Nema kraja vestima o D. Ćosiću ali poslednje vesti su uistinu zabrinjavajuće. Pisac je „zbog srčanih tegoba na VMA“. Ljudi smo i tegobe nas mimoići neće ako ne u ranim ono u kasnim godinama: to nas ne sprečava da čitamo njegove dnevnike i „zapise“ kojim nas zasipa decenijama. Sve se pere pa i sećanja do poslednjeg zapisa-natpisa koji smo valjda zaslužili. Negde – ne mislimo na spomenike – u sećanju i pamćenju drugih. No to nije ni važno – jedna druga vest je već ozbiljnija: zna pisac – javljaju mediji beogradski – „tačan broj žrtava u Srebrenici“. To je već za Hag ili onog S. Bramerca, ako nije zanimljivo domaćim sudovima: i nije, u Srbiji ima i uvek ih je bilo za koje zakon ne važi. Oni se smeju pozivarima sudskim i rugaju im se ili organizuju „nacionalnu kampanju“ za sebe same.
Ovo je o Srebrenici već nešto drugo i bilo bi šteta da nam dnevnički zapis ili beleška o tome izostanu iz Ćosićevog pera. Ako u Beogradu ima ozbiljne advokatske kancelarije – a kažu da ih ima – poslu bi trebalo odmah pristupiti. No, ne spava onaj Nečastivi koji nas na zlo i svakojake opačine jednako navodi: pisac i građanin D. Ćosić se ne odaziva na pozive a tribunal u Hagu i C. del Ponte je kaznio strogo i surovo. Da čitaju sva njegova dela i tomove dnevničkih zapisa. Dokle je C. Del Ponte odmakla ne znamo ali – nije to ni važno. Ako Ćosić zna tačan broj žrtava u Srebrenici – a bio je u stalnoj telefonskoj vezi sa Karadžićem i Mladićem i kao pisac i ideolog i kao šef države – odmah bi trebalo da ga saopšti: zarad onog nemoćnog starca R. Mladića nad kojim nacija plače kao nad ikonom. Njemu bi to pomoglo kada ga sudije budu ispitivale o Srebrenici i Sarajevu. Ako mu već nisu važne žene i starci Srebrenice koji imaju samo ruke i delove glave svojih ubijenih. Ta istina je doista važna – za sve. Jer o broju žrtava se godinama spori i kako to kod nas ide – decenijama će se pominjati koja stotina ili koji milion. Mi ovde na Balkanu volimo tu računicu sa mrtvima a o kostima da i ne govorimo. To je ritual, nose se one „netljene“ i ugrađuju u nacionalni ikonostas.
Grozno je i sumorno ovo vreme smrti koje nikako da prođe na Balkanu.
Zarad onih u Srebrenici i onih oko Sarajeva Ćosić bi trebalo da ostavi zapis. Ako već nema hrabrog advokata da ga makar sasluša. Ili je to neka nova politika – trgovina koja ovde uvek „pali“. Nismo mi jedini koju ovu vest uzimamo ozbiljno jer – to mnogi neće da čuju – i Ćosićeva svedočenja treba saslušati. No taj neće ne u Hag nego ni pred tamo neki opštinski sud.
Tužno i ružno a ova poslednja vest je posebno takva, jer D. Ćosić zna mnogo.
Nema možda smisla uzimati to zdravo za gotovo ali neka ostane ovaj zapis.
Zapisi iz palanke
Peščanik.net, 08.06.2011.
Mirko Đorđević (Svi tekstovi)
- Ćosićeva kosovska večera - 04/08/2018
- Biblioteka Mirko Đorđević - 18/05/2017
- Državni razlog - 26/04/2016