Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Koliko znam, Jelenom Karleušom se uglavnom bave skupljači estradnih bizarnosti. Nije poznato čime se ona bavi, svi njeni oblici pojavnosti okončavaju se u nastojanju da telesna estetika ovlada prostorom, prizor koji je često ostavljao mučni trag na vreme i prostor.

Postajući stožer margine i ikona polusveta, Karleuša je sebe pronašla u tituli kraljice lošeg ukusa i u tome se kao diva oseća superiorno. Radikalski i naprednjački lovci na zvezde videli su u njoj magnet za publiku posebnog ukusa a ona u njima vrednosne rodoljubive uzore i primatne vođe u slavnu prošlost. I obostrana ljubav je mogla da plane.

Naravno da takve emocije nisu mogle da budu besplatne. J.K. je ustupila feudu sav svoj talenat sastavljen od jeftine no čudesne bižuterije, a oni njoj raskošne honorare za nastupe pred gomilom.

Nije bilo dovoljno da J.K. samo peva, ako je uopšte pevala. Autor ovog teksta se nije podvrgao pogodnostima slušanja dive, niti će. Svedočenja ljudi sa muzičkim ukusom, a kojima verujem pre svega zbog njihovog mazohizma, tvrde da tamo nema ničega. U stvari, moralo bi nešto da postoji ako već traje toliko dugo, ali oni nisu stigli da uoče.

Nije dotična osoba tema ovog teksta zbog muzičkog i svakog drugog kiča koji suvereno osvaja ovu gluvu zemlju. Možda je niko ne bi zapazio ni zbog onoga što govori. Ali, ona ne govori u svoje ime, ma koliko to ime tako beznačajno bilo veliko.

Vežbajući u senci Vladaoca i Ane, Karleuša je iz njihovih govora sabirala esenciju, duhovite obrte, lukave pripreme za udar i silovita poentiranja. Trudila se da izbegne njihove retorske mane: nervozu, ludačke grimase, mucanje, plačevnost, patetični trans i nesigurnost. Volela je da napiše ono što ima da kaže, ili da zamoli nekoga da joj sroči. Konačno, njeni radovi su dostigli rang turbošovinističkih uzora – Dragoslava Bokana, na primer – i sličnih primeraka. A to je iskaz frenetične mržnje koja vodi do obračuna na kraju predstave.

Za svoju metu diva je izabrala Mariniku Tepić: „A kad su u pitanju srpski nacionalni interesi, srpska budućnost, srpska politika, srpski narod, zašto Rumunka blokira ulaze u srpske sudove, zašto Rumunka blokira srpske mostove, zašto Rumunka pravi nerede na srpskim ulicama i po srpskim gradovima, zašto čupa mikrofone, poliva vodom, fizički nasrće na Srpkinju Anu Brnabić, zašto je Srbin Goran Vesić u pritvoru bez ikakvog pravnog osnova, samo zato što je to Rumunka zahtevala a ta ista Rumunka nije u srpskom zatvoru za kršenje srpskih zakona.“

U nastavku divljanja Karleuša preti da će sledeći put kad vidi da Marinika Tepić Čobanu napada policajca, a ona je ćerka policajca, takođe Karleuše pa joj to jako smeta, lično izaći na ulicu da je u tome spreči.

Nije jasno da li je ovo histerično pismo čiste mržnje lična emocija ili uloga namenjena dirigovanom olovnom projektilu.

Marinika Tepić tvrdi da je ovo drugo. Sav taj ustajali šovinizam koji zaudara na Šešelja izlazi iz Vučića, u njemu je čitav presovani smetlarnik toga. Nije fer da se moćni vladar krije iza Karleušine suknje ili šta već nosi – kaže Marinika, nego neka izađe lično i kaže to što je uvežbala umetnica vodeći se njegovim delom.

U čitavoj smesi koja je odnekud izašla iz Karleuše, pored sve mučnine koju izaziva pristup supstanci, ima i par zabavnih stvari. Možda najviše literarnog potencijala sadrži rečenica u kojoj se JK pita: zašto je Srbin Goran Vesić u pritvoru?

Nikada o tom fenomenu nisam razmišljao kao o bilo kome ili čemu, pa ni kao o Srbinu. Srbin Goran Vesić, u turbo izvedbi JK izgleda kao otkrovenje. Ko bi pomislio da je Goran Vesić bilo šta drugo osim toga što već jeste? Kako je uopšte moguće da Vesić bude u pritvoru, posebno ako je iznenada postalo poznato da je u opticaju mali Goran koji je veliki Srbin?

Kad se to saznalo, Goran Srbin je pušten iz pritvora, iako je pre toga štrajkovao glađu u inat prijatelju koji ga je zatvorio ali nije puštao stenice na njega. I mnogo je ranije zaslužio ime koje obeležava srpski svet: Aca Srbin.

Karleuša nas uči da Srbin, osobito ako je pri vlasti, nije materijal za pritvor, niko njemu ne može da sudi jer je Srbin. Marinika je Čobanu i nema pravo da govori, mesto joj je među stenicama. Zbog svojstava koja su je oblikovala, Karleuši je data moć da prebrojava, sudi, deli i mrzi po nalogu sa najvišeg mesta. Tamo sedi Srbin vitez, Solomon i Apolon, mustra za sve srpsko.

Kragujevac se opire dolasku Karleuše za doček Nove 2025. godine. Ne pristaju na kič, šund, neukus i jak zadah naprednjačke subkulture. Ali od njih najmanje zavisi hoće li ih u prvim satima Nove dočekati zavijanje nad gradom.

Nacionalni zanos nije moguće podići uz turbo folk. Za poslove dvorskih orgijanja postoji policajni arlekin Ivica Dačić: gore peva od Karleuše, tikvan koji je pogubio moral, čula i emocije zbog poniznosti i nešto vlasti.

Peščanik.net, 29.11.2024.


The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)