ljudi čekaju u redu ispred kovid ambulante
Foto: Predrag Trokicić

U petak 8. januara kasno uveče, na jednoj od društvenih mreža pokupila sam link na dokument pod nazivom „Operativni plan za imunizaciju protiv Covid-19 u Republici Srbiji“. Da je stvar autentična bilo je vidljivo iz adrese u linku: dokument se nalazi na domenu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Na Batutovom sajtu, u rubrici „aktuelno“, našla sam odgovarajuću stranicu („Ažurirano 06.01.2021. godine“) na kojoj se, pored operativnog plana, nalaze još dva dokumenta, reklo bi se, od vitalnog značaja za borbu protiv pandemije, u fazi kada su prve vakcine već na tržištu.1

Sudeći po pretrazi portala koji automatski povlači vesti sa internet izdanja većine medija na srpskom jeziku, do te večeri su i režimski i nerežimski mediji frazu „operativni plan“ poslednji put pomenuli pre skoro tri nedelje, kada su prepričavali šta im je prepričano da će pisati u operativnom planu i listi prioriteta za vakcinaciju.

Narednog dana, 9. januara, tačno u 11:51, vest da je Batut objavio plan za imunizaciju postavila je na svoj sajt agencija Tanjug, najpouzdaniji izvor režimskih vesti u pravom trenutku. Vest iste agencije prvo su prenele Večernje novosti, a onda redom i ostali.

Javnost je, dakle, saznala za postojanje zvaničnog plana imunizacije tri dana pošto je objavljen na Batutovom sajtu, a čitavih 16 dana pošto su na Institutu „Torlak“ prve vakcine primili premijerka, ministarka rada i vodeći epidemiolog.

Britanija je, recimo, listu prioriteta i plan masovne vakcinacije imala i dala na uvid najširoj javnosti nekoliko dana pre nego što je poduhvat počeo. Prvu vakcinu svečano je primila osoba koja odgovara prvoj tački sa spiska prioriteta (Margareta Kinan, 91) dok joj je, što tamo takođe ima simboličnu težinu, vakcinu dala imigrantkinja sa Filipina, glavna sestra na odeljenju za stare.

Za Srbiju je ipak značajno da operativni plan postoji i da su utvrđeni prioriteti imunizacije, pa makar i u hodu. Uostalom, svako društvo ima svoje probleme, pa i različite simbolične gestove kojima se ti problemi na posredan način imenuju. Kod nas su to, očigledno, nepoverenje u institucije i uverenje da za privilegovane predstavnike vlasti ne važe ista pravila i tretmani kao za ostale građane.

U nedelju 10. januara, u želji da demantuje „mnogo dezinformacija i lažnih vesti“ koje je proteklih dana videla na temu vakcinacije, predsednica vlade se obratila medijima. Na snimku se jasno čuje tvrdnja da „u ovom trenutku mi imamo vakcine za četiri miliona ljudi“, ali su mediji u tekstualnim izveštajima upodobili premijerkin iskaz pretpostavljenoj realnosti, precizirajući da umesto vakcina, u ovom trenutku mi zapravo imamo „dogovore“ sa proizvođačima. O tome da li su dogovori isto što i ugovori i u kojim intervalima će osam miliona doza stići u Srbiju (po dve za svakog), još uvek nema pouzdanog traga.

Premijerka je nesumnjivo izjavila: „Svi koji budu želeli da se vakcinišu, imaćemo vakcinu za njih. […] Ako bude bilo potrebno, imaćemo još i dodatne količine vakcina.“ Pošto je pomenula desetine i stotine hiljada, premijerka je zaključila: „I sve tako do maja, juna, i nadam se da ćemo moći da završimo vakcinaciju. Ako to uspemo, bićemo jedna od prvih zemalja koja će to završiti u Evropi“, rekla je Brnabić, prenosi Tanjug.

Operativni plan, međutim, ne pominje rokove koje je Srbija sebi zacrtala ne bi li to završila među prvima. Definisan je, doduše, opšti cilj: „Suzbijanje epidemije […] vakcinacijom najmanje 20% populacije Srbije tokom 2020–2021. godine“. Nema vremenskih odrednica, niti rokovima uslovljenih aktivnosti.

