Teško je objasniti i razumeti sve zaplete kojima ovih dana svedočimo i apsorbovati sve informacije koje stižu do nas u slučaju „Jovanjica“. Ono što sada vidimo, izgleda kao parekselans primer organizovanog kriminala i brisanja svake granice između države i mafije. Organizovani kriminal, razume se, postoji u svim zemljama Evrope, ali je, čini mi se, jedino kod nas i dalje prisutan onaj „južnoamerički model“ s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina prošlog veka.
Po tom modelu veze kriminalaca sežu do najviših državnih struktura, na koje se pozivaju posrednici, koji otvoreno nude novac za „saradnju“ i zataškavanje prljavih poslova. Po tom modelu kriminalizuju se i ostavljaju na vetormetini, kao glineni golubovi, policajci i državni službenici koji rade svoj posao i ne žele da se povinuju mafijaškim i kriminalnim grupama otvoreno povezanim s vlašću. Po tom modelu je čitava medijska mašinerija upregnuta da belo predstavi crnim, a crno belim, a pojedinci iz pravosudnog sistema (advokati, tužioci i sudije) imaju zadatak da kriminalce ne diraju, a da po kazni napadaju i procesuiraju one koji časno rade svoj posao i ukazuju na kriminal i korupciju u koje je ovo društvo ogrezlo.
Jedina razlika u odnosu na vreme Pabla Eskobara i Kolumbiju iz tog perioda jeste to što ovde, na svu sreću, glave još uvek nisu počele da lete. Ako se ovako nastavi, bojim se da ni taj trenutak nije daleko.
Mnogo je afera u prethodnoj deciniji potresalo srpsko društvo. Ni tetke iz Kanade, ni druge savamale, helikopteri, kupljene diplome niti lažni doktorati nisu mogli ozbiljnije da ugroze ovu vlast. Kada do ljudi ne dolaze informacije, vrlo je teško od njih očekivati da razumeju razmere onoga što se oko njih događa i da reaguju.
Videvši da sve ovo prolazi bez posledica, režim se osokolio pa sada tu lestvicu dozvoljenog i prihvatljivog spušta sve niže, pritom osećajući sve manju potrebu i obavezu da opravdava i objašnjava neobjašnjivo. Zbog toga su njihova opravdanja sve „tanja“ i sve uvredljivija po zdrav razum, a svode se na ono „šefovo“ – pa šta?!
Siguran sam da ne postoji ni jedna država u Evropi, osim eventualno Rusije i Turske, u kojoj Vlada ne bi pala nakon afere poput „Jovanjice“. U Srbiji to nije slučaj. Vučić to nikada ne bi dozvolio, jer u njegovoj percepciji i iskrivljenoj projekciji stvarnosti to predstavlja slabost, priznanje da tu zaista ima nečega, osim želje nemoralnih policajaca da diskredituju poštenog poljoprivrednika i njegovog vajnog advokata, koji u maniru svog prijatelja predsednika Republike na sav glas galami kako on sam insistira da se sve optužbe ispitaju i ceo postupak dovede do kraja, uz neizbežnu napomenu da je spreman za poligraf (zvuči poznato?).
I proći će Đuka poligraf kao i sve njegove stranačke kolege pre njega. I saslušaće ga čestiti tužilac Stefanović i utvrdiće da tu nema ništa sporno i inkriminišuće. Za to vreme, digao je optužnicu protiv policajca Isakova koji je sa Milenkovićem bio u kolima koja su zaustavila Koluviju i to u istom danu kada je on u Specijalnom sudu svedočio o svojim saznanjima u ovom slučaju. Da nije u pitanju igra sa ljudskim životima i najgrublja zloupotreba pravosuđa, smejali bi se ovom montipajtonovskom delovanju tužioca Stefanovića.
Tako je to kada su dve glavne figure u tužilaštvu on i Zagorka Dolovac, ucenjeni i/ili korumpirani kadrovi koji služe kao palica u rukama izvršne vlasti, da podobne nagrađuju, a nepodobne prevaspitavaju.
Ali i pored svega ovoga, Jovanjica zaista predstavlja Rubikon ove vlasti, trenutak kada je svima postalo jasno da je vladajući režim i sve strukture koje su pod njegovom kontrolom prešao tu granicu koja postoji između države i mafije. Kada je postalo jasno da je mafija pod kontrolom države, a da su državne strukture duboko ukorenjene u mafiju i njene poslove i da tu više ni hiljadu „pa šta“ ne može da vrati situaciju u pređašnje stanje.
Neće proći mnogo vremena, nadam se, dok ne dobijemo mogućnost da saznamo celokupnu istinu o umešanosti svih aktera u ovaj slučaj. Za to je preduslov „Jovanjica 3“. A preduslov da se ona desi jeste oslobođenje od mafijaškog režima i uspostavljanje nezavisnog pravosuđa. Bez toga nam spasa nema.
Autor je advokat, predsednik UO Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Peščanik.net, 07.09.2023.
JOVANJICA