U poslednjih desetak dana imali smo priliku da čujemo predsednika (svih građana) kako nam, u više navrata suptilno preti upotrebom sile. Najpre je to učinio kada je u svega nekoliko dana više puta izjavio da mu ne pada na pamet da na studente izvodi „kobre“, koje bi ih inače, da mu to ipak padne na pamet, mogle sve „razbacati“ za svega par sekundi. To bi „kobre“, razume se, učinile zajedno sa njim („da ih razbacamo“) hrabrim i snažnim, neustrašivim momkom sa severne tribine, koji bi u istom maniru rasterao i studente iz Zagreba, da su se kojim slučajem usudili da dođu u posetu Srbiji dok je on bio student (najbolji u istoriji) na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Cilj ovog infantilnog, ali opasnog narativa je naravno, u skladu sa malim priručnikom hibridnog ratovanja, da se ljudima u svesti urežu reči „izvedem kobre“ i „razbucamo studente“, te da ih na taj način zastraši i odvrati od daljih protesta. Verujem da bi u situaciji kada bi neko od opozicionih lidera izjavio da mu ne pada na pamet da pozove sto hiljada okupljenih građana da sa motkama upadnu u predsedništvo, svi tabloidi to okarakterisali kao poziv na državni udar i ubistvo predsednika, ne obazirući se na prefiks „ne pada mi/nam na pamet“. Dakle, ovu grupu pretnji i predsednikovih fantazija možemo delimično pripisati političkoj igri i potrebi da se studentima suptilno na ovaj način pripreti, a sa druge strane, nedosanjanim infantilnim snovima da na „severu“ bude shvaćen kao ozbiljan faktor, a ne kao materijal za ismevanje svake vrste.
Međutim, ono što je pre dva dana izjavio na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom, svakako predstavlja jedan nov nivo, čak i za njegove besprizorno niske standarde. Naime, on je ovom prilikom, u magnovenju pomenuo izvesnu misterioznu grupu „lojalista“ unutar SNS-a, koja mu se u crkvi, svojom krvlju zaklela na vernost (?!?).
Iako postoje ozbiljne indicije da je ovo izneo u stanju privremene, bitno smanjene uračunljivosti, on bi, kao najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta, morao da zna da to, u krivično-pravnom smislu, ne amnestira čoveka koji se u to stanje sam doveo upotrebom alkohola, lekova ili drugih opijata. Ovom prilikom, on nam je saopštio da je „jedno malo krilo unutar SNS-a“ od 17 hiljada ljudi, toga dana bilo u jednoj maloj crkvi (?!?) kako bi mu se, valjda, zaklelo na vernost. Iako nije objašnjeno kako su svi, njih 17 hiljada uspeli da stanu u tu malu crkvu i kako ih niko nije primetio i to zabeležio, saznali smo da su to „časni ljudi, koji nisu bogati“, što je naravno uvek važno pomenuti, jer svi njegovi najbliži saradnici nemaju ni dinara u džepu, sve rade i žrtvuju se isključivo zbog Srbije i nas, njenih građana, a niko pritom ne zna, kako svi oni nose i od čega kupuju patike od 1.200 i jakne od 2.500 evra.
Oni su tu, rekao nam je dalje predsednik, kao čuvari vatre, i za njegov ukus su malo ekstremni. Ovo posebno treba da nas brine, kada znamo da je predsednikov „ukus“ 100 muslimana za jednog Srbina, te je u tom smislu dodatno zabrinjavajuće kako izgleda ekstremniji ukus od predsednikovog? Da li su „lojalisti“ ekstremni kao Al Kaida kada je u pitanju zaštita njegove vlasti, i šta znači kada kaže da su spremni da idu do kraja u tom smislu. Gde je i čiji je taj kraj? Takođe, predsednik je izjavio i da je ova opskurna grupa upozorila sve one koji „misle na različite načine da je potrebno da se ide protiv“ njega, da to nije baš pametno raditi i da su oni „spremni da se bore“, verovatno zbog toga što „tu grupu uglavnom čine muškarci“, te da ima malo žena, a da su se oni „tamo (valjda u crkvi) i na krv zaklinjali“. Dakle, ispunjavaju sve uslove za jednu solidnu, mušku, paravojnu formaciju, koja je spremna da ide do kraja u borbi protiv svojih građana koji nisu baš zaljubljeni u predsednika i smatraju njegovu političko-kriminalnu strukturu odgovornom za smrt 15 ljudi u Novom Sadu.