Za razliku od medijskih nastupa predstavnika vlasti, Batutov dokument značajno je pribraniji: „Planom Vlade Republike Srbije je naloženo da se pored izrade planova za vakcinaciju sa obuhvatom od 20% ukupne populacije, istovremeno pripremaju i planovi za obuhvat do maksimalno 50% ukupne populacije Srbije u slučaju dostupnosti veće količine vakcina.“ [naglasila autorka]

Sledi pregledna tabela. Faza 1 koja podrazumeva „dostupnost vakcine za 1-10% populacije“ podeljena je na dve grupe. U grupi 1a nalaze se zaposleni u zdravstvenim ustanovama sa najvišim rizikom od nastajanja ili prenošenja infekcije, kao i zaposleni u domovima za stara lica i drugim ustanovama socijalne zaštite. Par stranica kasnije naći će se i detaljnije objašnjenje ove grupe u kojoj, prema operativnom planu, treba da bude 85.400 osoba obuhvaćenih vakcinacijom, od ukupno 138.464.

Šta će biti sa preostalih 53.064 osoba iz grupe sa najvišim rizikom i po kojim kriterijumima će oni biti izostavljeni iz programa vakcinacije, nije objašnjeno. Pominju se spiskovi koji će se nekako praviti, po planovima distribucije koji će biti izrađeni, a uz pomoć lokalnih koordinatora za koje će biti organizovana „edukacija u vidu vebinara“.

U grupi 1b nalaze se „starije uzrasne grupe stanovništva“. Njih, prema tumačenju, čine redom: osobe starije od 65 godina koje stalno borave u domovima za stara lica i drugim ustanovama socijalne zaštite; osobe starije od 75 godina u opštoj populaciji; osobe u starosnoj grupi 65-74 godine u opštoj populaciji sa višestrukim faktorima rizika; korisnici ustanova socijalne zaštite (osim domova za stara lica) u kojima je otežano ili nemoguće sprovođenje nefarmakoloških mera prevencije i suzbijanja. Iz ove grupe treba da bude vakcinisano 635.200 osoba (od ukupno 844.199).

Operativnim planom je tako predviđeno da čak 208.999 starijih ljudi iz nekog razloga neće biti vakcinisano, bar ne u zasad planiranim fazama.

Fazom 2, kada je vakcina dostupna za 11-20% populacije, obuhvataju se stariji od 65 van kategorija definisanih prvom fazom, zatim osobe sa komorbiditetima koje ne spadaju u starije uzrasne grupe stanovništva, kao i zaposleni u određenim ustanovama od značaja za funkcionisanje društva. Ova poslednja grupa, u sedam kategorija, između ostalih obuhvata policiju i pravosuđe, zaposlene na raznim nivoima državne uprave, zaposlene u srednjim školama, fakultetima i vrtićima.

I ovde svaka grupa ima predviđen procenat obuhvata, od 80% osoba sa postojećim bolestima, do 10% zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi koji su izloženi većem riziku zaraze. Uputstva za buduće spiskove ni ovde nema.

U trećoj fazi – ako bude vakcina „za obuhvat do maksimalno 50%“ stanovnika Srbije – naći će se zaposleni u osnovnim školama, ostalo „esencijalno osoblje“ (snabdevanje hranom, gorivom i sl., banke, osiguranje, rudnici, fabrike…), a na kraju i migranti, stanovnici „nehigijenskih naselja“, beskućnici i robijaši stariji od 50 godina. Okrugli brojevi sugerišu da je ova faza zasad planirana odoka: ne zvuči uverljivo da beskućnika, ljudi iz nehigijenskih naselja i starijih zatvorenika ima ravno po 10.000. Planiran obuhvat je 75% u svakoj grupi.

Administrativna svedenost operativnog plana u drastičnom je kontrastu medijskoj pompi u kojoj protiče početak vakcinacije u Srbiji. Tokom nedelja od prvih javnih vakcinacija do saznanja da imamo i plan prioriteta, predstavnici vlasti redom su nas svojim primerom ohrabrivali da se vakcinišemo, dok su se u ovu nezvaničnu promociju uključili i pojedini direktori i načelnici bolnica, pa i poneki član vladinih kabineta i tela. U međuvremenu je pored Pfizer-BioNTech vakcine u ponudu uključena Sputnik V, vakcina ruskog nacionalnog centra za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamaleya – koju su primili predsednik parlamenta Srbije, ministar unutrašnjih poslova (koji je, navodno, letos preležao koronu) i državni sekretar u ministarstvu zdravlja.

Isti državni sekretar nas je u subotu obavestio da su oni „počeli sa institucijama koje nisu u kovid sistemu“, kao i da je do sada vakcinisano 1.300 zdravstvenih radnika. U nedelju smo saznali da je do sada „vakcinisano 9.300 građana“, kao i da će od ponedeljka građani moći „da iskažu želju da se vakcinišu“ preko portala eUprava, a od četvrtka i telefonom.

