Nauka – konkretno astronomija – ustupiće mesto diplomatiji u papskoj letnjoj rezidenciji, glasi vest sa samog početka ove, 2008, godine. Naime, kako su objavile sve svetske medijske agencije, pozivajući se na italijanski dnevnik “Corriere della Sera”, sedište Vatikanske opservatorije, poznate po latinskom nazivu “Specola Vaticana”, u slavnoj papskoj rezidenciji Kastel Gandolfo, 35 km južno od Rima, biće uskoro preseljeno. Nova lokacija je prostor jednog samostana udaljen oko dva kilometra od palate, u kojoj je sedište Opservatorije bilo tačno tri četvrti veka. Poglavaru Rimokatoličke crkve potrebno je više prostora za prijem diplomata, tako da teleskopi i astronomi moraju da se presele.

Ovo dolazi u verovatno najneočekivanijem trenutku, kad se Ujedinjene nacije i svet pripremaju za obeležavanje 2009. godine kao Međunarodne godine astronomije. Medijski komentatori napominju da ovo predstavlja simbolički kraj bliskosti između papstva i jezuitskih sveštenika-astronoma, koja je vrlo plodotvorno trajala najmanje od 1891. godine.

l Odnos pape Benedikta i astronoma: Otac Hoze Funes, sadašnji direktor Opservatorije, insistira da nema nikakve “mračne pozadine” ili ideološkog značaja ovog poteza. Kako je saopštio u svojoj izjavi, prisustvo Opservatorije u palati imalo je isključivo simboličko značenje, pošto se praktično sav istraživački rad već poduže vreme obavljao daleko od Kastel Gandolfa i bio je skoncentrisan na više mesta širom sveta, ponajviše u arizonskoj pustinji u SAD. Nova lokacija administrativnog središta Vatikanske opservatorije biće udobnija i prostranija od sadašnje, napominju zvaničnici ove ugledne naučne ustanove. Prethodni direktor, otac Džordž Kojn, ugledni astrofizičar i jezuita, te blizak saradnik prethodnog pape, takođe se oglasio ovim povodom i napomenuo da je već dugo vremena diskutovana ideja o preseljenju na manje prometno i komfornije mesto od palate u Kastel Gandolfu.

Međutim, malo je verovatno da će ova vrsta objašnjenja u potpunosti potisnuti drugačije interpretacije ovog čina. Pažljivi posmatrači vatikanskih zbivanja ukazuju da potez ima itekako simboličnog smisla, s obzirom na to da se Benedikt XVI i u drugim okolnostima i kontekstima pokazao daleko manje prijemčiv za tekovine savremene nauke i naučni pogled na svet od svog prethodnika, pape Jovana Pavla II. Ovo se, naravno, odnosi i na naučnike koji su katolički sveštenici i crkveni velikodostojnici. Sadašnji papa je tako, za razliku od svog prethodnika koji je izbegavao da se o tome izjašnjava, u više mahova govorio u prilog pseudonaučne doktrine inteligentnog dizajna, što je u oštroj suprotnosti sa stavovima većine katoličkih naučnika, a naročito astronoma.

l Galilej, Klavijus, R. Bošković, Lemeter: Odnos Rimokatoličke crkve i astronomije veoma je kompleksna tema u koju ne možemo ovde ulaziti u detalje. Svima je poznat slučaj oca čitave savremene nauke, Galilea Galileja, koga je Inkvizicija osudila ponajviše zbog njegovih astronomskih doktrina. Znatno je manje poznato da je među katoličkim klerom od Renesanse naovamo bilo veoma mnogo istaknutih astronoma, počev od Kristofera Klavijusa, koji je dao naučne osnove za savremeni gregorijanski kalendar, preko velikog jezuitskog filozofa i polihistora Ruđera Boškovića, pa do oca teorije Velikog praska, belgijskog astronoma i sveštenika Žorža Lemetra (1894-1966), koji je poslednje decenije svog izuzetno plodotvornog života proveo kao predsednik Vatikanske akademije nauka. Činjenicu da većina astronoma ne vidi ikakav konflikt između savremene nauke i religioznosti, potvrđuje i ogroman naučni ugled Vatikanske opservatorije, te njeno uspešno organizovanje brojnih međunarodnih astronomskih skupova na najvišem nivou tokom proteklih decenija. Nije teško zaključiti da se velika većina ne samo astronoma, već i drugih naučnika drži, makar implicitno, onoga što je veliki paleontolog i popularizator nauke Stiven Džej Guld nazivao “nepreklapajućim magisterijumima” (ili NOMA, od engl. “Non-Overlapping Magisteria Approach”): shvatanja da nema stvarnog sukoba nauke i religije, pošto se prva bavi deskriptivnim, a druga preskriptivnim iskazima.

