Ova vlast nas na različite teme koje smatra potencijalno osetljivima kuva na tihoj vatri, po poznatom principu kuvane žabe. Nismo to shvatili na vreme i iskočili iz šerpe dok se još moglo i tako smo ostali bez parlamenta, pravosuđa, sistema vrednosti i gotovo svih institucija. Najgore je to što većina mislećih stanovnika koji u međuvremenu nisu otišli odavde živi bez nade da se išta može promeniti.
Priča o Kosovu je manje više završena i predstavljena kao još jedna velika pobeda autokratskog režima. Da su njegovi predstavnici kojim slučajem sada u opoziciji, na pristajanje vlasti na evropski sporazum o Kosovu bi odgovorili paljenjem i lomljenjem Beograda, što im ne bi bio prvi put. Ali to se nije desilo jer je lonac godinama uključen na keca što je, uz kakofoniju koju na srećnim i ružičastim televizijama stvaraju razne opskurne kreature, dovoljno za izostanak bilo kakve suštinske reakcije građana.
Sve je ovo filigranski mereno u laboratoriji zlog čarobnjaka sa Andrićevog venca, koji je ovaj sociološki eksperiment doveo do samog kraja. Ne nazire se nijedan društveno-politički događaj koji bi ga mogao ne koštati vlasti, već makar uzdrmati u narednih 10 godina. Osim možda jednog.
Jedini put kada se preigrao, gurnuo žabe u vrelu vodu, a one iskočile iz lonca bio je pokušaj da nam kao najveću razvojnu šansu u modernoj istoriji Srbije proda projekat eksploatacije litijuma u lozničkom kraju, koji bi trebalo da realizuje Rio Tinto, kompanija za kojom se vuče reputacija nanošenja ogromne štete životnoj sredini i zdravlju ljudi.
Kada je piplmetar otišao u crveno, a skupi izraelski konsultanti sugerisali da se podigne ručna i priča parkira na neko vreme, čarobnjak je zastao ali ne i odustao od ovog projekta. To jasno proizlazi iz igrokaza koji sa svojim pomoćnicima iz Vlade Srbije prezentuje široj javnosti (on je za, ali su ga oni ubedili da odustane), ali i iz konkretnih aktivnosti na terenu koje Rio Tinto sprovodi uz svesrdnu pomoć nadležnih institucija.
Naime, Rio Tinto već preko dve godine pokušava da pribavi odobrenje za eksploataciono polje, važan dokument koji, između ostalog, definiše površinu i koordinate u okviru kojih će se eksploatacione aktivnosti odvijati. Kako uz zahtev nije priložena neophodna dokumentacija, ovo rešenje ne može da izda čak ni administracija koja je u tolikoj meri naklonjena pojedinim stranim investitorima da toleriše gradnju bez građevinske dozvole i puštanje u rad postrojenja bez upotrebnih dozvola i bez saglasnosti na studiju procene uticaja na životnu sredinu, kao u slučajevima kineskih investitora u Boru i Zrenjaninu.
Dokument nije moguće izdati jer kompaniji nedostaje Rešenje o određivanju obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koje je poništeno u januaru 2022. nakon što je Vlada Srbije zvanično odustala od ovog projekta i donela Uredbu o prestanku važenja prostornog plana područja posebne namene. Ali ovo kao da nisu čuli u kompaniji Rio Tinto, pa su u međuvremenu čak 11 puta tražili produženje roka za dostavljanje dokumentacije, što je Vlada Srbije svaki put, nekada pismeno a češće usmeno, prihvatala. Da je bilo po pravu, a nije, zahtev je odavno trebalo odbaciti jer ne postoje razumni razlozi da se rok u nedogled produžava, naročito imajući u vidu ukidanje pravnog osnova po kome bi ovaj proces mogao da bude nastavljen. Osim ako u ovoj kompaniji i Vladi Srbije znaju nešto što mi ne znamo.
Da stvar bude interesantnija, Rio Tinto pomenuto Rešenje o određivanju obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu ne poseduje, jer je ono poništeno u januaru prošle godine. Kompanija je na ovu odluku podnela tužbu Upravnom sudu, na šta je RERI u martu ove godine podneo zahtev za stupanje u ovaj spor, sumnjajući u dobronamernost onih koji brane javni interes u ovom postupku, a predstavljaju Republiku Srbiju i njene građane.
Mislim da je iz navedenog jasno zbog čega tvrdim da ni Rio Tinto ni država nisu odustali od realizacije ovog projekta.
Ne produžavaš 11 puta rok za dostavljanje dokumentacije za izdavanje akta, koji ti nije potreban ako si od projekta odustao.
Ne ulaziš u sudski spor koji traje najmanje dve, a potencijalno i do 4 godine, ako nemaš nameru da se zadržavaš u nekoj zemlji i taj spor privedeš kraju.
Ne plaćaš advokate i konsultante u zemlji i inostranstvu i ne zapošljavaš obrazovanu i skupu radnu snagu ako nemaš nameru da njihovo znanje iskoristiš i unovčiš, kroz realizaciju projekta na kome si ih zaposlio.
Oni nisu odustali. Jedino pitanje je – da li su žabe skuvane?
Autor je advokat, predsednik UO Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Peščanik.net, 03.05.2023.
EKOLOGIJA