice koje je odlikovao optuženik Radovan Karadžić nije se odrekao metalizirane značke. Neki ne mogu, neki neće. Među njima su Milošević, Biljana Plavšić, koja je odslužila svoje, Momčilo Krajišnik, koji robija 27 godina, Božidar Vučurović, uhapšen ove sedmice zbog ratnih zločina, Miroslav Deronjić, koji otaljava desetogodišnji zatvor, Ratko Mladić, Ðorđe Ðukić, zbog bolesti otpušten iz haškog pritvora, Stanislav Galić, osuđen na 20 godina, Momir Talić (umro u zatvoru), Milan Gvero (osuđen na pet godina), Momir Bulatović, Milorad Dodik i Vitomir Popović, ombudsman BiH, vladike Nikolaj, Amfilohije, Irinej, Vasilije.
Ni kulture sećanja, ni krivice, ni stida. Samo predeo ležernog zaborava.
Oba oka u glavi odgovorna su za formiranje srpske vojske u BiH 18. maja 1992. čiji je prvi komandant Mladić odmah izjavio: “Ne počinjemo od nule, to je bitno”.
“Bez Srbije ništa se ne bi dogodilo i ne bismo bili u stanju ratovati”, preduhitrio ga je Karadžić pred poslanicima RS 11. maja 1994.
JNA se zvanično povukla iz Bosne i Hrvatske u maju 1992. godine. Dva meseca pre formiranja vojske RS, u dokumentima koji su predočeni tokom suđenja Miloševiću piše da je JNA podelila 51.900 komada naoružanja bosanskim Srbima. Bivši američki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt svedočio je da je JNA ostavila bosanskim Srbima 85 odsto ljudstva i većinu opreme.
Bivši predsednik Republike Srpske Krajine (RSK) Milan Babić kleo se u Hagu: “RSK ne bi mogla postojati bez podrške iz Srbije ili Jugoslavije”.
JNA se povlačila u tolikoj panici, da je u krajinama “zaboravila” 50 tenkova, oko 70 protivavionskih cevi, veliki broj minobacača i drugog manjeg artiljerijskog naoružanja i lično naoružanje za oko 30.000 vojnika.
Godine 1993. 99,6 posto budžeta RS činili su “krediti” SRJ; 95,6 odsto budžeta trošilo se na vojsku i policiju. Penzionisani general JNA Aleksandar Vasiljević, pre nego što je dospeo na potražnicu hrvatskog tužilaštva, svedočio je u Hagu: “RSK i RS imaju vlade i vojske, ali se finansiraju iz SRJ”.
U izveštaju američkog Senata iz avgusta 1992. godine, koji je dokaz u Hagu, piše da je SRJ plaćala i unapređivala oficire i podoficire u vojskama RSK i RS do 28. februara 2002. godine.
Isto je rekao i svedok B-127, oficir VJ na službi u Banjaluci, koga su plaćali crnogorsko-srpskim dinarima.
General Rupert Smit, bivši komandant snaga UN u Bosni i Hercegovini, ocenjuje: “Onaj ko te plaća ti i komanduje”.
Na Kosovu je VJ dostavljala naoružanje srpskim civilima od 1998. godine.
Vrhovni savet odbrane (VSO), koji nije funkcionisao bez predsednika Srbije, Crne Gore i SRJ, unapređivao je i imenovao do 2000. godine. Đukić je bio aktivni oficir VJ kada ga je tribunal u Hagu optužio za zločine u Sarajevu, koje je učinio kao pripadnik VRS. Radislav Krstić, optužen za zločine u Srebrenici, u julu 1995. godine, beogradskom direktivom istog je meseca premešten na novo komandno mesto, a unapređen je u aprilu 1998. Krstić je prvi Evropljanin osuđen za genocid nakon Nirnberga. Dragan Obrenović je avanzovao tri puta nakon optužbe za Srebrenicu. Osuđen je na 17 godina zatvora. Mileta Mrkšića, scenariste zločina na Ovčari 1991. VSO je nekoliko puta unapredio pre nego što je penzionisan 1995. Optužen je 1998. a 2009. potvrđena mu je zatvorska kazna od dve decenije. Ni Hag ni Beograd ne opraštaju zločine penzionerima. U Upravi za tradiciju, standard i veterane Ministarstva odbrane Srbije nastoje da i penzioneri konkurišu za novokomponovana ordenja. Za članove paravojske, koji uz dva svedoka mogu dokazati da su bili na ratištima, procedura još nije utvrđena. To su oni koji se kad kažu “Samo sam slušao naređenja”, opet rugaju žrtvi.
“Srećan sam što sam izgubio meč. Da sam se vratio u Nemačku kao pobednik, nacisti bi me okitili medaljom. Posle rata proglasili bi me ratnim zločincem”, rekao je Maks Šmeling, nemački bokser teške kategorije kad se vratio poražen iz SAD. Godine 1938. spasio je dva jevrejska deteta.
Monitor, 08.04.2011.
Peščanik.net, 09.04.2011.
