„Komisija nije uspela da usaglasi odluku”, glasi jednostavno rešenje kojim je Savet za štampu odbacio zajedničku žalbu Vesne Pešić, Nikole Tomića, Vesne Mališić, Tamare Spaić, Branke Mihajlović, Branke Prpe i Vukašina Obradovića protiv lista Politika zbog teksta „Treći metak Branke Prpe“ objavljenom početkom aprila.

Iako je za usvajanje žalbe glasalo sedmoro od desetoro članova Saveta, razlozi iz kojih odluka ipak nije usaglašena takođe su jednostavni – glavna urednica Politike Ljiljana Smajlović istovremeno je predsednica Udruženja novinara Srbije, jedne od esnafskih asocijacija čiji je glas u ovoj proceduri neopohodan, kao i predsednica upravnog odbora Saveta za štampu pa i članica komisije za žalbe.

Složen je, doduše, kontekst u kojem je uopšte moguće razgovarati o kršenju novinarskog kodeksa u medijima i pritom zadržati ozbiljan izraz lica dok ista osoba igra čak četiri uloge, nadzirući sopstvene međusobno suprotstavljene interese.

Ostala novinarska udruženja oglasila su se protestom i na tome se završilo. Ostala je samo žalba kao svedočanstvo neusaglašene odluke o srbijanskim medijima u doba beščašća.


TEKST ŽALBE

Tekstom “Treći metak Branke Prpe”, objavljenim 8. aprila 2014. u dnevnom listu Politika i na sajtu tog lista, prekršena su načela Kodeksa novinara Srbije o istinitosti izveštavanja, odgovornosti i nezavisnosti novinara, kulturi i etici javne reči.

Objavljivanjem teksta u kojem se iznosi niz neistina, ličnih uvreda i diskvalifikacija, kao i podataka koji spadaju u domen privatnosti, naneta nam je profesionalna i lična šteta, doveden u pitanje naš integritet i, možda najvažnije – optuženi smo da opstruiramo istragu o ubistvu Slavka Ćuruvije, rukovodeći se pritom ideološkim ili političkim interesima.

Molimo Komisiju za žalbe Saveta za štampu da uvaži naše argumente i da na taj način potpisniku ovog teksta i uredništvu lista Politika skrene pažnju na nepoštovanje Kodeksa i posledice koje to može da ima kako na obaveštenost građana i građanki Srbije, tako i na opštu klimu u društvu.

ISTINITOST IZVEŠTAVANJA

U prvom članu Kodeksa, koji se odnosi na istinitost izveštavanja, navodi se:

Obaveza je novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije (tačka 1)

Pravo je medija da imaju različite uređivačke koncepte, ali je obaveza novinara i urednika da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagađanja (tačka 2)

Sa novinarstvom nespojivi su objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta, glasina, kao i izmišljenih pisama ili pisama čiji autor nije poznat ili njegov identitet nije proverljiv (član 5)

Ova pravila, kojih bi trebalo da se pridržavaju svi koji objavljuju tekstove u štampanim medijima, ali i sami mediji, prekršena su u već i u samoj postavki-tezi ovog teksta: da su dolepotpisani, direktno ili indirektno, pokušavali da onemoguće ili opstruiraju rad Komisije za istragu ubistava novinara.

Osim toga, ona su prekršena i u delovima teksta u kojima autor iznosi različite zaključke bez ikakvih dokaza, indicija ili makar navodnih premisa na osnovu mogao da ih izvede. Ovi “zaključci” predstavljaju kršenje prava građana na istinito informisanje, ali su istovremeno i lična uvreda dolepotpisanima i pokušaj urušavanja njihovog profesionalnog i ljudskog integriteta.

