Nema kraja vestima o D. Ćosiću ali poslednje vesti su uistinu zabrinjavajuće. Pisac je „zbog srčanih tegoba na VMA“. Ljudi smo i tegobe nas mimoići neće ako ne u ranim ono u kasnim godinama: to nas ne sprečava da čitamo njegove dnevnike i „zapise“ kojim nas zasipa decenijama. Sve se pere pa i sećanja do poslednjeg zapisa-natpisa koji smo valjda zaslužili. Negde – ne mislimo na spomenike – u sećanju i pamćenju drugih. No to nije ni važno – jedna druga vest je već ozbiljnija: zna pisac – javljaju mediji beogradski – „tačan broj žrtava u Srebrenici“. To je već za Hag ili onog S. Bramerca, ako nije zanimljivo domaćim sudovima: i nije, u Srbiji ima i uvek ih je bilo za koje zakon ne važi. Oni se smeju pozivarima sudskim i rugaju im se ili organizuju „nacionalnu kampanju“ za sebe same.

Ovo je o Srebrenici već nešto drugo i bilo bi šteta da nam dnevnički zapis ili beleška o tome izostanu iz Ćosićevog pera. Ako u Beogradu ima ozbiljne advokatske kancelarije – a kažu da ih ima – poslu bi trebalo odmah pristupiti. No, ne spava onaj Nečastivi koji nas na zlo i svakojake opačine jednako navodi: pisac i građanin D. Ćosić se ne odaziva na pozive a tribunal u Hagu i C. del Ponte je kaznio strogo i surovo. Da čitaju sva njegova dela i tomove dnevničkih zapisa. Dokle je C. Del Ponte odmakla ne znamo ali – nije to ni važno. Ako Ćosić zna tačan broj žrtava u Srebrenici – a bio je u stalnoj telefonskoj vezi sa Karadžićem i Mladićem i kao pisac i ideolog i kao šef države – odmah bi trebalo da ga saopšti: zarad onog nemoćnog starca R. Mladića nad kojim nacija plače kao nad ikonom. Njemu bi to pomoglo kada ga sudije budu ispitivale o Srebrenici i Sarajevu. Ako mu već nisu važne žene i starci Srebrenice koji imaju samo ruke i delove glave svojih ubijenih. Ta istina je doista važna – za sve. Jer o broju žrtava se godinama spori i kako to kod nas ide – decenijama će se pominjati koja stotina ili koji milion. Mi ovde na Balkanu volimo tu računicu sa mrtvima a o kostima da i ne govorimo. To je ritual, nose se one „netljene“ i ugrađuju u nacionalni ikonostas.

Grozno je i sumorno ovo vreme smrti koje nikako da prođe na Balkanu.

Zarad onih u Srebrenici i onih oko Sarajeva Ćosić bi trebalo da ostavi zapis. Ako već nema hrabrog advokata da ga makar sasluša. Ili je to neka nova politika – trgovina koja ovde uvek „pali“. Nismo mi jedini koju ovu vest uzimamo ozbiljno jer – to mnogi neće da čuju – i Ćosićeva svedočenja treba saslušati. No taj neće ne u Hag nego ni pred tamo neki opštinski sud.

Tužno i ružno a ova poslednja vest je posebno takva, jer D. Ćosić zna mnogo.

Nema možda smisla uzimati to zdravo za gotovo ali neka ostane ovaj zapis.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 08.06.2011.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)