Prošlog četvrtka istekao je rok za potpisivanje deklaracije o strateškom partnerstvu Rusije i Srbije, koju su lani usaglasili šefovi dve diplomatije, Sergej Lavrov i Vuk Jeremić. Potonji je obećao da će „u prvoj polovini sledeće godine” predsednici Boris Tadić i Dmitrij Medvedev u Moskvi potpisati nalickani papir.
Taktički, umesto na istok, strateg Tadić se zaputio na zapad – u gospićko selo Raduč, u Berlin, pa na Sveti Stefan, a potom će, nakon sedam predsedničkih godina, u prvu zvaničnu posetu Sarajevu, saznaje se u državničkom kabinetu.
Ambasada Rusije je 21. juna pismeno protestovala zbog ocene predsednika poluopozicione Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomira Jovanovića da je odnos Moskve prema Beogradu ponižavajući i kolonijalan. I da se Jeremić i Lavrov grle kao medvedi. Što nije razlog da se ministri ljute jer to znači da obojica pripadaju Medvedevu.
Sutradan je ambasador Aleksandar Konuzin nenajavljen stigao kod Jeremića, zahvaćenog briselskom putnom groznicom da potkrepi protest. Konuzin nije mogao da izabere nepovoljniji trenutak, jer je tog dana u Rusiji bio Dan sećanja i tuge za žrtvama Velikog otadžbinskog rata sa zastavama na pola koplja i beskrajnim minutima ćutanja.
Za razliku od LDP-a, vladajući Beograd je zlokobnih 13 dana krio da je ruska vlada početkom juna uvrstila Srbiju među zemlje sa „složenom društveno-političkom situacijom”. Ruske diplomate u Srbiji dobile su plate veće za 20 odsto i beneficirani radni staž. Ukaz je potpisao Vladimir Putin, najveći sin srpskih naroda i narodnosti.
GOVORIT MOSKVA – NJET: Srbija se našla u društvu s Abhazijom (ničija zemlja), Alžirom (u februaru ukinuto 19. godišnje vanredno stanje), Centralnoafričkom Republikom (jednom od deset najsiromašnijih zemalja), Čadom (zemljom korupcije i poligamije), jednopartijskom Eritrejom, Etiopijom, Gruzijom, Gvatemalom, Iranom, Izraelom, Kolumbijom (gde biznismeni unajmljuju ubice kako bi se otarasili dosadne dece uličara), Kongom, Nigerijom, Pakistanom, Severnom Korejom (poslednjom komunističkom diktaturom na planeti), Sirijom, Sudanom (predsednik na poternici zbog genocida), Šri Lankom (prvom azijskom državom kojom je upravljala žena još pre Hrista) i Tadžikistanom (rajem heroina i opijuma). Ostale zemlje sa spiska ne skidaju se sa crne spoljnopolitičke hronike.
Rusija je Srbiju svrstala u grupu otpadničkih država pred izjašnjavanje Brisela o kandidaturi Srbije za EU.
Moskva nabraja da u prokazanim zemljama centralna vlast nije efikasna, privreda je zaostala, energetski su zavisne, standard im je nizak, a kriminalitet visok.
Ruska rang-lista objavljena je 11 dana pre nego što su poslanici Srbije na konspirativnoj sednici razmatrali izveštaje i planove o odbrani. Poverljive papire pet dana pre sednice objavio je Nacionalni građanski list. Tako se saznalo da „brojni državni organi i javna preduzeća ignorišu zakonom propisane pripreme za odbranu zemlje”; da „pripreme za odbranu teku uz socijalne i etničke tenzije, delovanje organizovanih kriminalnih grupa i elementarne nepogode”. U službenoj tajni, koju su poslanicima delili ulični poštari, konstatuje se da nema gde da se „skladište ubojna sredstva, nema para za održavanje radarskih i vazduhoplovnih sredstava, sve je tehnološki zastarelo, naoružanju i vojnoj opremi na skladištima uglavnom je istekao rok, a motorna vozila većinom su starija od 20 godina”.
OD ZLATA JABUKA: O drugoj mani centralne vlasti govorio je njen član, sam Jeremić koji je te sedmice najavio nove secesije „u delovima Srbije sa etničkim tenzijama”. O razvijenosti privrede govori slovenački Novoline, koji je tih dana odustao od izgradnje logističkog centra vrednog 24 miliona eura, jer Srbija „ne štiti strane ulagače”.