Pored naslova, koji Branku Prpu bez ikakvih dokaza – samo uz brojne spekulacije – označava kao osobu koja pokušava da lično opstruira istragu o ubistvu Slavka Ćuruvije, obaveza istinitog izveštavanja prekršena je i u sledećim navodima:

“Prpa je, prema sopstvenom priznanju, svojevremeno vršila značajan pritisak na Ćuruviju politički manipulišući baš kao što to čini i danas, uz to što je nakon tragičnog događaja pokušala još i da se, kako simbolički tako i bukvalno, nametne kao osoba pozvana da preuzme celokupno nasleđe njenog tadašnjeg partnera.”

“Da bi kapitalizacija bila potpuna, a kredibilitet dodatno našminkan, Branka Prpa je morala biti proglašena najbliskijom osobom ubijenog novinara, kako bi se njena reč jednog dana, ispostaviće se, otvoreno stavila u službu interesa Demokratske stranke, pa čak i po cenu da se, zarad dnevnopolitičkih interesa, zaustave pokušaji privođenja pravdi ubica i njihovih nalogodavaca.”

“Deca Slavka Ćuruvije shvatila su da je ubistvo njihovog oca, ali ne i njegovo razrešenje, vrlo brzo postalo sredstvo za političku kapitalizaciju, zlata vrednu pojedinim interesnim krugovima među kojima su konkretno naznačeni, ni manje ni više nego NUNS, isto ono udruženje koje danas najaktivnije radi na diskreditaciji i opstrukciji Komisije koja se bavi slučajevima ubijenih novinara.”

“Međutim,nasuprot onome što je Prpa želela da poruči i šta god značili ti „odbrambeni mehanizmi“ (!) u situaciji kada država želi nekoga da ubije, ova rečenica mnogo više stavlja do znanja ne samo ono na čemu se zasnivala tadašnja aktivnost Branke Prpe, već upravo ono čime bi ukratko mogla da se definiše i njena današnja uloga – jednom aktivnom dezavuacijom i svesnom ili nesvesnom opstrukcijom istrage o ubistvu Slavka Ćuruvije. Ono što je u Prpinom karakteru bilo sklono tada da čini Ćuruviji, svom trenutnom partneru, sada je samo ustremljeno na javnost naviklu da se hrani sveopštom nevericom i negiranjem stvarnosti.”

POŠTOVANJE PRIVATNOSTI

Više navoda ovog teksta predstavlja grubo kršenje privatnosti Branke Prpe, o kojem govori sedmi član Kodeksa novinara Srbije.

U prvoj tački ovog člana kaže se: Novinar poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše. Pravo na privatnost je suženo kada je reč o javnim ličnostima, a posebno nosiocima javnih funkcija.

Smernice Kodeksa novinara Srbije navode: Podaci iz privatnog života javnih ličnosti objavljuju se samo ukoliko je to u interesu javnosti, odnosno ukoliko imaju direktne posledice na više ljudi, ukoliko su u suprotnosti s duhom funkcije koju ta ličnost obavlja, ili idejama koje javno zastupa.

Sve to zanemareno je u tekstu “Treći metak Branke Prpe”, u kojem se navodi niz podataka koji spadaju u domen privatnih odnosa, imovinskih i drugih sporova, a koji nisu ni od kakvog javnog interesa i ne bi smeli da budu tema medijskog izveštavanja.

U tom kontekstu, posebno je značajno da autor veliku pažnju posvećuje pitanju suštine emotivnog i partnerskog odnosa Branke Prpe i Slavka Ćuruvije: navodeći delove intervjua koje su različitim medijima dala Ćuruvijina deca, pokušava da Prpu predstavi kao osobu koja je u njegovom životu bila nevažna, a koja je pritom želela da utiče na njega i da posle njegovog ubistva ostvari materijalnu korist.

ODGOVORNOST NOVINARA

Prva tačka četvrtog člana Kodeksa novinara Srbije glasi: Novinar je, pre svega, odgovoran svojim čitaocima, slušaocima i gledaocima. Tu odgovornost ne sme da podredi interesima drugih, a posebno interesima izdavača, vlade i drugih državnih organa. Novinar se mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja.

