Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Neko mora da plati za izborne krađe u Srbiji iz decembra 2023. i juna 2024. Mislim, ne da plati nama jer nas je pokrao, nego da plati negde napolju, da tamo zažmure na oba oka na te krađe. Šta god mi mislili o zapadu – a ne verujem da među nama, na bilo kojoj strani da smo, neko još veruje da na zapadu i dalje ima nekih vrednosti, makar u tragovima – tamo je privid i dalje važan. Važan u toj meri, da su i konzervativci u Britaniji i krajnja desnica u Francuskoj potučeni na izborima. Britanski konzervativci do nogu.

(E sad, ovdašnji zagovornici većinskih izbornih sistema, da l dvokružnih ili jednokružnih, svejedno, mogli su sada jasno da vide kako takvi izbori bitno krive volju birača, pogotovo u Francuskoj, ali i u Britaniji, naravno. Samo, nećemo sad o tome.)

Hoću da kažem, zapadne demokratije najverovatnije stoje još samo na prividu, ali je taj privid tako važan da ima realne političke posledice. Zbog njega se gube ili dobijaju izbori. Na kraju, zbog tog privida se tamo (još) ne krade na izborima. Naravno, i ovde je privid važan, ali dok tamo on osujećuje krađu, ovde je pokriće za nju. I tu je taj rascep (između domaćeg istoka i tamošnjeg zapada) zbog koga se mora platiti zapadu da žmuri na ovdašnje izborne krađe i tako sačuva svoj privid. A plaća se litijumom.

Da su stvari s litijumom postale krajnje ozbiljne pokazuju i hapšenja od nedelje. Ljudi su zatvorili prugu Loznica – Zvornik na 2 sata. Tako su odlučili da protestuju protiv namere, kako se spekuliše, Ustavnog suda da otkloniti sve pravne prepreke za kopanje litijuma u lozničkom kraju. A onda je (ipak pomalo neočekivano) došla policija da ih hapsi. I sad hoće da ih izvede na sud. Pazite, zatvorite prugu na 2 sata. Kao da je bitno. Kao, u Srbiji vozovi idu tačno po voznom redu, pa je 2 sata zastoja nepodnošljivo i nedopustivo.

Mogli su mirno da ih ostave tih 2 sata. Mogli su da ih sklone s pruge, da je to zaista bilo važno – osloboditi prugu. Sama ideja da se pruga zatvori pokazuje zapravo nemoć demonstranata. Kao, izvršićete pritisak na režim ako nešto zaustavite. Kao, Srbija ne sme da stane. Samo što – Srbija stoji. Ona je cela blokirana. I malo ko se zbog toga uzbuđuje. Jedna blokada više ili manje, ne menja na stvari, jer je režim uspešno i za dugo blokirao čitavu Srbiju. Ali, režim, krajne neprikladno i bez smisla – reaguje.

Neki ljudi – dvojica njih – uhapšeni su, dok se protiv ostalih demonstranata podnose krivične prijave. Gle, u Srbiji postao važan vozni red. U pravu je jedan od uhapšenih, precizno je sažeo sve što se dogodilo, ne može biti stvar u voznom redu: država je objavila rat (za litijum, a protiv svojih žitelja). I kao u ratu, sada se hoće skloniti vođe. Skloniti i uplašiti. Čak i za ovu državu, to je malo više od onoga na šta je ona inače spremna, a to nije malo. Što nam govori, da ponovimo, o ozbiljnosti situacije, to jest o visini računa koji treba platiti za žmurenje.

Dakle, neko mora da plati za izborne krađe. Režim bi da plati litijumom, to je izgleda dogovor. Ali, to je pogrešna formulacija. Jer ako je isplata u litijumu, onda ne plaća režim nego baš žitelji Srbije. Plaćaju svojom zemljom, svojim zdravljem i svojom budućnošću. Sve to treba da izgube zato što je neko rešio da krade, da se po svaku cenu zadrži na vlasti. Dakle, to stoji s jedne strane, za krađu režima zapadu treba da plate žitelji Srbije najvišu moguću cenu.

Šta imamo s druge strane? Sasvim jednostavno – imamo režim koji treba da plati za to što je krao (izbore). Što više nema veze s litijumom; a ni sa zapadom, kad smo već kod toga. Za krađu, ovaj režim račun mora da položi pre svega pred žiteljima Srbije. Ako se to tako postavi, a ne vidim kako bi moglo drugačije, onda se na kraju za sve pitaju žitelji Srbije. Izbor koji treba da naprave krajnje je jednostavan, i svodi se na pitanje – ko će da plati ceh (za krađu): režim ili žitelji Srbije? Režim bi platio silaskom s vlasti. Žitelji Srbije svojim životima. To je taj izbor. Birajte.

Peščanik.net, 09.07.2024.

EKOLOGIJA

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)