auto ispod drveta
Foto: Predrag Trokicić

Posle javne prozivke, pored ostalog i ovde, te potonje pretnje štrajkača nadležnima u Vladi Srbije u obliku pitanja „da li za ostvarenje svojih prava treba da počnu da se bore blokadom puteva i pruga“ ili „sečenjem delova tela“, oglasila se ministarka za rad i zapošljavanje Darija Kisić Tepavčević. Ona je predstavnike štrajkačkog odbora u fabrici Fijat Krajsler plastik (FC plastik) obavestila da je menadžment kompanije Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA Srbija) konačno spreman da posredstvom Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova započne pregovore o zahtevima pobunjenih radnika FC plastik. Fijatovi plastičari, podsetimo, još od 20. februara, kada su stupili u štrajk, traže da im se regres koji bitno utiče na prosek zarada vrati na prošlogodišnji nivo. Istovremeno se protive i uskraćivanju prava na štrajk u naredne tri godine, na šta su u novom Kolektivnom ugovoru pristali Sindikat i zaposleni u FCA Srbija.

Sastanak štrajkačkog odbora FC plastik i menadžmenta FCA Srbija trebalo bi da bude organizovan do kraja ove (možda već danas, u petak) ili početkom naredne sedmice. Štrajkači poručuju da su voljni da za pregovarački sto sednu odmah i tako onemoguće Fijatov menadžment da odlaže početak pregovora i razvodnjava zahteve pobunjenih radnika.

U poslednjem obraćanju Vladi Srbije i javnosti Fijatovi štrajkači najavili su i osnivanje radničkog pokreta, koji bi, kako navode, bio otvoren za sve Fijatove i ostale kragujevačke radnike, ali i za sve trudbenike širom Srbije koji u svojim kolektivima nemaju sindikalnu zaštitu, kao i za sve domaće „poštene“ sindikate.

Inicijatori osnivanja radničkog pokreta nadaju se da će pošto okončaju neophodne tehničke poslove, kakvi su izrada programa i statuta, zatim konstituisanja organizacije i njena registracija, moći, kao udruženje građana, da počnu da deluju već početkom naredne godine. Spremaju se, kažu, i za učešće na izborima. A da li će to da stignu za predstojeće, najavljene izbore za mart ili april naredne godine, ostaje da se vidi. Oni shvataju da bez učešća u radu zakonodavnih organa, ali i u izvršnoj vlasti na lokalnom, a eventualno i državnom nivou, više nego nezavidan položaj sveta rada u Srbiji nikako ne može da se popravi.

Više od 350.000 radnika u Srbiji prima minimalce koji ne obezbeđuju ni preživljavanje. Srpske radnike na radnim mestima zlostavljaju i psihički i fizički. Povrh toga, prema sindikalnim procenama, između 80.000 i 100.000 radnika angažuje se na „na lizing“. Sve to prostor za delovanje budućeg radničkog pokreta čini praktično neograničenim. Tim pre što je, prema najnovijim istraživanjima, dve trećine sindikata pod direktnom kontrolom vlasti. Poznavaoci problematike smatraju da i oni sindikati koji nisu pod direktnom kontrolom režima, izbegavaju da sa njim uđu u ozbiljniju konfrontaciju, o čemu svedoči i činjenica da Vlada godinama unazad, posle navodnih pregovora na Socijalno-ekonomskom savetu, dekretom određuje minimalnu cenu rada, što redovno aminuju i one sindikalne asocijacije koje su navodno nezavisne od vlasti.

U Srbiji dakle ima prostora za delovanje autentičnih sindikalnih, odnosno radničkih organizacija koje bi istinski zastupale interese i prava sveta rada, ali je njihovo delovanje u praksi teško zamislivo i ostvarivo. U domaćem ambijentu i atmosferi svaka politička inicijativa koja istinski zagovara zaštitu prava i interesa sveta rada automatski se proglašava za „komunjarsku“ i teško da može da bude realizovana u praksi. Kakve su onda šanse mladih Fijatovih štrajkača sa njihovim radničkim pokretom? Naravno, gotovo nikakve, što, međutim, ne znači da ne treba pokušavati.

Autor je novinar iz Kragujevca.

Peščanik.net, 03.09.2021.

Srodni link: Zoran Radovanović – Propast auto industrije u Kragujevcu

FIJAT