S druge strane, u šestoj tački navodi se da novinar neguje kulturu i etiku javne reči.

Ova pravila, koja bi trebalo da čine suštinu izveštavanja o bilo kojoj temi, nisu poštovana u tekstu “Treći metak Branke Prpe”. Članovima Komisije za žalbe skrećemo pažnju na činjenicu da se u čitavom tekstu dosledno brani delatnost Aleksandra Vučića, ne samo kao prvog potpredsednika Vlade, već i kao ministra informisanje u vreme kada je ubijen Slavko Ćuruvija – pošto se ni u jednom trenutku autor ne ograđuje od svoje “odbrane”, to pod znak pitanja dovodi njegovu odgovornost, odnosno nezavisnost od bilo čijih interesa i uticaja.

Svako od dolepotpisanih se u tekstu označava na način koji nije u skladu sa odredbom Kodeksa o negovanju kulture i etike javne reči. Primera radi:

“I Mališić i Obradović deo su udruženja NUNS koje se već duži niz godina otvoreno stavlja u službu zaštite interesa Demokratske stranke i njenog lidera Dragana Đilasa zagovarajući tezu o medijskoj represiji najveće stranke u vlasti. Njih dvoje su više puta javno izjavljivali da „ne veruju Vučiću“, time jasno stavljajući do znanja zbog čega nisu u stanju da sarađuju u bilo čemu što bi imalo veze sa Vladom Srbije kao najvišom izvršnom vlašću u državi.”

“… u tabloidu Blic je narednog dana osvanuo tekst još jedne kontroverzne novinarke Tamare Spaić.”

“Takav nivo neozbiljnosti, međutim, ne treba da čudi kada je u pitanju Vesna Pešić koja se u svim svojim javnim nastupima ponaša kao ekskluzivna vlasnica kristalne kugle koja već unapred zna sve šta će da se dogodi.”

“Teza kojom operiše i direktno manipuliše profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić svodi se na notorne neistine u koje može poverovati samo laik.”

“Taj prvi front sastoji se iz nekoliko kolona među kojima su najuticajnije tri, gde u svakoj po jedna od novopečenih „Koštuničinih anđela“ igra prominentnu ulogu: aktivno negiranje da je Miroslav Kurak neposredni izvršilac ubistva – slično ulozi u kojoj je Milan Veruović, očevidac atentata na Đinđića, plasirao priču o „trećem metku“ – vrši Branka Prpa; aktivnim izazivanjem sumnje da istraga neće obuhvatiti „pozadinu ubistva“ i stići do krajnjih nalogodavaca pozabavila se Vesna Pešić; diskreditovanje svedoka zbog njihovog kriminalnog pedigrea, a time i njihovih iskaza kao relevantnih dokaza u optužnici pripalo je pak „legalističkom“ ekspertu Vesni Rakić-Vodinelić, iako se sve tri u nedostatku sadržaja dotiču i obnavljaju teme onih drugih.”

“Mediji su, međutim, nekoliko dana ranije već najavljivali da će do obelodanjenja doći, pa je tako kontroverzni novinar Nikola Tomić iz lista Danas, pozivajući se na anonimne izvore iz vrha vlasti…”

“U prilogu upriličenom ponovo u RSE, i opet kod Branke Mihajlović od 27. februara 2014. godine, već sam naslov „Komisije umesto države: Posle Ćuruvije, na redu Đinđić“ zasniva se na jeftinom pravničkom triku, koji uz to najavljuje ponovnu mobilizaciju manje-više istih lica zaslužnih i za diskreditovanje prethodnog slučaja.”

Vesna Pešić
Nikola Tomić
Vesna Mališić
Tamara Spaić
Branka Mihajlović
Branka Prpa
Vukašin Obradović

Peščanik.net, 07.05.2014.

Srodni link: Branka Prpa – Prepiska