Srbija još uvek nije zaslužila status kandidata, saopštio nam je Brisel. Predsednika Tadića ova „nepravedna“ odluka nije razočarala ali je iskoristio priliku i poručio Evropi da može da je pogleda u oči. Njegova država je uspostavila brojne evropske standarde i zaslužila je status, ali je EU prekršila sopstvena pravila i neposredno pred održavanje Saveta njemu lično (Srbija – to je on) ispostavila neke nove uslove koje on nije mogao da prihvati jer su bili direktno suprotni interesima njenih građana.
Kao građanin Srbije, beskrajno sam nezahvalan predsedniku na takvom ponašanju i tim rečima jer su u njima sadržane makar dve neistine: u Srbiji nisu uspostavljeni evropski standardi gotovo ni u jednom segmentu života, a to je direktno suprotno interesima makar polovine njenih stanovnika.
Verovatno se naivno pitam: može li predsednik Tadić da pogleda u oči milionima građana koji su direktno ili indirektno bili žrtve ratne „politike“ čiji je glasnogovornik bio čovek sa kojim je potpisao Deklaraciju o pomirenju; može li u oči da pogleda više od pola miliona građana koji su prisustvovali pogrebu Zorana Đinđića i koji su umesto kohabitacije očekivali pravičnu kaznu za njegove političke ubice; može li u oči da pogleda stotine hiljada beznadežnih građana kojima pred svake izbore obećava nova radna mesta i zaposlenje; može li u oči da pogleda pripadnike nacionalnih, seksualnih, verskih ili nekih drugih manjina koji su neprestano izloženi nasilju klerofašističke omladine serbske; može li bez stida i griže savesti u oči da pogleda porodice policajaca koji su svakodnevna meta kriminalaca kojima uporno poručuje da nikada neće biti jači od države; može li mirno u oči da pogleda porodice novinara koji su bili žrtve državne bezbednosti a kojima je toliko puta obećao da će ubistva njihovih najmilijih biti rasvetljena; može li u oči da pogleda roditelje čija su deca bila seksualno zlostavljana od strane vladika i sveštenika SPC koje je tzv. reformisano pravosuđe oslobodilo krivične odgovornosti; konačno, može li u oči da pogleda armiju osiromašenih, obespravljenih i prevarenih građana ove zemlje kojima već osam godina sa mesta predsednika Republike obećava lepšu i sigurniju budućnost.
Jesu li to standardi EU koje su Tadić i Demokratska stranka uspostavili u Srbiji?
Je li to ona pro-evropska politika i političko dostojanstvo sa kojim predsednik Srbije može Evropi (i svima nama) da pogleda u oči?
Naravno da nije, jer politika Borisa Tadića i Demokratske stranke predstavlja svojevrsnu hipokriziju zasnovanu na dve jalove retorike, jednu za evropske, a drugu za lokalne potrebe. To je populistička politika utemeljena na istraživanju javnog mnenja, politika koja nema nameru da menja društvo, nego da se prilagođava njegovoj logici manjeg otpora. Ona je potpuno i isključivo podređena izbornim rezultatima i brojkama iza kojih se po potrebi zaklanja, što je svojevremeno bio politički manir Slobodana Miloševića.
U svom „pobedničkom“ politikantskom govoru prepunom fraza i besmislica, mestimično prožetom morlanim poukama, govoru koji je održao neposredno nakon saopštavanja odluke Saveta Evrope, Tadić je između ostalog rekao: “Mi smo zemlja koja ima demokratiju i samo politika koja ima podršku građana može imati pun legitimitet. Ja sam za politiku očuvanja naših legitimnih interesa na Kosovu i Metohiji i vođenje države ka Evropskoj uniji dobio podršku građana i do kraja ću ostati privržen takvoj politici”.
Ove rečenice neskriveno ukazuju na jedini politički cilj Borisa Tadića. Parola „I Kosovo i Evropa“ bila je samo zgodna formula smišljena da se dobije podrška što većeg broja glasača. Ni negativna odluka iz Brisela nije sprečila Tadića da nam u stilu Zdravka Čolića iz, ako se ne varam, reklame za pivo, poruči da se ni u narednom periodu ništa neće menjati. Uprkos legitimitetu, koji nije samo posledica političkog marketinga, već i konkretnih predizbornih darova u vidu plastičnih vrećica sa brašnom i zejtinom, ili dopunskih kartica za mobilne telefone, ili prosto jedne „crvene“, to će u suštini ostati gubitnička politika primerena interesima predsednika Tadića, njegove stranke i malog broja građana Srbije.
Evropa je, nema sumnje, nepravedna prema nama.
Peščanik.net, 11.12.2011.
