Ministar prosvete je nasmejan i poletan: kragujevačka Ekonomska škola dobila je 25 računara i opremu za dva kabineta u vrednosti od 1,2 miliona dinara. To nije državni novac, već donacija Eurobanke u okviru projekta „Škola kao nacrtana za vas“. Projekat je (nemojte reći ministru, rastužiće se) pokrenut 2018, dok je obrazovanjem gazdovao Šarčević. Pre kragujevačke, opremljene su i srednje ekonomske škole u Šapcu, Subotici i Beogradu. Iz ministarstva su više puta isticali da je Eurobanka „pokazala ozbiljnu društvenu odgovornost“ i da će „svi koji ulažu u kvalitet obrazovanja u Srbiji biti dragi partneri i uvek podržani od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.“
U čemu se ogleda društvena odgovornost ove banke i za koga je to škola nacrtana? Uprava banke tvrdi da je njihova želja da „srednje ekonomske škole budu po meri učenika, da se u njima prijatno osećaju i da budu motivisani za rad“. Ideja je da se deca finansijski opismene i steknu znanja o bankarstvu.
Dobro, deca će dobiti tehničku opremu i važno znanje za snalaženje u modernom društvu u kome bankarski sektor ima značajnu ulogu, a sve to neće platiti žitelji Srbije. Bankarski lobi je jak i to vidimo na svakom koraku. Višemesečna borba advokata je samo jedan primer. Zato je važno da deca na vreme prepoznaju opasnosti i ne dozvole bankama da ih prevare i oteraju u dužničko ropstvo. I važno je da razumeju ulogu koju banke imaju u društveno-političkom životu i da se, ako je to potrebno, udruže kako bi se stvari dovele u red.
Čini se, dakle, da projekat „Škola kao nacrtana za vas“ radi savršen posao za naše društvo. Finansijska pismenost i znanje o funkcionisanju banaka važni su alati u borbi protiv bankarskih malverzacija. Da li je realno očekivati da deci te alate pruži niko drugi do sama banka? I to ne bilo koja već široko omražena banka, poznata po brojnim nedelima.
Eurobanka je početkom ovog veka postala većinski vlasnik Nacionalne štedionice. Ta se privatizacija ubrzo našla „na listi 24 sporne privatizacije koju je EU dostavila Vladi Republike Srbije“. Od samog osnivanja ova banka radi na štetu građana. Nakon donošenja Zakona o izvršenju i obezbeđenju 2011, Eurobanka se pojavljuje kao najčešći poverilac i po pravilu angažuje uvek istu izvršiteljku. Agresivno se bogati na nesreći prevarenih ljudi oduzimajući im često krov nad glavom. Paradigmatično je da nikada ne odlaže iseljenja, a kuće i stanove svojih žrtava prodaje na sumnjivim licitacijama po ceni nižoj od tržišne. Jedan od primera je kuća porodice Mejić iz Sremske Mitrovice, čija je kuća prodata za 16 iako je sudska procena iznosila 49 hiljada evra.
Aktivisti Združene akcije Krov nad glavom koji se bore protiv ovih izvršenja upozoravali su javnost na malverzacije Eurobanke. Na svom sajtu oni kažu: „Pretnje, pritisci, prevare, iznude, izmišljanje dugova i kamata – sve su to sredstva i metodi sa kojima se susreću korisnici Eurobanke koji su imali tu nesreću da se zaduže kod ove finansijske institucije.“
Godine 2016, zbog duga od 800 švajcarskih franaka samohranoj majci iz Novog Sada blokirana je cela plata, iako joj je banka u tom času dugovala 4.000 franaka. Godinu dana ranije, usred krize sa švajcarcima, banka je nezakonito povećala kamatu svojim klijentima. Udruženje korisnika bankarskih usluga Efektiva tada je Sektoru za kontrolu banaka Narodne banke Srbije uložilo prigovor i zatražilo da se Eurobanci oduzme licenca.
I nakon svega Eurobanka ulazi u naše škole da našu decu podučava funkcionisanju bankarskog sektora, dok je ministarstvo prosvete diže u nebesa veličajući njeno društveno odgovorno ponašanje. Kada se 12. marta 2018. na N1 pojavila vest o saradnji ministarstva i ove banke, prva rečenica je glasila: „Kako do kvalifikovanog kadra jedno je od ključnih pitanja budućeg ekonomskog rasta“. Krupni kapital u saradnji sa domaćim vlastima crta škole širom Srbije po sopstvenoj meri, novi ministar se osmehuje, a mi treba da se radujemo novim računarima i budućim naučnim otkrićima.
Autor je istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i student doktorskih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Peščanik.net, 30.09.2021.