Rusku vakcinu izgleda čeka i čačansko zdravstvo, gde se do petka za vakcinaciju prijavilo samo 10% od oko hiljadu zaposlenih. Mada je nejasno da li je prilikom izjašnjavanja medicinsko osoblje moglo da bira proizvođača, pojedini čačanski lekari smatraju „da mi kao narod imamo malo drugačije emotivne veze prema svemu što dolazi sa istoka, iz Rusije“, pa da će i odziv biti veći kad iz Moskve stignu veće količine doza.

Pored vakcina sa evropskog zapada i istoka, predstavnici vlasti su upravo počeli da pominju i vakcinu kineske nacionalne farmaceutske grupe Sinopharm za koju nam je Kina navodno izdala izvoznu dozvolu, ali o dozvoli domaće agencije za lekove zasad nema reči.

Iz perspektive procedura i regulativa na koje se još uvek bar deklarativno ugledamo, vakcinu kompanija Pfizer i Biontech, kao i vakcinu kompanije Moderna, do sada su za vanrednu upotrebu odobrili Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, SAD i EU. Vakcina koju su razvili AstraZeneca i univerzitet Oksford zasad ima odobrenje regulatora samo u UK i Indiji.

Rusija i Kina su preduzele neuobičajen korak kada su odobrile distribuciju vakcina svojih kompanija pre završetka kliničkih testova, a u slučaju ruske Gamaleya i kineske CanSino čak i pre nego što je ispitivanje počelo. Podatke o rezultatima testova dve zemlje nerado i nepotpuno objavljuju, tvrdi se u zapadnim medijima. Vakcina kineske kompanije Sinovac Biotech testirana je u Brazilu, gde je pokazala 78% efikasnosti. Sputnik V zasad ima vanrednu dozvolu za upotrebu u Argentini.

Prema podacima Blumbergove namenske stranice za praćenje podataka o vakcinaciji, Srbija je ugovorila nabavku za 33,7% svog stanovništva ili 2.348.000 ljudi. Prema objašnjenju na sajtu, do sada je ugovorima širom sveta rezervisano 8,35 milijardi doza različitih vakcina prema podacima koji su javno dostupni (kompanija koja proizvodi, koliko doza i zemlja kojoj su namenjene). Bez sumnje, navodi se, milijarde vakcina će biti proizvedeno i mimo javno dostupnih ugovora.

Za procenu idealnog obuhvata vakcinom protiv kovida-19 još uvek nema dovoljno podataka. Vakcinacija je tek počela i Svetska zdravstvena organizacija može samo da savetuje da se vakcinacijom obuhvati što veći procenat stanovnika. Epidemiolozi uglavnom smatraju da je za kolektivni imunitet najbezbednije računati na vakcinu; puštanje virusa da svojim tokom prođe kroz zajednicu, nosi previše rizika za život i zdravlje većine ljudi, dok teško opterećuje zdravstvene sisteme. Pored toga, prirodni tok virusa suviše je spor: krajem septembra objavljena je studija istraživača sa Stanforda po kojoj je, posle prvog talasa pandemije, antitela na virus imalo manje od 10% stanovnika SAD.

Šum koji u javnom prostoru Srbije stvaraju predstavnici vlasti sa borbeno-takmičarskim ambicijama, uz eminentne doktore i njihove teorije zavere o vakcinama i virusima, rutinski je potisnuo operativni plan za imunizaciju u drugi plan. Ostaje nada da bezvoljnost i malodušnost nadležnih za javno zdravlje neće zaraziti medicinske sestre i lekarke sa prve linije fronta – a ni nas, obične građane. Proverite u kojoj ste kategoriji i upišite se na spisak za vakcinaciju.

I neka neko javi Batutu da se iz jedne bočice Pfizer-BioNTech vakcine sad može izvući šest doza.

Peščanik.net, 11.01.2021.

KORONA

________________

  1. To su „Stručnо-mеtоdоlоškо uputstvо zа sprоvоđеnjе vаnrеdnе prеpоručеnе imunizаciје prоtiv Covid-19 u Rеpublici Srbiјi vаkcinоm Pfizer-Biontech Covid-19 Vaccine“, „Operativni plan za imunizaciju protiv Covid-19 u Republici Srbiji“ i „Vоdič zа zdrаvstvеnе rаdnikе zа primеnu vаkcinе Pfizer-Biontech Covid-19 Vaccine“.