Organizacije civilnog društva zahtevaju od najviših organa vlasti Republike Srbije da bez odlaganja ispitaju navode državnog sekretara Marka Karadžića, kao i da okončaju praksu omalovažavajućeg postupanja i opstrukcije rada državnih službenika i funkcionera koji se zalažu za poštovanje ljudskih prava. Politička odgovornost za ovo postupanje leži na neposredno nadležnom ministru koji je bio dužan da zaštiti svog funkcionera, kao i da se sam uzdrži od neprijateljskog postupanja prema njemu.

Prema navodima u otvorenom pismu koje je državni sekretar Marko Karadžić uputio 2. marta 2010. godine ministru Čipliću, psihičko zlostavljanje i ponižavanje sa ciljem ugrožavanja dostojanstva i integriteta postalo je praksa postupanja prema Marku Karadžiću u proteklih nekoliko meseci. Državni sekretar Karadžić kao moguće razloge za ovakvo protivzakonito postupanje navodi svoje izjave o genocidu u Srebrenici i podršku Zakonu protiv diskriminacije.

Organizacije civilnog društva podsećaju da je Marku Karadžiću do sada nekoliko puta bila najozbiljnije ugrožena lična bezbednost, i to kada su mu pretili smrću aprila 2009. godine kao i kada mu je obijen stan početkom 2010. U oba ova slučaja, ministar Čiplić ne samo da nije uzeo u zaštitu Karadžića kojem su bila ugrožena osnovna ljudska prava, već se nije oglasio nijednom izjavom. Navodi o isključivanju službenog telefona i ostalim oblicima opstrukcije rada državnog sekretara koji se bespogovorno zalaže za ljudska prava, navode nas na zaključak da ministar Čiplić aktivno učestvuje u ovoj praksi lošeg postupanja.

Ministar za ljudska i manjinska prava ima obavezu da promoviše sva ljudska prava građana Srbije i da ukazuje na pojave koje nisu u skladu sa zakonom ili međunarodnim standardima iz oblasti ljudskih prava. Nije njegova obaveza da traži povlačenje Zakona o zabrani diskriminacije iz skupštinske procedure, da traži da se Povorka ponosa održi na mestu koje je udaljeno od očiju javnosti ili da traži da se za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti izabere njegov kolega koji ne ispunjava zakonom propisane uslove.

Organizacije za ljudska prava zahtevaju od Vlade Republike Srbije da državnom sekretaru Marku Karadžiću bez odlaganja obezbedi zaštitu od svake vrste šikanoznog postupanja i zastrašivanja, ali i sve potrebne uslove koji su mu neophodni za nastavak rada na zaštiti i promociji ljudskih prava.

Organizacije civilnog društva koje podržavaju Marka Karadžića, državnog sekretara Ministarstva za ljudska i manjinska prava:

  1. Anti-trafiking centar
  2. Asocijacija DUGA
  3. Asocijacija poslovnih žena – PAŽ iz Novog Sada
  4. ASTRA
  5. Centar za razvoj civilnih resursa Niš
  6. Centar za unapređivanje pravnih studija – CUPS
  7. Centar za zaštitu žrtava nasilja u porodici
  8. Civil Rights Defenders
  9. Dečiji romski centar
  10. Gayten LGBT
  11. Gej-Strejt Alijansa
  12. Glas razlike
  13. Građanski centar Kragujevac
  14. Grupa Most
  15. Inicijativa mladih za ljudska prava
  16. Inicijativa Užice
  17. Inicijativa za inkluziju „VelikiMali“
  18. Inicijativa za integracije Vranje
  19. JAZAS
  20. Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava
  21. LINET
  22. Mreža odbora za ljudska prava – (CHRIS Network)
  23. Regionalni centar za manjine
  24. Rekonstrukcija ženski fond
  25. Resurs centar Beograd
  26. Resurs centar Čukarica
  27. Resurs centar Stari Grad
  28. Sandžački intelektualni krug
  29. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda
  30. SOS telefon iz Užica
  31. SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja u Beogradu
  32. Udruženje “NO Mobbing” Beograd
  33. Udruženje Romkinja Osvit
  34. Udruženje studenata sa hendikepom
  35. Viktimološko društvo Srbije
  36. Vojvođanski građanski centar
  37. Zajedno, Udruženje građana
  38. Zrenjaninski edukativni centar
  39. Žene za mir, Leskovac
  40. Ženske studije i istraživanja Novi Sad

 
CUPS, 03.03.2010.

Peščanik.net, 03.03.2010.