Beogradski sajam je jedan od simbola Beograda. Međutim, ne znamo koliko će još ostati na istom mestu. Ono što su na kraju Drugog svetskog rata započele savezničke bombe na drugoj strani reke, izgleda da će završiti vlast Srpske napredne stranke.
Naime, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, objavilo je 20. oktobra poziv, kojim je oglasilo javnu prezentaciju Urbanističkog projekta, koju bi trebalo održati u periodu od 26. oktobra do 1. novembra ove godine. Iako iz poziva izostaju neki zakonom propisani, a bitni elementi, poput njegovog naziva, zatim podnosioca zahteva, kao i lica ovlašćenog od strane nadležnog organa za davanje obaveštenja o sadržaju javne prezentacije, jasno je da se projekat odnosi na područje Beogradskog sajma, jer su navedene katastarske parcele koje ovaj urbanistički akt obuhvata.
Međutim, procedura se sprovodi suprotno zakonu, a čini se da se iza svega krije namera da se po, sada već ustaljenoj praksi, čitav proces maksimalno ubrza, uz istovremeno smanjenje mogućnosti da javnost i struka na bilo koji način uzmu učešće u procesu i postave nezgodna pitanja. Naime, član 33. Zakona o planiranju i izgradnji jasno propisuje da dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja moraju biti usklađeni, tako da planski dokument nižeg hijerarhijskog reda mora biti usklađen sa planskim dokumentom višeg hijerarhijskog reda.
Najniži planski dokument koji trenutno definiše prostor na kome je planirana realizacija ovog projekta jeste Plan generalne regulacije građevinskog područja grada Beograda u kome je izričito navedeno da je za celo područje Beogradskog sajma obavezna izrada Plana detaljne regulacije. Dakle, bilo kakvo oglašavanje urbanističkog projekta i dalje postupanje pre usvajanja ovog nižeg, a zapravo, detaljnijeg planskog dokumenta u potpunosti je nezakonito i suprotno je važećem PGR-u za Beograd.
Ovo takođe utiče i na učešće javnosti, jer postupak izrade Plana detaljne regulacije omogućava učešće javnosti u toku ranog javnog uvida (15 dana) i javnog uvida (30 dana), u postupku u kome svi, a pre svega struka, mogu iskazati mišljenja u vidu primedbi, sugestija i predloga. Dakle, procedura predviđena za usvajanje plana detaljne regulacije u mnogome je kompleksnija, sveobuhvatnija i propisuje značajnije učešće javnosti u procesu usvajanja ovog plana, u odnosu na urbanistički projekat.
Neophodno je, dakle, na ovom značajnom i velikom prostoru od čak 17 hektara, postaviti neke bazične principe i odgovorno planirati gradnju, ako je već neko došao na sumanutu ideju da ruši postojeću infrastrukturu. A očigledno je došao. Već mesecima se šuška da je planirano širenje megalomanskog projekta „Beograd na vodi“, dok još nisu ni izgrađene sve zgrade koje su obuhvaćene trenutnim projektom i planovima i dok se tu nisu uselili svi stanari koji su svoje nekretnine kupili, bezmalo, po cenama po kojima bi kvadrat plaćali u blizini Šanze Lizea ili rimskog Koloseuma. Na putu sveopšteg progresa i blagostanja i izgradnje novih solitera isprečio se Beogradski sajam. Njegov značaj, kulturološku i arhitektonsku vrednost, međutim, teško je objasniti ljudima iz vlasti, kojima je jedina vertikala u životu – profit.
Oni Beograd ne vole, jer Beograd nikada nije voleo njih. Ne razumeju ga, jer on nema razumevanja za njihovu nakaznu estetiku i betonizaciju. Zato mu se svete i zato žele da unište sve njegove simbole: Kalemegdan, hipodrom, a sada i Sajam. Zato što ne razumeju da se razvoj i lepota jednog grada ne meri samo u milionima izgrađenih kvadrata stambenog i poslovnog prostora i milijardama koje raspoređene završe po njihovim džepovima.
Pa gde je granica i koliko je dosta, gospodo?!
Peščanik.net, 27.10.2023.
Srodni link: Saša Ilić – Odbrana Beogradskog sajma i poslednji dani