Energenti čine 83,5 odsto uvoza Srbije iz Rusije. Jabuke, simbol pragreha, glavnina su izvoznih proizvoda iz Srbije u Rusiju.
Briga za standard građana i poboljšanje uslova privređivanja motivisali su Beograd da na 10.000 eura poveća kazne za ostavljanje hrane na grobljima, paljenje sveća izvan predviđenog mesta, katalošku prodaju, podelu letaka i posetnica na grobljima u vreme sahrane.
Što se tiče kriminala, u isto vreme je Stejt department, u izveštaju koji pokriva 180 država, optužio Srbiju da se „ne pridržava u potpunosti minimalnih standarda za eliminaciju trgovine ljudima.
U prvom tromesečju ove godine vrednost srpskog izvoza u Rusiju bila je 160, a uvoza 720 miliona dolara.
Pozitivan saldo Srbija ima samo u izvozu ljudstva u Rusiju. U Srbiji živi 2.588 Rusa, građana zemlje sa 141,5 milion stanovnika, a u Rusiji je raspoređeno 4.156 Srba. Za Rusiju su zaslužni građani Bogoljub Karić, optužen u Srbiji za privredni kriminal vredan 40 miliona eura, Veljko Kadijević, koji je dobio rusko državljanstvo ukazom Medvedeva čim je optužen za ratni zločin, Vlastimir Đorđević, koji istrajava 27 godina zbog ratnih zločina, porodica Milošević…
SRBIJA NIJE KAZAHSTAN: Dok se javnost Srbije zgražavala rangom koji ima u Kremlju, Jeremić je u Sankt Petersburgu ćaskao sa Lavrovim o promašenoj temi – trgovini ljudskim organima na Kosovu. Problem je preuzela EU u kojoj Rusija i Srbija nisu ni posmatrači.
Posle proćerdanog vremena sa Lavrovim, Jeremiću su preostali časovi joge, pozdrav suncu, poslovna regata, koncert Stinga i vatromet. Dvodnevni boravak u boljševičko-socijalističkom Petrogradu-Lenjingradu koštao je 4.350 eura s porezom na dodatu vrednost za najcenjenije goste.
Po povratku, Jeremić je namignuo ambasadoru Srbije u Vašingtonu Vladimiru Petroviću da u ime Vlade traži da televizija NBC Universal reaguje na „ismevanje nacije”, jer je komičarka Čelsi Hendler u humorističkoj emisiji izvestila da je „Srbija sramota i razočarenje, zemlja etničkog čišćenja i genocida”, za ime Dragan, koje ima nekoliko ministara, primetila da je „popularno boljševičko ime”, a Srbiju uporedila s Kazahstanom. „Kazahstan” znači „zemlja nezavisnih ljudi slobodnog duha”.
Bezimen čovek iz Lavrovljevog ministarstva objasnio je novinaru srpske agencije Beta da je Moskva uvrstila Srbiju u isti koš sa 22 države sa „složenom društveno-političkom situacijom” zbog Kosova, kao njenog dela. Srpski dopisnik je u to poverovao, iako Rusija ima na Kosovu diplomatsku misiju i kancelariju. Prvi šef misije bio je Sergej Bazdnikin. Serjožu nasleđuje Andrej Dronov.
Spisak na koji je Rusija stavila Srbiju liči na američki spisak rogue countries na kojem su bili SR Jugoslavija, Avganistan i Irak. SAD su izbrisale Jugoslaviju sa spiska čim je skinut Milošević. Za Rusiju, Srbija je manje vredna zemlja nego što je SRJ za SAD. Danas su za SAD rogue states Kuba, Iran, Sudan, Sirija, Severna Koreja, Libija. Rogue znači „neprincipijelan, bezvredan, prevrtljiv, prosjak, skitnica”.
Iako takvog skandala nije bilo od 1838. i začetka diplomatskih odnosa Srbije i Rusije, srpski politički vrh je otćutao ovakvo vrednovanje svoje zemlje, a za 93,68 odsto građana Srbije Rusija je najprijateljskija zemlja.
Bila je to i kada je 2008. uoči odlaska Medvedeva u Beograd novinar državne TV Konstantin Semin ubijenog premijera Zorana Đinđića proglasio ,,američkom marionetom”. Medvedev je tada bio predsednički kandidat, ali su ga u Srbiji dočekali kao predsednika. Dobio je najviši orden SPC, isti koji je dobio Draža Mihailović.
Monitor, 09.07.2011.
Peščanik.net, 09.07.2011.
