Organizacije koje zastupaju i šire nacizam, rasizam, šovinizam umožavaju se u Srbiji i postaju sve agresivnije. Neprijavljeni skupovi na kojima se širi mržnja i netrpeljivost održavaju se svakodnevno, policija ih ne zabranjuje, dok istovremeno odbija da odobri skupove, ili pak prekršajno proganja organizatore onih koji promovišu drugačije vrednosti, kao što je proslava Osmog marta, međunarodnog Dana žena, diskriminišući tako jedne organizacije u odnosu na druge. Web sajtovi čiji sadržaji predstavljaju krivična dela (“Krv i čast”, „Stormfront“, „Nacionalni stroj“, „1389“, „Naši“, itd.) se tolerišu.
Aktivnost ovih organizacija naizgled je uperena protiv nevladinih organizacija koje promovišu i štite ljudska prava. Na pervertiran način, kukasti krst koji je simbol nacizma, nacističke i rasističke organizacije nastoje da pripišu braniocima ljudskih prava.
Država, naročito njeni najviši organi moraju da shvate da je delatnost ovih organizacija uperena zapravo protiv nje i država mora da se brani. Za tu odbranu sama država je propisala pravne instrumente i mora ih primeniti.
Krivični zakonik Republike Srbije „Službeni glasnik RS“ br. 85/2005 i 88/2005, u čl. 317, propisuje sledeće:
Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti
Član 317
(1) Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prinudom, zlostavljanjem, ugrožavanjem sigurnosti, izlaganjem poruzi nacionalnih, etničkih ili verskih simbola, oštećenjem tuđih stvari, skrnavljenjem spomenika, spomen-obeležja ili grobova, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana vrši zloupotrebom položaja ili ovlašćenja ili ako je usled tih dela došlo do nereda, nasilja ili drugih teških posledica za zajednički život naroda, nacionalnih manjina ili etničkih grupa koje žive u Srbiji, kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 2. zatvorom od dve do deset godina.
Zakon o društvenim organizacijama i udruženjima građana („Službeni glasnik RE“ br. 52/93, 69/93, 48/99 i 101/2005), u čl. 29. zabranjuje državi da registruje udruženja, odnosno nalaže joj da zabrani rad udruženja koja, između ostalog krše ustavom zajemčena ljudska prava, šire rasnu, nacionalnu i versku mržnju i netrpeljivost ili primoravaju građane na izjašnjavanje o pripadnosti nacionalnoj ili etničkoj grupi.
Godine 2003. usvojen je Dodatni protokol uz Konvenciju o sajber kriminalu Saveta Evrope, uključujuči i radnje rasističkog i ksenofobičnog karaktera učinjene preko kompjuterskih sistema (Additional Protocol to the Convention on cybercrime, concerning the criminalisation of acts of a racist and xenophobic nature committed through computer systems). Ključne odredbe sadržane su u članovima 2 i 3 Dodatnog protokola. U čl. 2 st. 1 definisan je pojam rasističkog i ksenofobičnog materijala: to je bilo koji pisani materijal ili slika ili bilo kakvo drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zastupaju, promovišu ili podstiču mržnju, diskriminaciju ili nasilje protiv pojedinaca ili grupa, zasnovano na rasi ili nacionalnom ili etničkom poreklu, kao i verskom opredeljenju. U čl. 3 se propisuju obaveze država ugovornica radi sprečavanja i kažnjavanja ovog vida sajber kriminala. Srbija je članica Saveta Evrope.
Ako se odista sadašnja administracija zalaže za pravnu državu, za Ustav, na koji su se svi visoki državni funkcioneri svojom čašću zakleli, ako ozbiljno misli da razvija i štiti demokratiju, njeni nadležni organi bi morali primeniti važeće pravo Srbije i ratifikovati međunarodna dokumenta namenjena održavanju, zaštiti i primovisanju demokratije, pravne države i ljudskih prava. U ovom vremenu, međutim, država se ponaša kao da nema dovoljno energije da odbrani i zaštiti samu sebe, kao da i nije svesna toga da je napadnuta.
Građani Srbije moraju odlučno zahtevati od nadležnih organa, a na prvom mestu od narodnih poslanika, tužilaštava, sudova, policije i Predsednika Republike da, u okviru svojih nadležnosti:
otpočnu krivični progon pojedinaca koji izazivaju i šire rasnu, nacionalnu i versku mržnju i netrpeljivost;
da zabrane javne skupove čiji je cilj promovisanje i širenje rasne, nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti, kao i povreda ljudskih prava neistomišljenika;
hitno donesu zakone i druge propise o zabrani diskriminacije;
ratifikuju Konvenciju Saveta Evrope i Dodatni protokol uz Konvenciju o sajber kriminalu.
Država nije privatna stvar onih koji u ovom vremenu zauzimaju čelne pozicije u njoj. Država mora da se brani, čak i onda kada njeni funkcioneri nemaju dovoljno energije za to. Odbrana države ne sme biti u privatnim rukama. A ova država je dopustila da znažan napad na nju potekne od privatnih pojedinaca i neinstitucionalizovanih grupa, ne preduzimajući gotovo ništa.
Pravna sredstva odbrane su važna i nužna. Ali nisu dovoljna. Nacističko, rasističko i šovinističko verbalno nasilje, koje svakodnevno prerasta u pretnju fizičkom silom, ova država mora da zaustavi pravnim, političkim i drugim demokratskim sredstvima.
Da li predsednica Skupštine, skupštinski poslanici, predsednik Republike, predsednik Vlade, predsednica Vrhovnog suda još uvek smatraju da ne treba jasno i javno da pozovu na hitan prestanak širenja mržnje u Srbiji?
Ako država ne preduzme ono što mora, preduzeće u nekom trenutku građani. A to tada prestaje da bude institucionalna demokratija.
Saradnici i slušaoci Peščanika:
1. Svetlana Lukić
2. Svetlana Vuković
3. Vesna Rakić – Vodinelić
4. Vesna Pešić
5. Mirjana Miočinović
6. Latinka Perović
7. Mirko Đorđević
8. Srđa Popović
9. Petar Luković
10. Predrag Koraksić Corax
11. Biljana Srbljanović
12. Biljana Kovačević – Vučo
13. Biljana Stojković
14. Olivera Milosavljević
15. Nadežda Milenković
16. Borka Pavićević
17. Sonja Biserko
18. Miljenko Dereta
19. Teofil Pančić
20. Ivan Čolović
21. Miša Brkić
22. Milutin Petrović
23. Nikola Samardžić
24. Žarko Korać
25. Vojin Dimitrijević
26. Miroslav Prokopijević
27. Pavle Rak
28. Laslo Vegel
29. Vera Marković
30. Ivan Kuzminović
31. Milan Vukomanović
32. Miloš Ćirić
33. Lana Budimlić
34. Tamara Kaliterna
35. Vlada Milovanović – Biro
36. Jasna Bogojević
37. Vladimir Todorić
38. Dimitrije Boarov
39. Dušan Bogdanović
40. Vladimir Gligorov
41. Ivan Torov
42. Dubravka Stojanović
43. Svetlana Slapšak
44. Predrag Ž. Vajagić
45. Ljubomir Živkov
46. Željko Bodrožić
47. Nenad Prokić
48. Dušan Jevtović
49. Ivica Pavlović
50. Olivera Petronić
51. Nenad Mandić
52. Snežana Filipović
53. Bojana Bulatović
54. Velimir Ćurgus Kazimir
Peščanik.net, 02.10.2008.
