Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Videvši ovdašnjeg poglavicu u čečenskom gunju, Viola fon Kramon mu se javno narugala. Počeo je sa Angelom, a završava sa Turkom Daudovim, noseći papahu, burku ili šta već, dar od Ramzana Kadirova. To je onaj što je svoju maloletnu decu poslao u osvajački rat. Valjda je Kramon htela da kaže kako je slabovido skretanje ka azijskom ćorsokaku kraj puta za Vučića, jer je na sebe navukao halju koja u ovom slučaju ima zlokobnu simboliku.

U vrhu srpske vlade se misli da članica Evropskog parlamenta fon Kramon nije dovoljno duhovita da bi se nosila sa Šefom, pa joj Ana Brnabić predlaže da sebi pribavi savetnika za humor.

Ali, to verovatno neće biti potrebno. Nezavisno od okolnosti, Vladar koristi svaku priliku za održavanje u stanju stalne našepurenosti. Nije ga briga šta je to u čemu je, važno je da bude centar svih stvari, makar to izgledalo potpuno budalasto. Na nekom drugom taj odevni predmet, ma kako se zvao, mogao bi da stoji prirodno. Kao tradicionalna odeća, nošnja, folklorno nasleđe ili modni detalj.

Na ovdašnjem poglavici gunj ima smisao odevne nakarade, ali ne izgleda smešno. To je ona vrsta prigodnog gizdanja bez smisla koja izaziva sažaljenje kod posmatrača, videvši da se maneken drži kao da nema pojma o čemu se tu radi i šta ga je snašlo, bar na pojavnoj ravni. I koji ga je đavo naterao da se tako odene.

Recimo da je želeo da bude dobar domaćin. Turk mu donosi paket sa odevnim predmetom koji je dar ekstremnog čečensko-ruskog militanta Kadirova, Putinovog glasnika totalnog rata. Ovo je znak prijateljstva, kaže Turk Vučiću. Rusija danas brani duhovne, tradicionalne i porodične vrednosti, odbacuje vanzemaljsku ideologiju koju je Zapad nametnuo. Uprkos ogromnom pritisku koji vrši Evropa, Srbija je pokazala svoju podršku i privrženost Rusiji, kaže Turk Vučiću.

Rekavši da smo mi braća, a među takvom braćom ničega osim razumevanja i ljubavi nema, nosilac gunja je naglasio da se „rusko-srpski odnosi ne mogu uništiti ni pod kakvim pritiskom“.

Vučić je ozbiljno shvatio folklorne darove koji nadilaze uobičajenu protokolarnu simboliku. Osim prizora koji je bizaran i tugaljiv i saznanja da Imperija ovdašnjem vladaru prede pa ispraća kapu, gaće i košulju – nema mnogo razloga za razmenu duhovitosti. Uglavnom smo gledali nadrealnu scenu kao sekvencu političke nastranosti, opskurne prikaze na njoj uz sudnje napore da se pokaže državnička ozbiljnost.

Izaslanik Kadirova nije nosio poruku, nego je tražio potvrdu odanosti. I to je dobio. Vučićeva privrženost je bila poniznija nego što je očekivao. Rečenica „rusko-srpski odnosi se ne mogu uništiti ni pod kakvim pritiskom“ znači ne samo priznanje opravdanosti brutalne ruske agresije, već signale simboličkog pristanka na ratno savezništvo.

Samo mesec dana pre toga on je prizivao rimejk Staljingradske bitke, tvrdeći da ona svakako sledi, da će biti epska i presudna. To jeste nesuvislost sama po sebi, ali ona je ostala neobjašnjena i neobjašnjiva pred navalom stalnih logoreičnih ekscesa.

To sramno pristajanje će, valja se nadati, ostati u sferi bestidne podrške, bez daljih praktičnih dokazivanja. Ključna rečenica je i pismo o namerama upućeno ovdašnjoj putinovskoj desnici, koja je postala peta kolona strane sile u Srbiji i svoj transfer rodoljublja prema nepostojećoj otadžbini realizuje kao agresivnu podršku agresiji. Njihove glasove Vučić želi za sebe, makar po cenu izolacije od koje nismo preterano daleko.

U svom sve otvorenijem flertu sa mračnim silama, Vučić vidi mogućnost za odlaganje važnih odluka. Takve odluke on nikada neće doneti, sve što radi je bitka za opstanak i raspolaganje oskudnim vremenom. U tome će njegova lutanja biti sve rizičnija budući da ovde nema i još neće biti mehanizama za uskraćivanje razorne samovolje.

Vreme anestezije donelo je zloćudnu mutaciju vrednosnog sistema. Iz sfera koje pripadaju režimu ali su se otele razumu, dolaze predlozi o doživotnoj vladavini, ili donošenju zakona o zaštiti imena i dela od bilo kakvih javnih primedbi. To je već maligni okvir za razumevanje sloma, znak da sve što je loše može da postane mnogo gore.

Podanici se boje da ne zaostanu u pohvalama, ili da njihove ode nisu dovoljno silne. On od njih traži sve više, da se u javnosti održi njegovo veliko ime, da ga seizi brane od nepriličnih reči, a on oseti snagu masovne ljubavi. To još nije imao.

Nosilac čečenskog gunja je prekjuče govorio o srpskim gaćama, koje su dovoljne da bi se razgaćeno hodalo po stanu. Em toplo, em higijenski, tako se štede pristojnije sirotinjske stvari od habanja. Podložio je u našim kućama. Malo vatre pred veliki prasak.

Peščanik.net, 18.11.2022.


The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)