Brojanje glasova u Pensilvaniji, foto: Spencer Platt/Getty Images
Brojanje glasova u Pensilvaniji, foto: Spencer Platt/Getty Images

Sinoć je Trump pozvao pristalice da zaštite svoje glasove. Po njegovom shvatanju demokratija je sloboda da osoba sa najviše institucionalne moći radi šta god joj padne na pamet. Pored toga, za Trumpa je demokratija i kada pobedi onaj za koga je glasala jedna grupa, bez obzira na to što su u ukupnom zbiru glasovi te grupe u manjini, pod jednim uslovom – da su glasali za njega. Zaštititi glasove te grupe znači pregaziti institucije i volju većine i postaviti Trumpa ponovo za predsednika. Očekivalo se to. Istina je da je on sve najavio – izričito je rekao da neće priznati rezultate izbora ako on ne bude pobednik.

Gorka je ironija da je Trump na izborima od 3. novembra ove 2020. godine osvojio znatno više glasova nego kada je 2016. u trci za predsednika Sjedinjenih Država pobedio Hillary Clinton. Više od ironije, a nadajmo se da neće postati tragedija, jeste činjenica da je Joe Biden osvojio gotovo četiri miliona više glasova od Trumpa, odnosno najveći broj glasova u istoriji američkih izbora. Ako se glasovi izbroje do kraja, Biden će biti novi predsednik. Trump čini sve da do toga ne dođe, pozivajući pristalice da nasilno zaustave brojanje glasova ili, Trumpovim jezikom, da zaštite svoje glasove.

Trump je, međutim, nebitan. Sada se iščekuje reakcija njegove Republikanske stranke. Da li će se republikanci svrstati uz svog uskoro bivšeg predsednika i zajedno sa njim pasti u provaliju (nasilja)? Ili će Trumpu reći – sada je dosta. Recimo to jasno i jednostavno – nema Trumpa bez Republikanske stranke. Stranka je u sve četiri godine njegovog mandata čvrsto stajala uz njega i klimala glavom na sve njegove laži. Oko 69 miliona osvojenih glasova na ovim izborima za mnoge republikance i sada od Trumpa pravi izazov kome je teško odoleti, kao što je to činila i njegova pobeda iz 2016.

Pored Trumpove stranke, budno se prate i američko pravosuđe i tamošnji mediji. Dok se na stranku gleda sa zebnjom, u pravosuđe i medije se mnogo manje sumnja. Trump praktično jeste pozvao pristalice da pobedu na izborima pokupe sa ulice, ali je mimo toga njegov izborni tim već podneo više tužbi u vezi sa izborima. Dok se strepi od toga šta će biti na ulici, praktično niko ni ne pomišlja da sudovi neće doneti ispravne odluke, iako je upravo Trumpova administracija u poslednji čas imenovala sudiju da popuni broj članova vrhovnog suda i tako u tom sudu obezbedi republikansku većinu.

Dok se čekaju odluke sudova, mediji su već ubedljivo demonstrirali silu. Posle prve izgovorene laži, više medija prekinulo je prenos sinoćnjeg Trumpovog zapaljivog govora. To je logična posledica koherentne medijske strategije kako se nositi sa Trumpovim lažima oko izbora. Kao što se Trump spremao da ne prizna izbore, tako su se mediji pripremili da ga osujete u raspaljivanju građanskih sukoba. Kada Trump laže, vest nije ono što je rekao, vest je naprosto – da laže. Da bi se poslala ta vest, nije potrebno dati ceo govor, dovoljno je zabeležiti prvu laž i prekinuti prenos. Prekid je vest da predsednik laže.

Ali, to nije i jedina vest. Poruka je i da ipak ima neko jači od predsednika. A to je – javno mnjenje. Predsednik ne oblikuje javno mnjenje i ne savija ga prema svojim potrebama. Predsednik polaže račun pred javnim mnjenjem. I kada to radi – ne sme da laže. Naravno, na predsedniku je da pokuša (ako je takav karakter), ali na medijima je da odole. Od utorka do danas gledamo kako mediji u Sjedinjenim Državama odolevaju. Trumpu su ostale još društvene mreže, ali mu sada i one okreću leđa. Juče su odbile da postave neke od njegovih objava, pa je Trumpova priča o tobože pokradenim izborima morala da uđe u zvanično saopštenje iz Bele kuće kako bi je barem neko preneo.

Da li to u Sjedinjenim Državama sada gledamo demokratiju na delu? Teško je reći. Ali trenutno svakako imamo sliku kako bi trebalo da izgleda podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, sa medijima kao četvrtom granom i garantom da su stvari pod kontrolom. Dok se Trump i stranka koprcaju i otimaju da izađu izvan okvira, sudovi i mediji im stoje nasuprot i drže ih unutar institucionalnih granica. Borba (reklo bi se, titanska) traje i ogorčena je: najgore (otvoreni građanski sukob) još nije isključeno. Ali, gledano iz Srbije, iako se još ne zna ishod, važno je ponoviti – bore se. I sva je prilika da će Biden pobediti.

Peščanik.net, 06.11.2020.

TRAMPOZOIK

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić
Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).
Dejan Ilić

Latest posts by Dejan Ilić (see all)