E sad, sve ovo bi se lako moglo pripisati deluzijama, koje su vrlo često sastavni deo psihoza i paranoidnih verovanja, da ne postoje dva glavna problema. Prvi, pacijent ne želi da se leči, a niko iz bližeg okruženja ne sme da mu kaže da se ne nalazi u zavidnom psihičkom stanju. Drugo, pacijent se nalazi na čelu suverene države, na tlu Evrope, u 21. veku, a mi svi živimo u toj državi i taoci smo njegovog stanja.
E sad, imajući to u vidu, dužan sam da skrenem pažnju na zakonske probleme u ovoj priči.
Ustavom Srbije i Zakonom o udruženjima, istina, dozvoljeno je i garantovano slobodno udruživanje građana, u „politička, sindikalna i sva druga“ udruženja. Međutim, istim propisima, izričito je propisana zabrana tajnih i paravojnih udruženja. Iz svega što je predsednik uspeo da izgovori u pomenutoj emisiji, proizilazi da je pomenuta grupa njegovih pristalica, em tajno organizovana, em „spremna za borbu“ i to do kraja. Njihov „pojačani ekstremizam“ u odnosu na njegove standarde sugeriše da to i nije baš klasična politička frakcija formirana unutar političke partije, jer da jeste, to bi valjda bilo obznanjeno. Uprkos činjenici da nije izričito rekao ni da je već naoružana, potpuno je jasno da se od opasnosti koju predsednik u svojim košmarima vidi, od zle opozicije potpomognute spolja, koja na silu želi da sruši legitimno izabranu vlast, nije moguće braniti goloruk, tako da su po svoj prilici ovi „čuvari vatre“ i propisno opskrbljeni za ovu vrstu odbrane.
Na stranu to što niko od studenata, opozicije ili bilo ko od ljudi koji traže odgovornost za 15 izgubljenih života nije tražio niti pozivao na nasilnu smenu vlasti, rušenje ustavnog poretka ili bilo šta slično, predsednik republike je taj koji, sve i da postoje tenzije te vrste, situaciju treba da umiri i da svojim autoritetom i apelom na institucije da rade svoj posao, pokuša da stvar vrati u normalne tokove. Ovaj predsednik radi sve suprotno, raspirujući plamen podele i optužujući onaj deo naroda koji je, s pravom, izgubio poverenje u njegovu političku opciju, za izdaju, lopovluk i anti-državno delovanje.
Srbija odavno nije normalna zemlja, a njen predsednik, bojim se, ne ispunjava elementarne uslove (makar zdravstvene) da svoju dužnost nastavi da obavlja u tom kapacitetu, a kamoli da je vrši u dobroj veri i na korist svih građana Srbije. U takvim okolnostima, a u odsustvu stručnjaka i njemu bliskih lica koji su spremni da mu saopšte istinu, ostaje nam samo nada da u tom stanju neće načiniti neku ludost i da će se u zemlji, uprkos njegovom delovanju održati mir, te da ćemo iz svega izaći kao jedno zdravije, oporavljeno i demokratsko društvo. Za tako nešto, čeka nas jako mnogo posla i velika borba. Ali, svakako moramo da pokušamo, jer nemamo alternativu.
Autor je advokat, predsednik UO Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Peščanik.net, 03.01.2025.
Srodni linkovi:
Ljubodrag Stojadinović – Divlja horda
Dejan Ilić – Vučić i 17 hiljada lojalista
NADSTREŠNICA