Ako se pogleda na razloge za organizovanje novijih štrajkova i blokada u Srbiji, oni su na prvi pogled vrlo raznorodni: niske otkupne cene, problemi sa privatizacijom, kašnjenje subvencija, niske ili nikakve plate, restruktuiranje, otpuštanje. U osnovi je iza svih tih zahteva dubok nesporazum oko toga ko šta radi u tržišnoj privredi. Zaposleni čije su firme izgubile tržište usled čega njima preti gubitak posla od Vlade traže ono što ne mogu da dobiju na tržištu, proizvođači i firme traže više cene od tržišnih.
Problem sa onima koji od vlade traže ono što nisu mogli da dobiju na tržištu je u tome što oni ne razlikuju socijalizam, u kome se još uvek nalazimo, od kapitalizma, ka kome bi trebalo da idemo, ako želimo napredak. Još veći problem je što to ne razlikuje ni Vlada.
Problem Vlade se vidi po tome što ona smatra da su zahtevi štrajkača opravdani, samo što nema sredstava da im izađe u susret. Vladajuće stranke su imale izuzetno demagošku, populističku kampanju (dostojnu radikala), takvu politiku i vode, ali za takvu politiku nema sredstava za sve zahteve. Inače bi Vlada dala novac, bez obzira što to znači produbljivanje socijalizma.
Kako će onda Vlada dalje reagovati i šta će se dešavati? Verovatno će biti upotrebljena kombinacija mera. Neki štrajkači će dobiti novac, pa će porasti inflacija. Neki će biti zaštićeni tako što će se otežati uvoz. Privatizacije će se preispitivati, restruktuiranja odlagati, a neki će biti rasterani ili prepušteni sami sebi. U svim sem poslednjeg slučaja to su potezi koji znače više socijalizma i države, a manje kapitalizma i tržišta. Dakle, Vlada će voditi politiku koja će izlaziti u susret raznim interesnim grupama. Ona će time usporiti osipanje glasova podrške, mada je to daleko odmaklo, ali ceh uvek neko mora da plati. Taj ceh će platiti ostatak građana i firmi, tj. ogromna većina u Srbiji. Kako? Višom inflacijom, slabijim izborom roba, odlaganjem privatizacije (i ulaganja), nižim rastom (stagnacija), itd. Drugim rečima, plaćaće cela zemlja, pošto će umesto ka reformama ići dublje u prošlost.
Blic, 01.08.2004.
Peščanik.net, 01.08.2004.
