Pomenulo se – u eventualnoj istrazi o političkoj pozadini ubistva Z. Đinđića – da bi i prvak DSS doktor Koštunica mogao biti saslušan u sudu i podigla se buka oko toga. Svako može biti pozvan jer kada se i predsednik Nikson – u poznatoj aferi – morao naći u čekaonici kod sudije Tompsona, a pojavio se nedavno i predsednik B. Tadić i sve je prošlo kako treba. Ne, doktor K. neće i neće i zove u pomoć vascelu Srbiju. On je usplahirenim glasom pozvao “nacionalnu, samosvesnu i slobodnu Srbiju” da stane uz njega, a posebno je apostrofirao “nacionalno odgovornu inteligenciju” da to učini. I ona se oglasila i stižu potpisi uglednika sa zvučnim titulama, a to su biblijski likovi na koje smo navikli i to godinama. Je li to strah kod doktora K. time se nećemo baviti, ali svako ima pravo da se oglasi i da stavi svoj potpis ispod apela za odbranu prvaka DSS – no, to nije najvažnije, jer u Srbiji strah od Evrope ima svoju istoriju: ništa se strašno neće dogoditi ako bi Srbija pristupila EU. Nikom se ne bi ništa loše dogodilo pa ni potpisnicima ovog Zova ili apela. Ali strah je to što je – i u tom stanju su velike oči svima nama. Neće nam Evropa uzeti ni ime ni jezik ni veru ni Crkvu, ni pismo naše, a to su neosporne odlike identiteta svakog naroda u toj istoj Evropi. To je jedna poruka i samog sv. Save  ako ga čitamo kako valja, a ne u ključu nekakvog “svetosavlja” koje vremenom postaje politička moda – ne jednom je to bilo.

Kada se Zovu ovom antievropskom svojim potpisom pridružio visokopreosvećeni mitropolit Amfilohije – inače državljanin Crne Gore – sve je postalo neobično. Ili uobičajeno, kako ko hoće.

Onome pak koji Crkvu hrišćansku uzima ozbiljno ovo smeta i to veoma. Od Edikta cara Konstantina – i matere mu Jelene – crkva stoji uz državu i to stručnjaci zovu “konstatinovski zagrljaj” između Crkve i države. U ovom zapisu se ni time mnogo baviti nećemo. Ali neke napomene su ipak nužne. Za Crkvu je najbolje da gradi odnose sa državom na obostranu korist. Ako je kurs sadašnje državne politike okretanje Evropi – a taj kurs je pozdravio patrijarh Irinej lično – nelogično je da ugledni prvak SPC leči nečiji strah od Evrope, u ovom slučaju strah doktora K, koji je samo jedan od opozicionih prvaka. Nikada to u Crkvi i nije bilo pametno ali – tu smo gde smo i kako smo. Crkva nema razloga da se boji EU jer i sama je – mislimo na SPC – potpisala poznati dokument iz Šambezija koji je evropski iskorak važan i za naše pravoslavlje u celini. No, politika je mnogima sudbina i to zla sudbina, a najgore je što je takva politika i sudbina mnogih crkvenih velidostojnika. Reklo bi se da su mnogo brzo zaboravili sve ono oko Artemija i njegovog paničnog straha od “bezbožne Evrope”. On je sišao u nekakve “katakombe beogradske”, ali Srbiji nisu potrebne katakombe već Evropa i njena civilizacija.

No, možda su i ovi naši zapisi iz palanke malo kome potrebni u ovoj zbunjenoj i umornoj Srbiji. Ako je doktor K. izgubio nadu i podao se strahu za svoju kožu, tu nadu nismo izgubili svi mi.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 20.03.2011.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)