Holandija je glasala, a iz rezultata izbora mogu se izvući neke lekcije kako za Holandiju, tako i za Nemačku i Evropu.
Mnogi bi želeli da rezultate holandskih izbora tumače kao pobedu centra. Centar je pobedio samo aritmetički, što je posledica izborne taktike glasača. Holandija je uvek sebe smatrala Gidslandom, zemljom za primer. To važi i kada je reč o raspoloženju birača. Tokom protekle decenije u ovoj zemlji se iznenada pojavio čudan tip birača, sociolozi ga nazivaju Buitenstander, autsajder. On glasa iz besa i prema trenutnom raspoloženju, uz moto: „Šta ja imam od ove igre zvane politika?“
Birači su sledili akcionarsku logiku i glasali pitajući se koliku korist će imati od svog glasa. To se najbolje vidi na primeru desničarskog populiste Pima Fortina, čiji su izborni rezultati, kao na berzi, stalno varirali. Isto se sada dogodilo i Gertu Vildersu (Partija za Slobodu), koji kao podrška manjinskoj vladi premijera Mark Rutea nije ispunio očekivanja svojih glasača. Oni su ga zbog toga kaznili. Politička lojalnost ovih dana u Holandiji ne igra veliku ulogu, a prevrtljivost je opis većine istraživača javnog mnjenja.
Akcionara-birača fokusiranog na „maksimizaciju profita“, na ovim izborima je zamenio taktički birač, koji ima političke favorite ali i političku računicu, tako da ne glasa uvek za partiju svog prvog izbora, već pre nego što nekome da glas, dobro razmisli šta će se sa njim dogoditi. Ko može sa kim ući u koaliciju? Ko koga podržava? Taktički birač ne glasa za svoju omiljenu partiju već za onoga za koga smatra da će biti budući premijer, tako da se glasanje pretvara u referendum o premijeru. To objašnjava vrtoglavi uspon Emila Remera i njegove Socijalističke partije u predizbornim anketama, ali i njegov nagli pad. Na kraju je socijaldemokrata Diedrik Samsom ostao jedina alternativa na levici Mark Ruteu.
Samson je Radničku partiju preuzeo tek početkom ove godine smenivši bivšeg predsednika Job Koena. Bivši aktivista Grinpisa pomerio je partiju malo ulevo, a uz to se tokom televizijskih debata pokazao kao odličan i umešan govornik. U vremenima kada odanost prema partijama bledi, ličnosti imaju sve značajniju ulogu, ali to nije sve. Dve trećine birača koji su glasali za Radničku partiju učinili su to iz taktičkih razloga.
Na ovim izborima su se pojavila dva krila nekada iste partije; levo-liberalni savez D66 i desno-liberalna Narodna partija za slobodu i demokratiju premijera Mark Rutea. Rute se zalaže za štednju i smanjivanje poreza „za vredne Holanđane“, a tokom kampanje je barem verbalno bio protiv Evrope, dok je kandidat D66 za premijera, Aleksander Pehtod, bio jedini koji se tokom kampanje zalagao za više Evrope. A znamo kako je on prošao na izborima (8 odsto).
Ono što još uvek nije jasno jeste kojom snagom će cunami evrokrize udariti Holandiju. U Holandiji su takozvani gubitnici modernizacije bili podložni anti-islamskim teorijama Pima Fortina i Gerta Vildersa. Ali taj strah je bio fiktivan, za razliku od straha pred nadolazećom evrokrizom. Prihodi penzionih fondova se smanjuju, a cene nekretnina su u slobodnom padu. Ukupna suma kredita vezanih za nekretnine iznosi 640 milijardi evra, što je jednako godišnjem BDP-u Holandije. Strah od pada standarda je sveprisutan. To je glavni razlog zbog koga su se taktički birači centra opredelili pre svega za sigurnost.
A šta sve ovo znači za Evropu? Angela Merkel ima razloga za zadovoljstvo jer će ponovo sarađivati sa desno-liberalnim Mark Ruteom, koji sada više podseća na Angelu Merkel od nje same. Poruka za kancelarku iz Holandije glasi: evrokriza ne smenjuje svaku vladu automatski, izbori se mogu dobiti i politikom štednje. Druga poruka, ako se pogleda stanje holandske ekonomije, glasi: kriza je konačno stigla i na sever.
Rezultati izbora u Holandiji:
Narodna partija za slobodu i demokratiju – 26,6%
Radnička partija – 24,6%
Partija za slobodu – 10,1%
Socijalistička partija – 9.7%
Demohrišćani – 8,5%
Demokrati 66 – 8%
Peter Riesbeck, Frankfurter Rundschau, 13.09.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 15.09.2012.