l Poreklo “Vitlejemske zvezde”: Neki od aspekata kontakta astronomije i hrišćanske doktrine su, međutim, naročito delikatni. Jedan su povremeni pokušaji astronoma da utvrde poreklo i prirodu “Vitlejemske zvezde” koja je, prema hrišćanskoj legendi, povela tri istočna mudraca na put do štale u Vitlejemu pre dve hiljade godina. Najnoviji pokušaj učinio je astrofizičar Grent Metjuz sa američkog Univerziteta Notr Dam, koji je sugerisao da je u pitanju bila posebno sjajna konjunkcija planeta. To je mogla biti trostruka konjunkcija Marsa, Jupitera i Saturna u sazvežđu Riba 20. februara 6. godine pre n. e, ili konjunkcija Jupitera i Saturna u Ovnu 17. aprila iste godine (kojoj je bio veoma blizu i Mesec, što bi povećalo njeno simboličko značenje za drevne narode), ili konjunkcija Jupitera i Venere u Lavu u 5. godini nove ere. Srednja varijanta, konjunkcija Jupitera i Saturna čini se najverovatnijom, utvrđuje Metjuz. Naravno, crkvene vlasti na sve ove pokušaje gledaju u najmanju ruku sa podozrenjem.

l Korišćenje kalendara: Jedno drugo, znatno praktičnije pitanje, ono vezano za korišćenje kalendara, bilo je prvi povod da poglavari Crkve dođu u bliski kontakt sa astronomima tokom Renesanse. Papa Grgur XIII naredio je da se pri kraju XVI veka podigne toranj za astronomska posmatranja u Rimu, opremljen najboljim uređajima tog doba. Tamo se često lično sastajao sa učenim ljudima, na čelu sa pomenutim jezuitom Klavijusom, kojima je poverio reformu kalendara. Drugo približavanje Crkve i astronomije desilo se u 18. veku, a najnoviju fazu u odnosima inicirao je papa Lav XIII 1891. godine kada je ozvaničio Opservatoriju kao ustanovu pod okriljem Svete stolice. Sve to vreme Opservatorija je bila locirana na teritoriji Vatikana. Za vreme pontifikata Pija XI, 1933. godine, ustanova je izmeštena iz Rima u letnju rezidenciju u Kastel Gandolfu, da bi se izbeglo rastuće zagađenje, i aerosolno i svetlosno, u italijanskoj prestonici, koje je onemogućavalo astronomska posmatranja.

l Rehabilitovanje Galileja: Nakon pojave takve epohalne figure kakav je bio Lemetr, te nakon II Vatikanskog sabora na kome je Rimokatolička crkva značajno unapređena i modernizovana, prostor za uspešnu saradnju Crkve i astronomije značajno se proširio. Naročito je to bio slučaj počev od 1978. godine, kada je otac Džordž Kojn bio postavljen za direktora Opservatorije. On je na toj dužnosti i ostao tokom čitave duge vladavine pape Jovana Pavla II. Po mnogo čemu kontradiktorna ličnost, Jovan Pavle II je u sebi spajao teološki i politički konzervativizam sa pravim entuzijazmom za naučna i tehnološka dostignuća. Za vreme njegove vladavine, prirodne nauke su u Vatikanu bile veoma dobrodošle, a astronomija je možda i ponajviše profitirala. Simbolično, 1992. godine specijalna papska komisija zvanično je rehabilitovala Galileja i proglasila presudu Inkvizicije za žalosnu grešku, a godinu dana kasnije, 1993, pušten je u rad VATT (od engleske skraćenice, “Vatican Advanced Technology Telescope”, odnosno Vatikanski teleskop napredne tehnologije), 1,8-metarski teleskop na planini Graham u Arizoni, SAD, jedan od najsavremenijih astronomskih uređaja današnjice. Ovaj uređaj koristi saćasto ogledalo izliveno u rotacionoj peći, novom tehnikom “spin-kastinga” razvijenom u Laboratoriji za ogledala Stjuardove opservatorije, na Univerzitetu Arizone, i koristi se najviše za posmatranja zvezdane evolucije i malih tela u Sunčevom sistemu, naročito kometnih jezgara u Kajperovom pojasu iza orbite Neptuna. Lokacija Vatikanske opservatorije na planini Graham uskoro će postati stanište i novog, znatno većeg dvostrukog teleskopa, koji će biti konstruisan sličnom naprednom tehnikom kao i VATT.

l Kolekcija meteorita: Uz to, sedište Opservatorije u Kastel Gandolfu ponosilo se svojom kolekcijom od preko 1.000 meteorita, među najbogatijim na planeti, o kojima se brinuo prof. Gij Konsolmano, takođe jezuita, jedan od najvećih živih meteoritičara, ali i vrsni popularizator nauke, pisac nekoliko knjiga i tvorac televizijskih programa posvećenih popularnoj astronomiji. Prof. Konsolmano bio je najbliži saradnik Džordža Kojna tokom 80-ih i 90-ih godina.

Mandat oca Kojna nije dugo nadživeo vladavinu Jovana Pavla II. Kada se Kojn povukao u avgustu 2006, šuškalo se da je njegova otvorena netrpeljivost prema inteligentnom dizajnu bila glavni razlog za prinudno penzionisanje. Benediktovo odbacivanje prosvetiteljstva i racionalnog utemeljenja naučne istine koju je ono donelo, dobro je poznato u katoličkim krugovima.

Sada će carstvo velikana od Klavijusa do oca Kojna biti demontirano i preseljeno. Dve astronomske kupole koje krase krov papske palate kraj jezera će simbolički ostati – i biće pretvorene u muzeje. Da li je to tek prolazna anegdotska zanimljivost ili simptom dubljeg zaokreta u burnim, ali i produktivnim, odnosima nauke i Rimokatoličke crkve, samo će vreme pokazati.

 
Danas, 1-2.03.2008.

Peščanik.net, 01.03.2008.

Leave a Reply