Prihvatajući sve navode iz prvostepene, nepravosnažne presude, general Dragoljub Ojdanić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, povukao je u ponedeljak žalbu na presudu kojom je proglašen krivim za deportaciju i prisilno premeštanje kao zločin protiv čovečnosti i osuđen na 15 godina zatvora, saopšteno je u Haškom tribunalu. Žalbu je povuklo i Tužilaštvo, a očekuje se da Ojdanić bude oslobođen kada, u avgustu ove godine, odsluži dve trećine kazne, budući da je i Tužilaštvo odustalo od žalbe na kaznu Ojdaniću.
“U potpunosti prihvatam nalaze iz presude. Sve što mi preostaje je da odlsužim svoju kaznu. Uskoro ću napuniti 72 godine i zdravlje mi se tokom boravka u pritvoru pogoršalo”, naveo je Ojdanić. On je izrazio “iskreno žaljenje svima koji su patili zbog ishoda ponašanja za koje je osuđen”. Sudija Ijan Bonomi je istakao u obrazloženju prvostepene presude, donete februara 2009. da je Dragoljub Ojdanić “znao da se događaju zločini, ali da je nastavio da komanduje vojnim operacijama”.
Sudsko veće Haškog tribunala, kojim je predsedavao sudija Bonomi, ustanovilo je da su “snage Srbije i SRJ 1999. godine proterivale hiljade Albanaca sa Kosova raširenom i organizovanom kampanjom terora, uključujući i masovna ubistva”. U presudi, kojom je bivši predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen krivice, a generali Vojske i policije kažnjeni višegodišnjim zatvorom, konstatuje se da su snage VJ i MUP počinile deportacije, prisilno premeštanje, ubistva i progon kosovskih Albanaca. U presudi je konstatovano da masovno raseljavanje Albanaca sa Kosova nije bilo uzrokovano NATO bombardovanjem niti sukobom VJ i MUP-a Srbije sa OVK, što je tvrdila odbrana optuženih. Veće je saopštilo da je dokazano da su VJ i MUP Srbije u 13 opština širom Kosova, nakon početka intervencije 24. marta 1999, napadale naselja sa albanskim stanovništvom, maltretirale, pljačkale i ubijale civile, naređujući im da idu u Albaniju ili Crnu Goru.
Neki od toponima masovnih ubistava stotina Albanaca, uključujući žene i decu, su Đakovica, Celine, Bela Crkva, Mala Kruša, Suva Reka. Tela nekih žrtava, kako je rekao sudija Bonomi, kasnije su pronađena u masovnoj grobnici u Batajnici kod Beograda.
U prvom procesu za zločine nad kosovskim Albancima Veće sudije Bonomija izreklo je zatvorske kazne Nikoli Šainoviću, potpredsedniku Savezne vlade (22 godine zatvora), Dragoljubu Ojdaniću (15), Nebojši Pavkoviću, komandantu Treće armije VJ (22), Vladimiru Lazareviću, komandantu Prištinskog korpusa (15) i Sretenu Lukiću, generalu MUP Srbije (22).
Ukupan broj proteranih Albanaca sa Kosova iznosio je 715.158 osoba. Prema Bonomijevim rečima, uzrok iseljavanja albanskog stanovništva bile su akcije vojske i policije.
Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo, rekla je da je bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, “definitivno priznao ličnu odgovornost za zločine koji su se dogodili na Kosovu”. “Bez obzira na stvari koje se mogu tumačiti kao razlozi koji su ga naveli da povuče žalbu i omogući sebi da dobije pravo na privremeno oslobađanje nakon dve trećine kazne, on je definitivno priznao ličnu odgovornost za zločine na Kosovu i za svoje učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, koje je imalo za cilj proterivanje albanskog stanovništva, putem raznih metoda, uključujući ubistva, spaljivanje sela i uništavanje imovine”, rekla je Nataša Kandić.
Prema njenoj proceni, Ojdanićevo priznanje krivice je “prvi veliki iskorak” u suočavanju sa zločinima nad Albancima tokom sukoba na Kosovu 1999.
“Iako će mnogi reći da njegovo izvinjenje nije iskreno, da je motivisano pragmatičnim razlozima, ono vredi. On je general vojske čiji su pripadnici počinili velike zločine, ali naravno ništa nisu činili na svoju ruku”, istakla je.
“Prvi put se događa da jedan general kaže da je kriv. To nije uradio (policijski general) Vlastimir Đorđević, njegovo delimično priznanje zapravo nije priznanje. On (Đorđević) je i u tom delimičnom priznanju jako štitio interese države Srbije, zapravo da ne otkrije put prenosa tela sa Kosova, niti je otkrio glavne naredbodavce”, naglasila je Nataša Kandić.
Kandićeva je istakla da je Ojdanić priznao da su Albanci deportovani, da je bilo ubistava i tajnih masovnih grobnica. “Sve to general Ojdanić priznaje”, rekla je Nataša Kandić.
Ojdanićevo priznanje, zapravo odluka da prestane da se iz zatvora stara o sudbini države, Predsednik Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić ocenio je kao “ličnu odluku”, ne skrivajući karakterističnu blagu paranoju koja se u državnom vrhu primeti uvek kada se otkriju ili priznaju državni zločini, a na Kosovu je bilo malo drugačijih.
“Za Srbiju nema praktičnih posledica te odluke, to jeste njegov lični čin. General Ojdanić se pozvao na svoje godine i svoje zdravstveno stanje”, rekao je Ljajić.
On je dodao da je iste razloge navelo i tužilaštvo Tribunala u svom odustajanju od žalbe na presudu. Takođe, podsetio je da će Ojdanić u avgustu odslužiti dve trećine kazne i da će tako ispuniti uslove da podnese zahtev da bude pušten na slobodu.
“Činjenica da će on (Ojdanić) nakon što izdrži dve trećine kazne u avgustu verovatno podneti zahtev da bude pušten na slobodu i nema nikakvog ralzoga da se ne izađe u susret tom zahtevu, jer ispunjava sve uslove”, rekao je Ljajić.
Istakao je, takođe, i da ne veruje da će Ojdanićevo odustajanje od žalbe uticati na položaj preostale četvorice iz prve kosovske presude, koji su se žalili na presude. Suština njegove izjave je, naravno, u nadi da će, eto, država biti bar malo manje kriva za zverstva sa državnim potpisom. Računi dolaze na naplatu.
Nataša Kandić pretpostavlja da će presuda Ojdaniću, kasnije, imati odjeka u Srbiji, iako dosadašnje nisu. Zasad je jedina korist to što se na državnim medijima ponavlja da je “Ojdanić priznao zločine nad Albancima”. Nije ni to malo u Srbiji danas.
E-novine, 29.01.2013.
Peščanik.net, 30.01.2013.
